1. Upravljanje preduzecem

U vremenu ubrzanih promena,

ekonomski

organizacioni

teh-tehnoloski faktori

socioloski i politicki

faktori imaju veliki uticaj na preduzece. Stoga je cilj

menadžmenta uskladjivanje poslovanje preduzeca sa sredinom. Taj proces uskladjivanja
treba da omoguci preduzecu da uz pomoc planiranja, organizovanja, vodjenja i kontrole
ostvari svoje ciljeve.

Menadžment kao upravljacki proces se stoga definise kao

planiranje, organizovanje, rukovodjenje i kontrola izvrsavanja odredjenih zadataka
radi postizanja unapred postavljenih ciljeva od strane menadzmenta(grupe
menadzera).

Menadzment kao naucna disciplina koristi znanja i dostignuća razlicitih nauka, a u

isto vrema razvija nova znanja pristupe, metode i tehnike. Zato je menadzment naucna
disciplina bez koje nije moguce efikasno upravljati nekom organizacijom.

Na menadzment se danas gleda i kao na ekonomski resurs koji utice na profitabilnost

preduzeca.

Sa stanovista

organizacije

gleda se kao na sistem vlasti, tj ovlašćenja određene grupe

ljudi da realizuju određ poslove.

socioloskog

stanovista menadžment je socioloski i statusni simbol tj menadžeri su

intelektualna i obrazovna elita.

2. Planiranje-faza procesa upravljanja preduzecem

Planiranje

je prva faza procesa upravljanja preduzecem tj menadzmenta.U

planiranju kao

fazi se definisu

ciljevi preduzeca

a zatim odredjene

mere i akcije

njihovo ostavrenje. Od realnosti u planiranju zavise ostale faze upravljanja pred.

Planiranje

karakterise

kompleksnost

sa stanovista svih dimezija, elemenata, faza

procesa reprodukcije, potreba za

kontinuiranoscu

, potreba za

realnoscu

i potreba za

fleksibilnoscu

u odnosu na promene unutar sistema i van njega. Stoga planiranje treba

da nose menadzeri svih nivoa (

top

menadzeri, menadz

srednjeg nivoa

operativni

Kada govorimo o

pristupu

planiranju imamo u vidu:



Strateski

pristup-karakteristika strateskog planiranja je fleksibilnost



Takticki (operativni)

pristup-karakterise se ekonomijom obima Qnje

Mada izgledaju suprotstavljeno, ova dva pristupa su zapravo komplementarna, o

cemu ce kasnije biti govora.

Pored ova 2 pristupa aktivnost planiranja se bazira i na:
1.

Sistemskom pristupu

- koji preduzece trtira kao

otvoreni–dinamicki sistem

odnosu na njegove podsisteme-delove. U isto vreme pred je

podsistem privrednog

sistema

na cemu se i zasniva veza izmedju pred i eksternog okruzenja.

privredni sistem

preduzece

podsistemi

preduzeca

Pri procesu planiranja svi elementi(predmeti rada, radna snaga, kapaciteti) procesa

reprodukcije u preduzecu se tretiraju kao njegovi podsistemi koji zavise od

dejstva

eksternih i internih faktora

. Stoga planiranje treba i da identifikuje interne i eksterne

faktore kao i da sagleda njihove bududce promene u planskom periodu, proceni njihov
uticaj na buduce poslovanje i unapred utvrdi nacine da se iskoristi njihovo pozitivno
dejstvo a neutralise negativno.

Kontigentnom pristupu

(visevarijabilnom)-je situacioni pristup koji se bavi

neophodnim uslovima za uspeh. Zasnovan je na upravljanju rizicima i izbegavanju
opasnosti i koriscenju sansi, sto namece orijentaciju na kupce tj nijihove potrbe, zelje,
preferencije i mogucnosti tj. fleksibilnost proizvodnje i poslovanja. Teznja je da se
specificnim zahtevima okruzenja, ogovori kroz alternativno planiranje.

Marketinskom

pristupu

koji nalaze da marketing prozima i proces planiranja.

