1
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА ИЗ УРОШЕВЦА СА ПРИВРЕМЕНИМ
СЕДИШТЕМ У ЛЕПОСАВИЋУ
ПАМЕТНА КУЋА
Завршни рад
МЕНТОР: КАНДИДАТ:
Мр Бојан Јовановић Луковић Ана
Лепосавић, 2020.
4
1.
ПАМЕТНА КУЋА
Дефиниција паметне куће
Паметна кућа (eng. Smart house) је појам који се у последње време често
користи и чије се значење меша са значењем „зелене куће“, „пасивне куће“, и
„енергетски ефикасне куће“.
Постоји више дефиниција које појашњавају појам паметне куће.
Паметна кућа је мултидисциплинарни пројекат који за циљ има
побољшање квалитета живота, поједностављивања дневних обавеза, смањења
штетног утицаја околине (буке, светлости, топлоте/хладноће, загађеног ваздуха)
и обезбеђивања здравијег и удобнијег живота у кући. Мултидисциплинарност се
огледа у заједничком деловању архитекта, грађевинских инжењера, машинских
инжењера и тек на крају електро-инжењера, током свих развојних фаза од
пројектовања до извођења.
Друга дефиниција каже да је паметна кућа објекат који се динамички
прилагођава променама климе и коришћења (тј. потребама и захтевима власника
или корисника куће), а да се приликом реализације ових динамичких промена
енергија доводи само где, када и колико је то потребно.
Најчешћа дефиниција паметне куће говори да је то објекат којим се може
управљати са било ког места (из саме куће локално, и даљински путем рачунара
(интернета) и/или преко мобилног телефона).
Ако се упореде ове дефиниције са појмом зелене куће, који говори да је то
објекат са идеалним унутрашњим условима комфора, са минималним
негативним утицајем на екологију и са максималном енергетском ефикасношћу,
намећу се сличности и разлике.
Дефиниција пасивне куће је да је то енергетски ефикасна зграда која се
сама загрева и хлади. За пасивне зграде у Европи предуслов за ово својство јесте
да годишње потребе у енергији за грејање буду мање од 15 kWh/(m2a), а да
потрошња укупне примарне енергије за све потребе стамбеног простора (за
грејање, топлу воду и електричну енергију за домаћинство) не премаши
120kWh/(m2a). Термички комфор у „пасивној кући“ обезбеђује се пасивним
5
мерама колико је то могуће – добром изолацијом, добром заптивеношћу,
контролисаним природним ветрењем, изменом топлоте, пасивним коришћењем
сунчеве енергије и топлоте ослобођене унутар куће. Додатни енергетски захтеви
могу бити комплетно покривени коришћењем обнобљивих извора енергије:
геотермалном, соларном и енергијом ветра.
Паметна кућа треба да буде и пасивна и зелена и активна, где се под
„активношћу“ подразумева постојање интелигентних и „комуникабилних“
електричних инсталација, које омогућавају максималан комфор своме власнику
и које уместо њега доносе неке одлуке (активно делују).
2.
СИСТЕМ ПАМЕТНЕ КУЋЕ
Систем паметне куће чине модули, тј. бежичне компоненте, који су
независни и омогућавају корисницима надоградњу система по потреби. Тако
постоје:
Различите врсте сензора (сензор покрета, температуре..)
Детектори за врата, прозоре, детектор воде
Модули за управљање
Њихова улога је да реагују и обезбеђују оптималне услове према
корисниковим командама, односно „сценаријама“. Тако ће сценарио „одлазак на
посао“ подразумевати, на пример, активирање грејања у шест часова,
укључивање аларма у седам, као и отварање ролетни, и тако даље. Сценарији
могу бити бројни и корисници сами бирају и подешавају временски распоред за
сваки од модула, односно задају команде које касније могу активирати на један
клик.
Moдули могу бити:
Управљачки
Сензори
Улазно/излазни
7
Систем паметне куће да би се инсталирао неопходно је прво обезбедити
довод одговарајућег електричног напона. У виду струјних каблова, ормара са
осигурачима, утичнице и слично.
Код оваквих система потребно је омогућити константан и непрекидан
извор енергије. Како би се избегле осцилације у напону, прекид дотока струје,
фаталне грешке у самом систему и последица неправилног рада, поставља се
упс-непрекидно напајање.
Слика 3. Трофазни модуларни УПС систем од 20 до 120 kVa
Од изабраног система кућне аутоматике зависи физички слој везе
(оптички кабл, упредена парица, коаксијални кабл, енергетски кабл самих
електричних инсталација или бежична веза) као и тип архитектуре
(централизована, дистрибуирана, или хибридна). Елементи кућне аутоматике се
у најширем смислу могу поделити на контролере (хардверске или софтверске),
Слика 2. Спратна табла
