PARODONTOPATIJA
Teško je dati jednu definiciju ove bolesti. Većina svetske populacije ima gingivitis i/ili
parodontopatiju. Opšte prihvaćena je definicija da je parodontopatija kompleksna
multifaktorijalna infekcija, komplikovana inflamantornim odgovorom domaćina, a glavni
etiološki faktor praktično svih oblika parodontopatije je dentalni plak.
Zubi se nalaze u alveolarnim čašicama ili aleolama koje su smeštene u viličnim kostima -
gornoj i donjoj vilici. Cement zuba je periodontalnim vlaknima vezan za alveolarnu kost.
Gingiva (zubno meso ili desni) prekriva viličnu kost. Sve
ovo zajedno čini parodoncijum.
Posle karijesa parodontopatija je najrasprostranjenije oboljenje. Čak 90% stanovništva ima
neki oblik parodontopatije. Parodontopatija zahvata potporni aparat zuba ili parodoncijum.
Patološki procesi koji se odvijaju u toku parodontopatije vode ka postepenom, ali progresivnom
oboljevanju i konačnom gubitku jednog ili više zuba.
Parodontopatija je grupa stanja. Sva stanja obuhvataju upale desni i druge strukture koje
podržavaju zub. Ova bolest često počinje kao zapaljenje desni ili
gingivitis
.
Parodontopatija
je bolest uzrokovana bakterijama koja rezultira infekcijom u ustima.
Telo pokušava da se bori protiv te infekcije. Neke od supstanci koje telo proizvodi mogu da budu
štetne. Ove supstance oštećuju viličnu koost i ligamente oko zuba.
Ukoliko se
gingivitis
ne leči, zapaljenje se širi i
propada parodoncijum. Formiraju se parodontalni
džepovi (prostor izmedju zapaljenih desni i korena
zuba), koji su najvažniji znak parodontopatije. Zubi
postaju preosetljivi na mehaničke, termičke i druge
nadražaje. Destruktivni procesi u alveolarnoj kosti
koji se odvijaju u toku parodontopatije mogu dovesti
do stvaranja parodontalnih apscesa koji čine žarišta,
čime su ugroženi i udaljeni organi i sistemi. Zubi počinju da se klate, a u krajnjem stadijumu
ispadaju.
Opasnost je što parodontopatija ne boli sve dok ne dođe do komplikacija. Bolest počinje
neupadljivo krvarenjem desni i može početi još u ranoj mladosti.
Kako nastaje?
Svaki parodontitis počinje kao gingivitis. To znači da se svaka upala dubljih struktura, koja
uzrokuje nepovratna oštećenja, razvija iz površinske upale (gingivitisa) koja je u potpunosti
reverzibilna.
Usna duplja svakog čoveka obiluje promenljivom mikrobiologijom. Poznato je da su
mikroorganizmi veoma izbirljivi u pogledu uslova za svoj život i da svoje patogeno dejstvo
ispoljavaju samo pod određenim uslovima. S druge strane mnogi od njih su "lukavi" i uvek se
"dočekaju na noge". Na zdravoj gingivi upravo žive brojni " lukavi" bacili i koke koji su
fakultativni anaerobi i aerobi (mogu da žive u uslovima bogatim kiseonikom kao i u uslovima
bez kiseonika). Nastankom gingivalnog džepa stvara se sredina sa izuzetno niskim nivoom
kiseonika pri čemu dolazi do ekstremno brzog naseljavanja "lukavih"- fakultativnih anaeroba
(menjaju način života i iz sredine bogate kiseonikom prelaze u novu sredinu oskudnom
kiseonikom, a bogatu ugljen dioksidom). Tada dolazi do ispoljavanja njihovog štetnog dejstva
usko vezanog za nastanak parodontopatije. Paradoksalno je da gingivalni džep (tako mnogo
Koji mikroorganizam je glavni krivac za nastanak parodontopatije?
Do danas nije identifikovan određeni mikroorganizam ili grupa mikroorganizama koji su
jedini odgovorni za razvoj parodontopatije. Zbog toga je lečenje ove bolesti i dalje veoma
komplikovano.
Dalji razvoj bolesti...
Organizam počinje da se brani od prisustva dentalnog plaka, a to vodi daljem pogoršanju
parodontalnog oštećenja. Naime, iz mikroorganizama dentalnog plaka oslobađaju se antigene
supstance koje automatski izazivaju aktiviranje odbrambenog mehanizma organizma koji iako je
stvoren da bude zaštitnik, lokalno uzrokuje oštećenje tkiva ( u tome leži specifičnost ove
masovne bolesti stanovništva).
Koji još faktori učestvuju u nastanku parodontopatije?
Na razvoj bolesti utiču sistemski faktori (imuni
sistem organizma, stres, pušenje, droga, starost,
ishrana, šećerna bolest) i lokalni faktori (položaj i
oblik zuba, kamenac, prisustvo velikih plombi).
Postoje dokazi koji ukazuju na povezanost između
parodontopatije, ishemije srca i cerebrovaskularne
bolesti, ali nije još uvek dokazano da li se radi o
uzročno posledičnoj vezi. Pušenje dovodi do
egzercerbacije (ponovno javljanje) parodontopatije i
nepovoljno utiče na efekte lečenja!