Uz pomoc marketinga preduzece treba da identifikuje potrebe potrosaca i da

prilagodi

svoju ponudu

njihovim zahtevima kako bi ostvarilo profit.

Pristup upravljanja pomocu ciljeva(MBO)

- predvidja planiranje ciljeva,

pracenje njihovog ostvarenja i korektivne akcije. Korektivne akcije podrazumevaju
prilagodjavanje aktivnosti, nakon periodicnog razmatranja ostvarenje ciljeva.

3. Planiraje u preduzecu-pojam

Kada se govori o planiraju postoji razlika izmedju:

planiranja

pojedinaca

koje

predstavlja misaonu aktivnost usmerenu na sagledavanje i ostvarenje odredjenog cilja u
buducnosti.

Mada su pojedinci nosioci svih aktivnosti i u organizovanim sistemima pa i u pred

kao poslovno-ek sistemu, planiranju tada ipak treba pristupiti sistemski, jer

planiranje

u okviru organizovanog sistema

podrazumeva pogled na preduzece kao na poslovni

sistem u kome je ostvarenje krajnjeg cilja moguce obezbediti jedino upravljanem tim
poslovnim sistemom, sto se popstize aktivnostima planiranja, organizovnaj i kontrole
Upravljane pred je minimiziranje negativnog a optimiziranje pozitivnog delovanja
pojedinih faktora. Planovi se ovde odnose na elemente procesa reprodukcije(M,I,L),
faze procesa reprodukcije(Qnja, razmena, raspodela potrosnja) i na posl f-je (razvoj,
mark, invest, istraz)

Planiranje u preduzecu kao poslovnom sistemu moze da se definise kao

kontinuirana   i  formalizovana  aktivnost   odredjenih   organa  organizovana  na
naucnim   principima  a   usmerena  na   utvrdjivanje   buducih   ciljeva  procesa
reprodukcije   tj.   njenih   elemenata   i   faza   unutar   poslovnih   f-ja,  za   buduci
vremenski   period,  uz   njihovo   optimiziranje  a   radi   racionalisanja   buduceg
poslovanja   poslovnog   sistema.

Iz def proizilaze

elementi koji cine aktivnost

planiranja u poslovnom sistemu:



Ovako organizovana aktivnost ima formalan karakter za razliku od

individualnog planiranja koje je neformalno.



Aktivnost planiranja vode precizno definisana tela i organi, planiranje se

neprekidno odvija.



Ova aktivnost je organizovana na naucnim principima sto omogucava naucno

predvidjanje odvijanja celokupnog poslovanja u pred. Znaci vrsi se usmeravanje

Nju cine neka opsta pravila koja usmeravaju odluke u vezi sa pojedinim pitanjima iz

poslovanja pred. Posl pol nije apriori data. To je stalna aktivnost clanova pred koja je
usmerena na postavljanje ciljeva za neko odredjeno vreme, na uskladjivanje nacina i
sredstava za njihovo ostvarenje i na preduzimanje mera za njihovu realizaciju.

6. Predmet i sadrzina planiranja i politike preduzeca

Predmet

proucavanja planiranja i politike preduzeca je

nacin postizanja kvaliteta

ekonomije preduzeca u buducnosti

Konkretnije,

predvidjanje i svesno regulisanje

procesa reprodukcije u preduzecu

(elemena i faza procesa reprodukcije)

kroz

utvrdjivanje i sagledavanje faktora

koji uslovljavaju proces reprodukcije, tj. kroz

utvrdjivanje kvantitativne i kvalitativne strane procesa reprodukcije i utvrdjivanje
optimalnih velicina, kriterijuma i metoda za iznalazenje tih optimalnih velicina.

