PARADAJZ
Sistematika
Carstvo : Plantae
Divizija
: Magnoliophyta
Red : Solanales
Porodica : Solanaceae
Rod : Solanum
Paradajz je loza puzavica, koja naraste oko 1,5 m ili više, ako je pronađe oslonac.
Nekultivirani paradajz naraste tek 80-90 cm. U područijima sa umereno
kontinentalnom klimom je jednogodišnja
biljka
, međutim u krajevima odakle potiče
(Južna i Srednja
Amerika
) on je višegodišnja biljka.
Ima dva
kotiledona
. Raste iz sistema podzemnih korenja, te ako glavna stabljika
prestane rasti, bilo zbog cvetanja ili uginuća, pomoćne (lateralne) stabljike počinju
rasti iz istog
korenskog
sistema i razvijaju se u potpuno funkcionalne biljke.
Stabljika paradajza je pokrivena sičušnim dlačicama. Ove dlačice potpomažu proces
puzanja, tako što se mogu razviti u pomoćne korenove kad god su u kontaktu sa tlom
ili vlagom, naročito ako loza ima poteškoća sa prvobitnim korenom.
Paradajz ima složene
listove
, tako da spada u biljke sa regularnim listovima.
Međutim, neke sorte imaju jednostavno lišće, slično
krompiru
. Cvetovi se formiraju u
grupi, sa prašnicima poredanim po rubovima, potpuno okružuju tučak u pravilnoj
formaciji. Imaju svojstvo samooprašivanja.
Plod paradajza je klasificiran u grupu bobica. Stvarni
plod
koji se razvije
iz
ovarija
biljke nakon oplodnje, sadrži prazan prostor u kojem se nalaze semenke i
plodni sokovi.
Ova forma varira od sorte do sorte. Neke manje vrste paradajza imaju dvije ovalne
praznine, druge pak 3 do 5, a treće vrlo mnogo manjih.
Semenke paradajza se dobijaju iz zrelih plodova, i da bi se sejale moraju prethodno
biti osušene i fermentirane
.
SORTE PARADAJZA
Kod izbora sorti najbolje je da se orijentišete
prema njenoj primeni.
Paradajz sadrži niz važnih vitamina, minerala
i sekundarnih biljnih materija, a posebno je
značajan likopin koji paradajzu daje crvenu
boju.
Pored raznih aromatičnih materija, različit
odnos šećera i voćne kiseline stvara
neuporediv ukus koji je tipičan za određenu
sortu.
Sorte paradajza nastale na bazi rezistentnog
divljeg paradajza gotovo su duplo skuplje od nekalemljenih, ali rastu bujno i imaju za
trećinu više prinosa. Sve je omiljenije uzgajanje paradajza u saksijama i
žardinjerama.
Bujnorastuće sorte sa kasnim sazrevanjem ploda nisu pogodne za takav način sadnje,
ali većina mini i koktel-paradajza na terasi rađa slatke plodove koji su vrlo ukusni u
salatama.
Žbunastorastući paradajz na balkonu, kao što je „Rotkäppchen” ili „Vilma”, pogodan
je za uzgoj u visećim saksijama.
KAZANOVA
KAZANOVA F1 je visok i bujan hibrid, pravo drvo paradajza. Gaji se uz kolje, po
jedna biljka. U povoljnim uslovima za sezonu donese 6-7 kg po biljci. Prosečna masa
ploda je 230 grama.
Plodovi su veoma čvrsti i mesnati, pogodni za transport i duže čuvanje. Seje se u
februaru-martu, u toploj leji, gusto (na 3x1 cm), odakle se posle 10 do 14 dana od
nicanja pikira na 10x10 cm i gaji 35 do 45 dana. Potom se rasađuje na stalno mesto.
Treba ga đubriti obazrivo jer su, ako se predoziraju azotna đubriva plodovi sitni,
cvetovi opadaju i ukupan prinos nizak.
Kazanova donosi rod,koji se nazva plod.
CERI PARADAJZ
Čeri paradajz je medju najmanjim sotrama. Velik je svega kao krupnije višnje, pa je
tako i dobio naziv.
Izuzetno je ukusan, a jede se pretežno svež, šteta ga je kuvati.
Prodaje se i van sezone i prilično je skup.
DIVLjI PARADAJZ
Vrlo je dekorativan, jestiv. Uzgoj je moguć na balkonu i na otvorenom. Daje sitne
žute plodove u grozdovima. Vrlo zanimljiva sorta.
MESNATI PARADAJZ "CLOVER"
