Палијативна нега
2018
1
1.Увод
У последњих неколико деценија у Србији се региструје демографски тренд старења
становништва. Упоредо са тим долази до пораста контингента најстаријих старих особа.
Овакво повећање заступљености старих у укупној популацији захтева посебну пажњу
целокупне друштвене заједнице, посебно здравственог и социјалног сектора, како би се
правовремено и ефикасно могло реаговати на повећане потребе ове вулнерабилне
популационе групе. Имајући у виду све специфичности процеса старења и старости, пре
свега изражен мултиморбидитет и функционалну зависност, савремени приступи у
заштити старих промовишу пре свега превентивне активности које имају за циљ
спречавање настанка компликација хроничних обољења и функционалне зависности у
старости, као и превремене смртности.
На националном нивоу питањем решавања палијативне неге особа које су у тзв.
терминалним стањима (завршним фазама болести) бави се референтна комисија коју чине
експерти углавном за област здравствене заштите. Обзиром да је питању палијативног
збрињавања у већини земаља које су овоме приступиле системски углавном приступано
из угла здравствене заштите.
Палијативна нега
2018
2
2. Здравствена нега
Процес здравствене неге
је континуирани мисаони процес, који здравствену негу
усмерава према болеснику-штићенику, за разлику од схватања неге болесника као
медицинско-техничке науке. Здравствена нега је усмерена према човеку, здрављу,
болестима, социјалним, економским и моралним индивидуалним манифестацијама човека.
У процесу здравствене неге, одређује се удео неге у здравственој заштити. Организовани
део неге је медицинска дисциплина, која је одговорна за човека у време здравља и болести
и траје од зачећа до смрти. Спровођењем процеса здравствене неге одржава се, јача и чува
здравље. Здравствена нега проучава психосоматске и психосоцијалне аспекте живота,
односно њихов утицај на здравље, болест и смрт. Здравствена нега је целовита делатност
која се бави појединцем, породицом и друштвеном заједницом.
Процес здравствене неге је промишљена, логична и рационална активност помоћу које се
пракса здравствене неге изводи систематично. Тимски рад у спровођењу процеса
здравствене неге омогућава да се преносе знања и вештине, да се провере стечена
искуства, да се побољша квалитет рада. Улога медицинске сестре је да утврђује потребе,
да планира негу за здраве ради очувања здравља, помоћи болеснима и опоравку и
рехабилитацији.
Здравствена нега познаје три начина неговања:
самонегу,
надзор,
професионалну негу.
Самонега
је део основних човекових делатности. Удео медицинске сестре састоји се у
процени способности штићеника да брине о себи.
Надзорна сестра
је саветодавац (помоћ пружа породица, пријатељи, суседи).