Sadrzina

ove discipline je proucavanje proizvodne orijentacije preduzeca, kao i

njegovih nuznih promena vezanih za

proizvodni program

(optimiziranje proizvodnog

programa treba da omoguci ekonomicno i rentabilno poslovanje i to promenama na
postojecim prioizvodima i uvodjenjem novih proizvoda, a sve kroz adekvatan obim i
tempo inovacija), promena vezanih za

tehnologiju proizvodnje

proizvodno-tehnicku

bazu

(rezultat naucno tehnickog progresa ostvarenog sopstvenim istrazivanjima

preduzeca ili tudim istrzivanjima) i promena vezanih za

tempo rasta i razvoja

(predhodno pobrojane aktivnosti usmerene sun a postizanje efektivnosti i efikasnosti:
promena u proizvodnom programu dovodi do povecanja efektivnosti, a promene u
tehnici i tehnologiji do promene efikasnosti, sto zajedno predstavlja uslov rasta i
razvoja)

7. Odnos plan i politike preduzeca i njihova povezanost sa komplementarnim

naucnim disciplinama

Odnos planiranja i politike preduzeca

Odluke koje proizilaze iz politike osnova su za aktivnost planiranja i planova kao

rezultata te aktivnosti. Dakle, izmedju planiranja i poslovne-razvojne politike preduzeca
postoji uzrocnost i medjuzavisnost. Medjutim, ova veza postoji ukoliko je  vremenski
odredjena, u suprotnom odluke razvojne politike su van podrucja planiranja. Konkretno,
ukoliko   se   radi   o   razvojnoj   politici(dugorocna   perspektiva),   njene   odluke   su   u
medjuzavisnosti sa strateskim planiranjem(dugorocna perspektiva), u suprotnom radi se
o   odlukama   van   podrucja   planiranja.  Isto   rezonovanje   vazi   za   poslovnu   politiku   i
takticko planiranje

????

Povezanost planiranja i politike preduzeca sa complement. naucnim disciplinama

Vezu je potrebno posmatrati sa stanovista sistema i podsistema:

privredni sistem

preduzece

podsistemi preduzeca

Ukljucivanje procesa reprodukcije preduzeca u proces drustvene reprodukcije

podrazumeva povezanost planiranja i politike preduzeca sa makroekonomskim

disciplinama. Dakle, neophodno je poznavanje osnovnih ek zakonitosti koje pruza polit
ekonom, granske ekonomike kao i ekonomija privrede cele zemlje.

S druge strane, veza izmedju planiranja i politike preduzeca preduzeca i

mikroekonomskih disciplina bazira se na:

teoriji sistema

(koja je omogucila sistemski

pristup svim pitanjima u oblasti reprodukcije pred kao i pojedinih parcijalnih pol pred),

teoriji informacija

(koja ukazuje na neophonost postojanja sistema inf za planiranje i

politiku pred s jedne strane, i na to kakve inf treba da budu, iz kojih izvora, vrste, nacina
prikupljanja, sredjivanja, cuvanja, obrade i koriscenja. A inace, inf treba da budu
prilagodjene potrebama izrade plana, da budu kvalitetne) i

teorija odlucivanja

(nalazi

svoj osnov u teoriji inf.- pravovremena i adekvatna inf obezbedjuje adekvatnu odluku
za izbor optimalnog plana).

Ekonomika pred je maticna nauka o ekonomiji pred i bavi se: elementima Qnje,

njihovim angazovanjem, ulaganjem, trosenjem, odnosom rezultata i ulaganja.

Knjigovodstvo, Statistika, Analiza poslovanja su discipline koje su osnovni interni

izvor informacija, i u njima planiranje crpe realne inf za realne odluke.

Istrazivanje trzista je disciplina koja pribavlja informacije iz eksternih izvora, sto je

osnov za utvrdjivanje mogucnosti plasmana Qa na trzistu. Tek na osnovu ovih inf
formiraju se realne planske odluke za planiranje faza procesa reprodukcije Qnju,
prodaju i raspodelu.

8. Razvoj individualnog planiranja

Kada govorimo o individualnom planiranju imamo na umu prvenstveno period

pre kapitalizma. Planiranje toga vremena se odvijalo parcijalno i neorganizovano.

U prvobitnoj zajednici glava porodice je planirala podelu rada izmedju clanova

porodice u njihovim aktivnostima: lov, obrada zemlje, ribolov.

