VISOKA ZDRAVSTVENO – SANITARNA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA „VISAN“
SEMINARSKI RAD
PREDMET: DEČIJA REHABILITACIJA
TEMA: PARALIZA PLEXUS-a BRACHIALIS-a OBSTRETICALIS
Mentor: Student:
Prof. dr Aleksandra Sekulić Anastasija Vujović 5 –
VIII/2018
Beograd, 2018.
SADRŽAJ:
UVOD …………………………………………………………………….. 1.
PORODJAJNE LEZIJE PLEXUS-a BRACHIALIS-a …………………3.
DIJAGNOZA ……………………………………………………………… 4.
FUNKCIONALNI STATUS ………………………………………………. 5.
REHABILITACIJA ……………………………………………………….. 5.
ZAKLJUČAK
…............................................................................................. 8.
LITERATURA ......................................................................................
......... 9.
UVOD
Porođajna lezija plexus brachialis-a je neurološki sindrom koji se uočava odmah
na rođenju. Medicinski tretman i lečenje porođajne traume plexus brachialis-a
obuhvata ranu dijagnostiku, timski rad stručnjaka, plan i program lečenja sa
individualnim pristupom, i dovoljno dugo i neprekidno lečenje uz obavezne i
redovne kontrole. Cilj rada je da se uvidom u dostupnu literaturu izvrši revijalni
pregled istraživanja koja su imala za cilj da detektuju i procene sekundarne
motoričke poremećaje koji se javljaju kao posledica lezije ramenog živčanog
spleta nastalu na rođenju. Rezultati ukazuju na činjenicu da je porođajna lezija
plexus brachialis-a veoma kompleksan problem, da ostavlja sekvele u oblastima
fine i grube motorike i da zahteva dugotrajnu i kontinuiranu rehabilitaciju sa
multidisciplinarnim pristupom.
Kada govorimo
o paralizi plexus brachialisa kod dece
, onda prvenstveno mislimo na
lezije koje se manifestuju odmah po rođenju i rezultat su porođajne traume. Većina
stručnjaka iz raznih oblasti koji se bave oštećenjem ramenog spleta, složila su se da je
termin
„porođajna paraliza plexus brachialisa
“, koji je prvi upotrebio Duchene 1861 god.,
najadekvatniji. On upućuje na samu patofiziologiju, za razliku od termina koji su takođe
u upotrebi: „obstetrikalna paraliza plexus brachialisa“, „kongenitalna paraliza plexus
brachialisa“ i dr.
Rameni živčani splet nastaje spajanjem prednjih grana četiri poslednja vratna
živca (5., 6., 7. i 8.) i prednje grane prvog grudnog živca. Pošto napuste kičmeni
kanal, pomenutih pet živaca, silaze upolje, donjim, bočnim delom vrata, prema
vrhu pazušne jame i svojim međusobnim spajanjem daju najpre tri stabla spleta
(trunci plexus), i to: gornje stablo (truncus superior), srednje stablo (truncus
medius), i donje stablo (truncus inferior). Sva tri stabla u predelu ključne kosti,
dele se u po dve grane, prednju i zadnju, koje svojim međusobnim spajanjem
obrazuju tri snopa ramenog spleta, i to: spoljašnji (fasciculus lateralis), unutrašnji
snop (fasciculus medialis) i zadnji snop (fasciculus posterior). Bočne grane
ramenog spleta nastaju, bilo iz stabla spleta (trunci plexus), bilo iz snopova
