Panična stanja

Visoka medicinska škola strukovnih 

studija Ćuprija

ZAVRŠNI RAD

Oblast

 : 

Zdravstvena nega u psihijatriji

Tema

 : 

Panična stanja

Mentor :                                                    Student : 

prof. Jadranka Otašević            Jovana Stoilović 37623/I

Ćuprija , 2013.

Završni rad                                         Zdravstvena nega u primaroj zdravstvenoj zaštiti

SADRŽAJ

UVOD……………………………………………………………………….………..…4

I TEORIJSKA RAZMATRANJA………………………………………….…………5

1.1. Panični napad, definicija i karakteristike……………………………..….................5

1.2. Epidemiologija…………………………………………………………….………..7

1.3. Etiopatogeneza………………………………….....………………...........................7

1.4. 

Biološki koncept panike

…………..……………………………………………..8

1.5. Tok paničnog napada……………………………………………..………..…….…10

1.6. Psihološke teorije etiologije paničnog poremećaja....................................................10

1.7. Kognitivni modeli…...................................................................................................11

1.8. Terapija…...................................................................................................................13

II CILJ RADA………………………………………………………………..……….14

III METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA……………………………….………….15

3.1. Populacioni uzorak………………………………………………….…………….15

3.2. Vreme i mesto istraživanja……………………………………….……………….15

3.3. Instrumenti istraživanja……………………………………………………………15

3.4. Metode istraživanja…………………………………………………………….….15

3.5. Statistička obrada podataka………………………………………………………..15

2

Završni rad                                         Zdravstvena nega u primaroj zdravstvenoj zaštiti

UVOD

Panični   poremećaj   se   karakteriše   iznenadnom   pojavom   spontanih   i 

neočekivanih paničnih napada ( a to je relativno kratak period-oično manje 

od jednog sata ) intezivne anksioznosti ili straha koji je praćen somatskim 

znacima kao što su palpitacije, tahipnea i sl.Napad panike ( trbea praviti 

razliku   između   paničnog   napada,   koji   može   da   se   javi   i   kod   drugih 

poremećaja, i paničnog poremećaja ) može da se javi u situaciji kada se ne 

očekuje,   kada   se   očekuje   i   u   situaciji   u   kojoj   se   ipak   ne   očekuje   (   kod 

paničnog poremećaja napad je neočekivan! ). Napad najčešće traje 20-30 

minuta, a vrh se postiže za 10 minuta.Mogući su i noćni napadi, tokom 

spavanja.

1

Stanje   panike   može   da   se   shvati   kao   treći   stepen   gradacije-anksioznost, 

strah, panika.I zaista, prema definiciji, panika bi bila “paroksizmalna provala 

vrlo intezivnog straha ili užasa praćena rojnim telesnimsimptomima i idejom 

vitalne   ugroženosti”.Pored   karakterističnih   telesnih   i   psihičkih   simptoma 

napad   panike   prate   i   specifični   oblici   ponašanja:   psihomotorna 

uznemirenost,   apel   ponašanje,   ponašanje   privlačenja   i   izolacije   i   najzad, 

ponašanje u kome se ispoljava potreba da se dokaže prisustvo teške bolesti 

ili potreba za umiranjem.

2

4

Završni rad                                         Zdravstvena nega u primaroj zdravstvenoj zaštiti

I TEORIJSKA RAZMATRANJA

1.1 Panični napad, definicija i karakteristike

  Panični   napad

  se   definiše   i   kao   kratak   period   intezivnog   straha   ili 

diskomfora u kome ima 4 ili više od ukupno 13 karakterističnih simptoma za 

panično stanje.

Slika 1.Panični napad 

6

Telesni   simptomi   koji   obeležavaju   stanje   panike   su   znaci   uzbuđenosti 

autonomnog   nervnog   sistema   i   prema   DSM-IV   potrebno   je   da   bude 

najmanje 4 o sledećih 13 znakova : 



Gubljenje daha ili senzacija gušenja



Vrtoglavica, osećaj nesigurnosti ili nesvestice

5

Završni rad                                         Zdravstvena nega u primaroj zdravstvenoj zaštiti

Pojedini napadi traju obično samo par minuta, mada mogu ponekad da budu 

i   duži.Napad   najčešće   traje   20-30   minuta,   a   vrh   se   postiže   za   10 

minuta.Moguci su i napadi tokom spavanja, to su tzv. Noćni napadi.

1

     1.2 Epidemiologija

Epidemiološke studije pokazuju da su napadi panike značajno češći kod 

žena  (2/3 su žene), da nisu tako retki kao što se mislilo do sada ( 1,5-3% u 

opštoj populaciji), a prvi napadi se najčešće javljaju u starosti od 18-35 

godine ( prosečna starost prvog napada je 28 godina).

4

1.3 Etiopatogeneza

Etiološka

istraživanja panike su povezana sa istraživanjima anksioznosti i 

straha, ali ima nalaza koji govore da je panika uočljivi biopsihološki 

poremećaj nego generalizovana anksioznost, tačnije rečeno, biološka 

istraživanja paničnog poremećaja su pokazala da je rizik oboljevanja kod 

prvih rođaka 18 procenata u odnosu  na samo 3% kontrolne grupe, zatim, 

stepen konkordantnosti kod monozigota prema dizigotima je 45% : 15% što 

ukazuje da je u pitanju nasledna preosetljivost.

Eksperimentima je pokazano da johimbin ( alfa-2 receptorski bloker, 

odnosno antagonist ), isoproterenol (beta adrenergični antagonist ) i laktat, 

7