U robovlasnistvu se planira podela rada i organizacija Qnje na velikim

imanjima. Veliki gradjev poduhvati starih naroda Egipcana, Rimljana, Kineza bili su
rezultat planiranja. Ocigleno sa razvojem Qnih snaga i odnosa sve aktivnosti se

svesno

regulisu

i racionalisu.

U feudalizmu, feudalac je imao individualni plan i na bazi njega delimicno

proizvodnjom a delimicno trampom, obezbedjivao sva dobra neophodna za zivot i rad
na njegovom feudu.

Ovakva individualna planiranja(robovlasnistvo, feudalizam) zasniovana su na
odredjenim odlukama pojedinaca i mozemo da govorimo o zacecima neke vrste poslvne
politike.

To je neformalni plan jer nisu postojale formalne sluzbe koje bi se time bavile. Do

formalnog(organizovanog) planiranja dolazi tek u kapitalizmu.

9.Razvoj planiranja u preduzecu

…..

Razvoj proizvodnje teorijski radovi implementacija u preduzecima

……

Praksa

teorija

praksa

su planovi rasta i razvoja pred. Veoma je bitno da raste interesovanje pred za poziciju u
odredjenoj grani i celoj privredi zato se veliki znacaj daje i privrednom planiranju i
planiranju u preduzecu na duzi i na kratak rok.

U drzavnim(javnim)preduzecima postoji:

stratesko

-bavi se

rastom i razvo

jem pred,

srednjorocno

investicionim ulaganjem

tekuce

plan-

Qnjom i trzistem

za period jedne

god. Osnov za planiranje je u ciljnoj orijenaciji a ne budzetskoj organizaciji.

Transnacionalna pred (ima centralu u jednoj zemnlji a filijale u drugim zemljama) i

multinacionalna pred (ono koje je u vlasnistvu vise zemalja bez obzira da li ima ili
nema filijale) imaju veliki znacaj u razvoju svetke privrede i vode u upravljanu
poslovnom aktivnoscu (vode u tehnici, tehnologiji i ek obima Qnje). NJihovo planiranje
je po vaznosti gotovo jednako sa privrenim planiranjem, obzirom na njihov globalni
znacaj.

12. Planiranje i politka preduzeca u bivsim socijalistickim privredama

U zemljam socijalizma planiranje je bilo nuznost. I pored toga, jedinstvenog sis

planiranja nema.

U SSSR-u ‘20. je formiran sis plan koga odlikuju jedinstvenost i direktivnost u

planiranju, gde su preduzeca i njihovo planiranje samo delovi centralnog sistema
planiranja, sa manje ili vise pasivnom ulogom u olucivanju. To je

centralisticko-

direktivni sistem

drustvenog planiranja. Hronoloski:

1920

GOELRO-drzavna
komis.za elektr. Rus.

Plan

izgrad. 30 elektrana

1921

GOSPLAN-drzavno
planska komisija

1921-5

Radi na planu

izgradnje ratom razorenih grana

privrede

1925

Izrada jedinstvenog plana cele privrede
(utvrdjene su

kontrolne cifre

-jedan od

principa

u planiranju)

1928

Izradjen prvi

sveobuhvatan

petogodisnji

plan za

period od 1928-1932

1929

Zaokruzen je sistem planiranja:
-Utvrdjeni su ostali

principi

u planir. (

kontrolne

directive

kontrolne granice

)

-Utvrdjeni su

metodi

u planiranu

1965

-Ekonom. osamostalj.

preduzeca

-Ind. objedinjenja

Preduzeca dobijaju slobodan prostor izmedju kontrolnih
cifri(utvrdjuje drzavni organ) i trzisne traznje(preduzece
anticipira traznju, ugovara proizvodju…)

Ipak, centralizam u planiranju kao posledicu ima stvaranje dugorocnih planova koji

zastarevaju. Svetla tacka ovog sistema je

operativno planiranje

i primena dostignuca iz

oblasti naucnog programiranja.

Sis planiranja u ostalim soc zemljama bio je takodje centralisticki i odlikovao se

cvrstom sponom drzave, republika, regiona, grana i pred. Planovi su imali zakonsku