Факултет спорта и физичког васпитања
Ниш
Тема:Памћење и заборављање
Професор:Петар Митић,Александар Милојевић
Студент:Митић Никола 7466
Ниш, 2015
Памћење и заборављање
У уској вези са учењем у психологији стоје појмови памћења и заборављања. Ако се
придрзавамо дефиниција да је учење мењање индивидуе, може се рећи да је памћење
трајање тих извршених промена , а да је заборављање губљење извшених промена.
Памћење обухвата три функције :
1. ретенцију или задржавање
2. репродукцију или обнављање, и
3. рекогницију или препознавање.
Да би дошло до било које од ове три функције, памћењу треба да предходи учење, било
да ја намерно и систематско учење или ненамерно , спонтано учење.
У убичном животу кад се говори о памћењу обично се мисли на задржавање утисака
или података, односно на задржавање трагова у мозгу онога што смо учили.
Обнављање, оживљавање једног ранијег доживљаваја или онога што је научено натива
се репродукцијом. Приликом репродукције човек је свестан тога да је то раније учио
или доживео. Рекогниција представља препознавање раније наученог градива као
познатог, али кад долази до рекогниције градиво не мора да буде у тој мери научено да
би могло да дође до репродукције.
Памћење
Појам и значај
Памћење и заборављање представљају саставни део процеса учења. Промене
настале учењем постају релативно трајне захваљујући памћењу. Памћење следи
промене настале учењем, али им и претходи. Учећи ново човек се служи ранијим
искуством, тј. Користи раније запамћено. Памћење је успостављање трагова у
нервном систему(темпоралним деловима коре великог мозга). Експрериментална
истраживања памћења јасно су показала да памћење није „микрофилм“ који се
активира по потреби на исти начин као што је био запамћен. Промене које се
запажају при поновној репродукцији запамћеног јасно показују да се слика, идеја
или моторна радња изнова стварају из постојећих трагова у нервом систему. Од
многобројних услова доживљавања, односно учења и од услова поновног
доживљавања, односно учења и од услова поновног доживљавања зависи колико ће
ти подаци трајати и колико ће бити веродостојни. Значајно је и саѕнање да се про
обнављању запамћеног (слике, идеје или радње) обнавља и емоционални доживљај
који је пратио запамћивање.
Под памћењем или меморијом се у психологији означава општа фукција
оживљавања и поновног проживљања прошлог искуства са мање-више јасним
увиђањем да је садашње искуство оживљавање раније диживљеног. Из наведеног
одређења јасно се издвајају три карактеристике памћења: раније искуство се
реконструише на основу постојећих трагова у нервом систему; емоционално
доживљавање које је пратило првобитно доживљавање обнавља се при поновном
оживљавању у свест о постојању ранијег искуства онемогућује особи да разликује
оно што је резултат ранијег искуства од доживљаја који је производ маште.
