Parametri funkcionalnih sposobnosti sportista

Gimnazija „J

ovan Jovanović Zmaj” Novi Sad

MATURSKI RAD 

               Mentor:                                                     

Učenik:

Nikica Radosav     

Ognjen Stojanović

Novi Sad, Jun 2009. god.

Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“

Novi Sad

Tema: 

Parametri 

funkcionalnih 

sposobnosti 

sportsita 

Novi Sad, 2009.

Parametri funkciOnalnih sposobnosti sportista                         3

1.

UVOD 

J

oš od sedamdesetih godina prošlog veka, razvoj sporta je konstantno

i paralelno praćen intenzivnim 

naučnim progresom u kojem su matematičko 

– 

statističke metode, biomehanika i  informatika u  velikom 

procentu  našle  veliku  primenu  u  sportskom  treningu.  Dolazi  do  specializacije  i  diferencijacije  u  svim 
segmentima,  a  samim  tim  i  redovno  praćenje  parametara  koji  su  jasni  pokazatelji  trenutne  forme  i 
trenažnog stanja u kome se sportista nalazi, čine osnovu za željeni napredak.

       I 

sa naučne strane postaje očigledno da endogeni (genetski) i egzogeni (tehnološki) faktori, ukoliko su 

kontrolisani, praćeni i upravljani mogu dovesti do željenih i najviših ciljeva u sportu. Međutim, činjenica je 
da je takva kontola i upravljanje stanjem organizma izuzetno složena i da postoji ogroman broj parametara 
koji  eksplicitno  i  u  svakom  trenutku  ukuazuju  na  etapu  i  stanje  sportiste.  Regulativni  mehanizmi  u 
organizmu  pod  dejstvom  endogenih  i  egzogenih  interakcija  u  procesu  snažnih  stimulusa  (stresora), 
upravljaju sa oko neverovatnih 70 biliona ćelija, koji istovremeno i paralelno rade. Prisutna je i kontrola od 
10³⁰ hemijskih reakcija koje se u ljudskom organizmu realizuju svake sekunde, kontrola odlazaka i dolazaka 
10²⁸  atoma  koji  pri  tome  grade  tkiva  organizma,  kontrola  svakodnevnog  izbacivanja  i  proizvodnje  600 
milijardi ćelija...

Ti  detalji  jasno  dokazuju  značaj  stalne  kontrole  t.j.  menadžmenta  sa  svim  funkcinalnim  i  biološkim 

parametrima  koji  kako  u  trenažnim  tako  i  u  takmičarskim  uslovima  predstavljaju  povratne  informacije  i 
koje samo ako su savršeno organizovane, uklopljene i „shvaćene“ mogu voditi ka rezultatu.

Stoga  se  osnovano  može  tvrditi  da  sportski  trening  bez  redovnog  praćenja  povratnih  informacija 

organizma ne može doprineti razvoju i usavršavanju sportske forme, odnosno svi faktori koji karakterišu 
sportski trening danas su esencijalni u razvoju funkcionalnih i motoričkih sposobnosti koji čine kondicionu 
pripremljenost  sportsita,  i  samo  pomoću  njih  dolazi  do  podizanja  nivoa  efikasnosti  sposobnosti  koji  su 
karakteristični za konkretnu sportsku aktivnost.

Parametri funkciOnalnih sposobnosti sportista                        4

2.

DEFINICIJA OSNOVNIH POJMOVA 

Definicija i objašnjenje pojmova koji će biti korišćeni u daljem toku rada

: 

Apsolutni VO

2

 – 

potrošnja kiseonika u jednoj minuti izražena kao m

l/min; 

Acidoza

 – 

akumulacija laktata u mišićnim ćelijama i pad pH vred. koji prouzrokuje pad radne sposobnosti;

ADP

 – 

adenozin difosfat;

Alveolarna ventilacija

 – 

zapremina vazduha u plućnim alveolama u jednoj min. u miru i u toku opterećenja;

Aerobno  –  anaerobna zona

  – 

nivo  opterećenja  koje  je  između  aerobnog  i  anaerobnog  praga,  od  2 

–  4 

mmol/l laktata, kada se energija stvara u mešovito aerobno 

– 

anaerobnom procesu;

Aerobni prag

(engl.  Aerobic  threshold) 

– 

kada  se  energija  dobija  dominantno  aerobnim  (oksidativnim) 

putem, a kada započinju i anaerobni (beskiseonički) procesi stvaranja energije pri čemu koncentrac. laktata 
u krvi dostigne 2 mmol/l

; 

Anaerobni prag

(engl. Anaerobic threshold) 

– 

kada dominantno započinje anaerobni (beskiseonički) proces 

sagorevanja ugljenih hidrata pri opterećenju koje je između srednjeg i visokog inteziteta, t.j. kada započinje 
nagla produkcija CO

