ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА ВАЉЕВО

Матурски рад

Предмет:

Тема: Палме

Ученик: Ментор:

Милица Лазић

јун 2018, Ваљево

САДРЖАЈ

Увод................................................................................................................................
...........1

1. Порекло палме…..................................................................................................................2
1.1. Канарска датуља (

Phoenix canariensis)

........................................................................4

1.2. Висока жумара

(Trachycarpus fortunei

)........................................................................7

1.3. Кончаста вашингтонија

(Washingtonia filifera

)...........................................................8

1.4. Ниска жумара (

Chamaerops humilis)

.........................................................................10

1.5. Кокосова палма (

Cocos nucifera)

................................................................................11

1.6. Шећерна палма (

Borassus flabellifer)

..........................................................................14

2. Употреба палми у пејзажном уређењу..............................................................................16

3. Болести палми и заштита...................................................................................................18

Закључак..................................................................................................................................19

Прилози....................................................................................................................................20

Литература...............................................................................................................................21

1. ПОРЕКЛО ПАЛМЕ

Када помислимо на палму, прва асоцијација нам је на лето и пешчану морску плажу.
Када замишљамо тропски рај, у кадру је обавезно и једна накривљена палма.

Палме су старе колико и прве цивилизације. У Месопотамији су се често користиле у
сврси исхране и грађевинарства, а у старом Риму палмине гранчице су биле симбол
тријумфа у ратовима и гладијаторским играма у аренама.

Све палме чине једну фамилију

Aracaceae

која је богата дрвенастим врстама биљака.

Палме представљају породицу монокотиледоних биљака, којој припада преко 200 родова
са око 3000 врста, па је то једна од најбројнијих скупина дрвећа. Обухватају сликовито
дрвеће и грмље са љускавим стаблом снопом великих исецканих листова на врху. Расту
самоникло, већином у тропским и суптропским крајевима, а у осталим подручјима се
култивирају као украсне биљке. Иако су синоними за егзотичне тропске крајеве, палме
расту и на нашем Јадрану, посебно на среднјем и јужном. Палме су биљке сушних крајева.
Зато се могу наћи у пустињама Африке и Саудијске Арабије, али и у јужним деловима
Северне Америке и источној Аустралији. У западном Средоземљу расте

мала жумара

(

Chamaerops humilis),

док на Криту и спорадично дуж југозападне обале Турске расте

ендемска врста

критска датула (Cretan date palm).

Неке палме подносе ниске

температуре. Међу њима се издваја

Trachycarpus fortune,

која се смрзне на – 12 степени.

Због тога је прилично распрострањена у јужној Европи, чак испод Алпа.

Палме су од давних времена цењене као украс, заклон и окрепљујућа храна. У поезији

су симбол савршенства, лепоте, склада и мудрости, па се често и

дрво живота

приказује у

облику палме. Због своје лепоте и правилности палмин лист је чест орнаментални украс у
уметности Вавилона, старог Египта, Палестине, Крита.

         У хеленистичко доба, палма је била симбол радости, славља и победе. Код Грка и
Римљана војсковође су поздрављане палминим гранама, којима је била извезена и њихова
свечана   одећа.   Према   Јеванђељу,   народ   је   палминим   гранама   поздравио   Исуса   при
његовом  уласку  у  Јерусалим.  Као  успомена  на  тај  догађај  током  литургије на Цветну
недељу носе се палмине гранчице. У хришћанској иконографији палма је симбол победе
мученика над смрћу.

На источном Јадрану, прве палме су записане код Дубровника у 16. веку, најпре у
парку Гученић (данас

Arboretum Trsteno

). Други, Вишки расадник палми основан је 1800.

године и донедавно је био највећи на источном Јадрану, али површином и избором врста
ипак пуно скромнији од великих шпанских и италијанских расадника разноликих палми.
Вишки расадник у царском власништву Хабсбурговаца се нарочито развио као главни
засад палми за пространо Аустроугарско царство, па су одатле дуго набављане палме за
целу средњу Европу, а и данас још велики број старијих и већих палми у ботаничким
вртовима, дворцима и хотелима Аустрије, Мађарске, Чешке и Пољске већином потичу из
Виса или Дубровника.

Такође, и после Другог светског рата је Вишки расадник још остао значајан за источну
Европу од Југославије до СССР-а. Тек касније су то велико тржиште палми у источној и
средњој Европи углавном преузеле мултинационалне вртларске компаније из САД-а и
Европске заједнице, па је до сада Вишки расадник углавном пропао, иако је на Јадрану већ
природно ипак најповољнији уа узгој многих палми.

Од 19. века палме су прилично раширене на јадранској обали, о чему нам сведоче слике,
записи, па и називи (Палмина улица у Сплиту, Палмижана – насеље код Хвара).

Слика 1. Палме на Јадрану

Извор: https://www.hercegnovi.cool

Због своје лепоте и декоративности, палме се често саде као украсно дрвеће у
парковима и вртовима на свим подручјима са топлом климом где могу успевати. И код нас
на јадранској обали могу се у парковима и вртовима видети палме које су посађене као
украсне биљке. Иначе, код нас је уобичајена садња само четири врсте палми:

1. Канарска датуља (

Phoenix canariensis)

2. Висока жумара (

Trachycarpus fortunei

)

3. Кончаста вашингтонија (

Washingtonia filifera

)

4. Ниска жумара – медитеранска лепезаста палма (

Chamaerops humilis

)

било какву земљу, али јој врло добро одговара плодно земљиште. Иако најбоље расте на
пуном сунцу, на растреситом иловастом тлу, може толерисати и потпуно другачије
услове, укључујући дебелу хладовину и широк спектар типова земљишта.

Канарска палма се у нашим условима најчешће узгаја, а пре свега због минималних

захтева око неге и одржавања, а исто тако и декоративности. У природном станишту може
нарасти и до 20 метара. Канарка је палма која формира високо стабло са крошњом на
врху. Листови су перасти, и могу бити дугачки и до 6 метара. Цвета у пролеће и ствара
плодове који сазревају током касне јесени. Плодови су груписани у гроздове и јестиви су,
али неиздашни и слабог укуса, па се ретко користе.

Слика 3. Недозрели плодови канарске датуље

Извор: https://www.plantea.com

За опрашивање су потребне мушка и женска биљка. Разликују се по боји цвета,
наранџасти цвет - женска, сивкасти – мушка. Такође се могу разликовати по томе што
мушка канарка има елегантније дебло и савијеније листове од женске. По брзини раста
спада у палме средњег раста.

     На Средоземљу где се најчешће среће, расте на отвореном због климатских услова који
јој погодују (благе и топле зиме). У нашим условима се углавном узгаја у саксији. Зими се
уноси   у   заштићену   просторију,   а   лети   поново   износи.   Током   зиме   треба   обезбедити
температуру 10-15 степени. Заливање се знатно проређује, пре свега јер биљка мирује и
није   потребна   количина   робе   као   лети   када   је   биљка   активна,   док   се   земља   спорије
исушује због ниске температуре. Могу се наћи примерци посађени у дворишту који се
зими обавезно морају заштитити и догревати, јер би у супротном палма измрзла. Након
проласка опасности од мразева, биљку поново можемо изнети у двориште, тако да што
већи део дана буде изложена директном сунцу. Заливање је учесталије, у зависносзи од
величине посуде у којој је биљка посађена, временских услова и слично. Земља увек мора