Sadržaj:
1. Uvod........................................................................................................................................... 3
2. Palijativna nega – definicija........................................................................................................ 4
3. Komunikacija u palijativnoj nezi................................................................................................ 6
4. Interdisciplinarni tim palijativne nege........................................................................................ 9
4.1 Uloga i članovi interdisciplinarnog tima....................................................................... 9
5. Kvalitet života i palijativna nega.............................................................................................. 12
6. Zaključak................................................................................................................................... 15
7. Literatura................................................................................................................................... 16
2
1. Uvod
Svaki čovek ima pravo da se bez bola i uz što manju duševnu patnju suočava s
uznapredovalom ili terminalnom bolesti, a što mu omogućavaju postupci i stavovi moderne
palijativne medicine. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije,
palijativna nega
je
pristup koji poboljšava kvalitet života bolesnika i njihovih porodica, suočavajući se s
problemima vezanim za bolest koja preti životu. Ona to čini putem sprečavanja i olakšanja
trpljenja, pomoću rane identifikacije i besprekorne procene i lečenja bola i drugih problema,
fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. Akcenat je na interdisciplinarnom lečenju bolesnika i
članova porodice od saznanja o dijagnozi neizlečive bolesti do razdoblja žalovanja nakon smrti
pojedinca.
Lekari često žele govoriti o medicinskoj pomoći bolesniku u terminalnoj fazi bolesti
usmerivši svoju pomoć prema onome gde je medicina danas jaka, a to je otklanjanje bola.
Bolesniku u terminalnoj fazi bolesti palijativna njega pristupa holistički, tj. u središtu pažnje nije
samo bolest, odnosno bolesni organ, nego cela osoba sa svim svojim
psihološkim
,
društvenim
i
duhovnim
problemima
. Pri tome iskreno suosećanje s bolesnikom spada u najviše znanje i
dostignuće u medicini.
Palijativna nega
je širom sveta postala bitan deo zdravstva i to iz više razloga. Razvoj
medicine uslovio je i produženje životnog veka čoveka, izečenje nekih bolesti, ali s druge strane
nema adekvatan lek za mnoge smrtonosne bolesti. Bolesnici kojima se ne može pomoći kako bi
ozdravili, u terminalnoj fazi bolesti imaju potrebu, ne za produženjem života, već za kvalitetom
preostalog dela života što je pravo svakog čoveka.
Takođe, pomoć je potrebna i porodicama, čiji su najbliži bolesni, kako bi što lakše
prebrodili te teške trenutke. Zbog toga u palijativnu negu je uključen celi tim stručnjaka raznih
profila.
4
palijativnu medicinu, klinike, odeljenja, bolnice i dr.), a više od 120 zemalja u svetu ima različite
modele organizovane palijativne medicine.
Kako je to univerzalna potreba, u definiciji pojma čini se da je ona koju je dala WHO
2002. godine najprimerenija potrebama. "Palijativna nega je pristup, kojim se bolesnicima
suočenim sa smrtonosnom bolešću i njihovim bliznjima unapređuje kvalitet života. Čini se to
kroz sprečavanje i olakšavanje simptoma sredstvima ranog otkrivanja, procene i lečenja bola, te
kroz olakšavanje ostalih psihičkih, psihosocijalnih i duhovnih problema" (SZO-Svetska
zdravstvena organizacija, 2002.).
Palijatvna nega je aktivna, sveobuhvatna nega za pacijenta s uznapredovalom bolešću
koji više ne reaguje na lečenje i predstoji mu kratak život. Akcenat je na kvalitetu života do
samog kraja, i pacijenta i njegove porodice. Smrt je sastavni, normalan deo života - ona se ne
odlaže, ali i ne ubrzava.(WHO,2002.) Cilj palijativne nege je ukloniti ili ublažiti neugodne
simptome: fizičke (bol), psihosocijalne, duhovne, ekonomske. Pristup je multidisciplinaran, a u
centru je uvek pacijent i porodica. Na kraju svog puta, kada je bolest uzela maha, čovek je
najranjiviji: često sam za sebe ne može više ništa napraviti i sasvim zavisi od drugih. Često
prepušten sam sebi, sa svojim strahovima, patnjom, samoćom. Sve što je bio, što je hteo, o čemu
je sanjao ili čemu se nada, svi prioriteti se menjaju. Sve se menja.
5
3. Komunikacija u palijativnoj nezi
Medicinska sestra u svakodnevnom radu koristi svoja stručna znanja, strulne veštine i
komunikacione veštine. Veština uspešnog komuniciranja u profesionalnom okruženju
omogućava joj da uspešno obavlja svoje obaveze. Komunikologija je savremena nauka i
disciplina, koja je veoma značajna u domenu sestrinstva. Istraživanja pokazuju da pacijenti u
vrednovanju kvaliteta rada zdravstvenih radnika na prvo mesto stavljaju njihovu
komunikativnost. Ukoliko medicinska sestra u Procesu zdravstvene nege brzo i lako uspostavi
komunikaciju sa bolesnikom i članovima njegove porodice, ona će lakše zadobiti njihovo
poverenje i imaće bolju saradnju i više uspeha u zdravstvenoj nezi.
Komunikacija je proces prenošenja informacija i značenja, od jedne do druge osobe,
putem razumljivih simbola ili signala, odnosno jedan vid simboličke interakcije, koja može biti
verbalna i neverbalna. Osnovni elementi komunikacionog procesa su: pošiljalac (izvor
informacije), primalac (osoba kojoj je upućena poruka), poruka (informacija) i kanal
komunikacije (medijator). Pošaljilac kodira poruku koristeći verbalne, glasovne (reči, zvuk,
intezitet, melodičnost) i vizuelne elemente (izraz lica, govor tela). Primalac dekodira poruku tako
što je razvrstava i interpretira na osnovu svog iskustva, verovanja i potreba.
Preduslovi za uspešnu komunikaicju u palijativnoj nezi su želja da se uspešno
komunicira, strpljenje u radu sa pacijentima na palijativnoj nezi, poznavanje komunikacijskog
procesa, ovladavanje komunikacijskim veštinama, iskustvo i vežba. Sestra sa ovim pacijentima
ima mnogo razloga da komunicira kako bi se upoznala sa starim bolesnikom i njegovom
porodicom, saznala sve o njegovoj bolesti, da bi prenela informacije, izgradila dobar odnos sa
njima, posebno sa pacijentom kome su potrebne podrška, poverenje, sigurnost, razumevanje i
empatija.
Neverbalna komunikacija u palijativnoj nezi ima poseban značaj jer bolesnik prati izraz
lica, gestikulacije i držanje tela sestre dok razgovora sa njim i sa drugima. Neverbalna
komunikacija u palijativnoj nezi je i uspostavljanje kontakta pogledom, osmehom, prijatan izraz
lica, rukovanje sa obolelom osobom, dodirivanje i dr. Verbalna komunikacija sa umirućim
bolesnicima, koji su veoma osetljivi, takođe je značajna, a to je govorno ponašanje koje
podrazumeva brzinu, ritam, boju glasa, jačinu glasa i dr.
Ciljevi komunikacije u palijativnoj nezi su:
Uspostavljanje dobrih međusobnih odnosa sa pacijentima i porodicom;