2

, hiperventilacija i koncentracija laktata u krvi od 4 mmol/l;

Aerobni  kapacitet  (izdržljivost)

  – 

mogućnost  dugotrajnog  rada  sa  opterećenjem  koje  ne  dovodi  do 

akumulacije laktata u krvi;

Anaerobni kapacitet (izdržljivost)

 – 

kapacitet mišića da zadrži visok intezitet rada na račun većih rezervi 

ugljenih hidrata koji sagorevaju bez prisustva kiseonika;

Anaerobno snabdevanje energijom

 – 

snabdevanje energijom uz nedostatak 

O

2

i akumulcaijom laktata;

ATP (adenozin – 

trifosfat)

 – 

visoko energetska mateija, osnovna energetska valuta u organizmu;

Cocnoci test

  – 

neinvazivni  test  (bez  vađenja  krvi)  za  određivanje  tačke  defleksije  srčane  frekvence  ili 

defleksije krive opterećenja. Služi za određivanje anaerobnog praga;

Ergometar

 – 

instrument za merenje pri opterećenju (bicikloergometar, treadmill);

Fartlek trening

 – 

metoda pri kojoj se koriste promene brzine t.j. trening naizmeničnog inteziteta

; 

Frekvenca srca 

(FS)

 – 

broj srčanih otkucaja t.j. kontrakcija komora u jednoj minuti (otk/min);

Parametri funkciOnalnih sposobnosti sportista                        6

Miokard

 – 

srčani mišić;

Mišićni  p

uferski kapacitet

  – 

sposobnost  mišića  da  tolerišu  kiselost  koja  se  stvara  tokom  anaerobne 

glikolize;

Miofibrile

 – 

kontraktilni elementi skeletnog mišića;

Mioglobin

  – 

sastojak  koji  se  nalazi  u  mišićnom  tkivu  i  prenosi  kiseonik  od  ćelijske  membrane  do 

mitohondrija, sličan je hemoglobinu;

Maksimalno  laktatno  stabilno  stanje  (MLSS)

  – 

najveći  stepen  opterećenja  pri  kojem  ne  dolazi  do 

eksponencijalnog porasta koncentracije laktata. Blizak je laktatnom pragu (LP) i individualnom anaerobnom 
pragu (IAP);

Neinvazivna metoda

 – 

metoda u kojoj se ne uzima krv ili tkivo preko uboda ili reza na analizu;

OBLA  (Onset  of  blood  lactate  accumulation)

  – 

standardni  nivo  od  2  do  4

mmol/l  laktata  korišćen  kao 

referentne vrednosti u doziranju opterećenja;

Pd (pulse deflection) ili HRdefl (heart rate deflection)

 – 

otklon pulsne krivulje u tački anaerobnog praga, 

vrednost srčane frekvence na koncetraciji laktata od oko 4 mmol/l;

Pliometrija

 – 

tip dinamičkog rezistentnog treninga, pri kom se uključuje refleks na istezanje pri skoku koji 

nagažuje i dodatne motorne jedinice;

Prediktivna  vrednost  maksimalne  srčane  frekvence

  – 

proračunata  vrednost  na  osnovu  formule  FS  max 

(otk/min) =  220 

– 

godine starosti;

Procenat promene VO

2

 max

 – 

proračunata vrednost na osnovu formule V

O

2

max (%) = (finalni VO

2

max 

– 

inicijalni VO

2

max) / inicijalni VO

2

max) x 100 %;

Puls

 – 

rezultat srčane frekvence, mehanička komponenta;

Respiratorni sistem

 – 

čine ga pluća, vazdušni prolaz i mišićno disanje, služi za snabdevanje organizma O

2

i 

uklanjanje CO

2

; 

Respiracija 

– disanje

. Čine ga inspiracija (udisaj) i espiracija (izdisaj);

R (respiratorni ekvivalent)

 – 

odnos potrošnje O

2

i produkcije CO

2

, ventilacije VE. Prvi je tzv. respiratorni 

ekvivalent za O2, a drugi respiratorni ekvivalent za CO2

; 

RQ (respiratorni koeficijent)

 – 

odnos produkcije CO

2

i potrošnje O

2

u ćeliji u miru, tokom stabilnog stanja, 

submaksimalnog  i  maksimalnog  opterećenja.  Pokazatelj  je  i  materije  koja  sagoreva  u  energetskom 
metabolizmu. Pri RQ = 0.7 energija se dobija iz masti, RQ = 0.8 iz proteina i RQ = oko 1.0 iz ugljenih hidrata;

Rezistentni trening

 – 

trening koji povećava snagu, „moć“ i mišićnu izdržljivost;