Универзитет у Београду,
Православни богословски факултет
Семинарски рад из Основа православне педагогије
Пентикостар као књига Цркве
Ментор: Студент:
Проф. Др Драгомир Сандо
Београд, септембар 2015.
2
1. Увод, циљ рада и почетна разматрања
Пентикостар (или Цветни Триод
1
) је црквена богослужбена књига која садржи све
службе пасхалног периода – од Васкрса до Недеље Свих Светих
2
. Успомене које слави
Пентикостар од Васкрса до Духова су следеће: Недеља Томина, Недеља Мироносица,
Недеља Раслабљеног, Преполовљење Педесетнице, Недеља Самарјанке, Недеља
Слепог, празник Вазнесења, и Недеља Светих Отаца Првог Васељенског сабора
3
.
Химнографија Пентикостара настаје у периоду од петог до четрнаестог века, док су
последовања Недеље Педесетнице углавном састављена од седмог до деветог века
4
.
Песме Пентикостара су производи црквених песника од којих су неки познати именом,
а неки анонимни. Формирање Пентикостара се приписује Јосифу Студиту, а Синаксар
за Пентикостар је саставио Никифор Калист, чије се деловање датира произвољно у
четрнаести век. Коначну редакцију књига је добила у четрнаестом веку
5
. Пентикостар
понекад замењује Минеј, а понекад се користи упоредо са истим. Васкрсне песме из
Октоиха штампају се на својим местима у Пентикостару, стога коришћење Октоиха
није неопходно.
У оквиру овог рада ћемо размотрити једино најелементарније тачке које се доводе у
везу са периодичном богослужбеном употребом Пентикостара. Будући да је
Пентикостар иконична књига Цркве, она нема никакву другачију примену, тако да
информације о истој нису увек доступне. У раду ћемо конкретно размотрити њену
литургијску примену и педагошку примену, као и њену вредност по ширење
1
Назив „Триод“ потиче од катактеристичног садржаја књиге који сачињавају непотпуни канони
састављени претежно од три песме (Трипеснец-а). Трипеснеци су некада били део богослужења периода
Педесетнице, па се стога Триодом називао целокупни покретни период до Педесетнице, као и књига која
је садржала ове службе и делила се на Посни Триод и Цветни Триод. Будући да су трипеснеци
педесетнице временом престали да се употребљавају за Цветни Триод је почео да се користи назив
Пентикостар (упореди: Фундулис, Јоанис,
Литургика 1
:
Увод у Свето богослужење
, Краљево 2004, стр.
63).
2
Јасно је и врло уочљиво да одавде потиче назив књиге „Пентикостар“, (јер етимолошки корен самог
назива је грчко
πεντηκοσταριον
), што значи „педесет дана (од Васкрса до Духова, прим. Аут)“, а односи се
богослужбени поредак Свете Педесетнице.
3
Овде примећујемо да Пентикостар није стриктно библијског (=новозаветног) карактера, већ да је
кључна и формулација вере која овим прелази из философско-теолошког у литургичко.
4
Као основ за формирање ових последовања, послужиле су раније устаљена чтенија из Јеванђеља по
Јовану (упореди Илић Бенке, Горан, „Педесетница – време радости“,
Српска теологија дана
, 2010,
уредник др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет, Београд, 2011, страна 261).
5
Мирковић, Лазар,
Православна литургика или наука о богослужењу Православне Источне Цркве: Први,
опћи део
, Српска манастирска штампарија, Сремски Карловци, 1918, страна 154.
4
радошћу, којом наша душа зрачи и преноси се ка друге. Извор те радости је Богочовек
8
.
Током читаве Светле Седмице певају се и празнични антифони Васкрса. Хлеб артос
(грч. Αρτος) симболизује невидљиво пристуство Господа Исуса Христа, носи се на
литијама и током читаве Светле Седмице стоји на средини храма испред иконе
Христове, и дели се верујућим уместо нафоре
9
. На дан Васкрса, целодневна звоњава је
знак великог и победоносног славља Цркве, а сваки дан Светле Седмице пева се
Пасхални Канон, и читају Васкршња Јеванђеља.
2.2.
Недеља Антипасхе – Томина недеља
Томина недеља је прва недеља по Васкрсу и представља обновљење Хришћанске
пасхе у осми дан након Христовог васкрсења
10
. Посверћена је Апостолу Томи и
његовом неверју у Васкрсење Христово. Томина недеља је опомена свим скептицима да
преиспитају себе и своју веру. Тог дана је Апостол Тома заменио своје неверје вером, а
сама седмица као таква је позив да следимо његов пример да бисмо узрастали у
Богочовеку. Његове сумње у Христово васкрсење уклонио је сам Господ ушавши кроз
затворена врата у просторију у којој су се налазили Апостоли и рекавши Томи да
додирне његове ране. Тома Га је, повероваши, исповедио као свог Господа и Бога, а
Господ назвао блаженим оне који нису видели, а поверовали су. Поредак службе тог
дана није уобичајени васкрсни. Певају се нарочите стихире, које описују догађај који се
празнује, уз трикратно певање Тропара
Запечатану гробу, живот от гроба восијал
јеси, Христе Боже…
Након тога следи нарочито величаније Господа, који је нас ради у
Ад сишао и Собом све васкрсао.
2.3.
Недеља Мироносница
Треће недеље по Васкрсу одаје се помен свим сведоцима погреба, а затим и
васкрсења Христовог: Никодиму, Јосифу Ариматејцу, као и женама мироносицама
11
.
Црква слави и велича ове свете жене због њихове посвећености и љубави према
8
Погледати многа места у Митрополит Амфилохије Радовић:
Основи Православне педагогије
, Београд
2007.
9
Као символ вечног живота приноси се у спомен Васкрсења Христовог, јер је Он Хлеб „што силази са
неба и даје живот свету“ (Јн 6:33).
10
Управо се из горе наведеног разлога на јутрењу на недељу Антипасхе и пева величаније Васкрса.
11
Поред Марије Магдалене, остале жене мироносице су биле: Сомолија, мати Јована Богослова и Јакова,
Марија мати Јакова Малога и Јосије. У Синаксару Недеље Мироносица се помињу Марија и Марта,
Марија Клеопова и Сосана.
