Primena ozona u farmaciji, organizmu i životu
Академија васпитачко – медицинских струковних студија
Ћуприја
OЗОН
Неорганска хемија
Ментор:
Студенти:
Проф. др Драгослав Илић
Алекса Симић 4941
2
Садржај

4
Бројни елетрични уређаји могу да генеришу озон, посебно они који користе високи
напон попут ласерских штампача, машина за фотокопирање или лучно заваривање. Сви
електрични мотори који користе четкице стварају извесну количину озона мање више
пропорционалну величини и снази мотора.
Озон је најјаче оксидацијско средство после флуора и врло је отрован. Служи
за стерилизацију воде, операцијских, биоскопских и спортских дворана, те позоришта,
затим у фармацеутској, козметичкој, штампарској индустрији, те
индустрији папира, текстила и вештачких материјала.
Озон је пронашао 1840. године немачки хемичар Кристијан Фридрих Шенбајн који
му је наденуо име по грчкој речи за мирис, οζω,
озеин
, због карактеристичног мириса.
Бледо плави гас, слабо растворљив у води, док је у неполарним растварачима добро
растворан, као што су угљен тетрахлорид (CCl
4
) или флороугљеници, где ствара плави
раствор. При температури од -112 °C формира тамноплаву течност, а при температурама
нижим од -193 °C прелази у љубичасто-црну чврсту материју. Већина људи може осјетити
мирис озона већ при концентрацији од 0,0001% (по запремини) у ваздуху, због врло оштрог
мириса, који подсећа на варикину. Код изложености од 0,00001 % до 0,0001 %, ствара
главобољу, иритира очну слузокожу, грло, нос и дисајне путеве. И мале количине озона у
ваздуху уништавају природну гуму, пластике и делује штетно на дисајне путеве животиња.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti