1. Giardia

Protozoa, spada u klasu bičara, mucosoflagellata.
Razvojni oblici:
Trofozoit - ima dva jedra i osam flagela, oblika je poput lista, tanak. Ventralna strana mu je
konkavna i sluţi za adherenciju za crevni epitel, dok je dorzalna strana konveksna. Deli se
binarnom deobom.
Cista - imaju četiri jedra, ovalnog oblika, izbacuju se u spoljašnju sredinu fecesom i tamo mogu
da sačuvaju infektivnost i po nekoliko meseci.

G. dueodenalis

– parazitira kod sisara.

G. muris

– parazitira kod miševa.

G. ranae

– parazitira kod ţaba

Patogeni značaj – kolonizuje početni deo tankog creva i vezuje se za enterocite, infekcija dovodi
do loše apsorpcije i atrofije crevnih resica. Simptomi su dugotrajan proliv u kome se nalaze ciste
i pokretni trofozoiti koji se dokazuju direktnim mikroskopskim pregledom ili pomoću flotacije sa
cink sulfatom.

2. Trichomonas

Protozoa, spada u klasu bičara, mucosoflagellata.
Razvojni oblik:
Trofozoit  -  kruškolikog  oblika,  sa  zadnje  strane  štrči  štapićasti  aksostil,  imaju  2-5  slobodnih
flagela  na  prednjem  kraju  i  duţ  tela  undulentnu  membranu  (pomaţe  u  kretanju  vibriranjem).
Jedro je ovalno, smešteno u prednjem delu, ispod njega je blefaroplast od koga polaze flagele i
aksostil  koji  daje  čvrstinu  telu  protozoe.  Nemaju  formu  klasične  ciste  pa  brzo  propadaju  u
spoljašnjoj sredini.

T. foetus

- izaziva genitalnu trihomonijazu kod goveda (vaginitis, piometritis, spontani abortus),

najduţi su i imaju 3 flagele. Bikovi su stalni izvor zaraze pa se moraju isključiti iz priploda jer se
kod njih uzročnik nalazi u prepucijalnoj kesi, a jedan od načina prenosa je seksualnim putem ili
preko kontaminirane prostirke. Dijagnostikovanje se vrši mikroskopskim pregledom
prepucijalnog brisa ili ispirka vagine.

T. vaginalis

- izaziva vaginitis kod ţena i upalu uretre i prostate kod muškaraca koji su

asimptomatski nosioci infekcije. Ima 4 flagele.

T. gallinae

- izaziva nekrotične ulceracije sluzokoţe voljke i jednjaka kod ptica. Ima 4 flagele.

3. Histomonas

Protozoa, spada u klasu bičara, mucosoflagellata.
Stalni domaćin – ptice.
Prelazni domaćin – Heterakis gallinarum.
Izaziva tačkaste ulceracije na sluzokoţi cekuma koje mogu da nekrotiziraju i dalje se šire na jetru
gde dovode do stvaranja lezija. Kod obolelih ţivotinja glava obično pocrni (black head) i dovodi
do oboljenja zvanog infektivni enterohepatitis.
Razvojni oblici:
Crevni - ovalnog oblika, ima jedro i flagelu na prednjem kraju.
Tkivni - ovalnog oblika, ima jedro ali nema flagelu. Razmnoţavaju se binarnom deobom.
Ciklus razvoja – infekcija se prenosi ingestijom hrane ili vode kontaminirane izlučevinama
zaraţenih ptica. H. Gallinarum tokom invazije crevne sluzokoţe ptica ingestijom unosi trofozoite
histomonasa. Oni se razvijaju u jajima i larvama nematode. Nematoda se moţe razviti u kišnoj

glisti pa se ingestijom kišne gliste oba parazita prenose na stalnog domaćina. Histomonas se u
crevima ptica oslobaĎa u crevnoj formi.

H. meleagridis

- dovodi do uginuća mladih ćurića, a starije jedinke mogu biti asimptomatski

nosioci infekcije.

4. Leishmania

Protozoa, spada u klasu bičara, haemoflagellata.
Stalni domaćin - čoveka, pas, mačka, glodar.
Prelazni domaćin - papatač iz roda Phlebotomus na istočnoj hemisferi, a Lutzomiya na zapadnoj
hemisferi.
Razvojni oblici:
Amastigot  –  kod  stalnih  domaćina,  okruglog  je  oblika,  u  njemu  se  vide  jedro  i  blefaroplast.
Parazitira u monocitima, makrofagima i leukocitima, a razmnoţava se binarnom deobom.
Promastigot  –  kod  prelaznih  domaćina,  izduţenog  je  oblika,  u  njemu  se  vidi  jedro  u  sredini  i
blefaroplast na prednjem kraju od koga polazi flagela.
Ciklus razvoja – papatač tokom hranjenja na inficiranoj ţivotinji unosi u sebe ćelije u kojima su
amastigoti. U crevima papatača se razvija veliki broj promastigota koji odlaze u farings papatača
i prilikom novog hranjenja prelaze na novog domaćina. Parazit se u stalnom domaćinu razvija u
koţi i limfnim čvorovima u obliku amastigota.

L. donovani

– izaziva visceralnu lišmaniozu.

L. tropica

– izaziva ulceracije na koţi, pas je rezervoar infekcije za čoveka.

L. infantum

– izaziva mediteranski kala-azar, pas je rezervoar infekcije za čoveka, a u divljini

lisica, vuk i šakal.

5. Trypanosoma

Protozoa,  spada  u  klasu  bičara,  haemoflagellata.  Izaziva  bolest  koja  se  ogleda  anemijom,
degenerativnim promenama na krvnim sudovima, poremećajem koagulacije, meningoencefalitis
i kod T. cruzi teţak miokarditis.
Stalni domaćin – kičmenjaci (goveda, ovce, konji...).
Prelazni domaćin – muva (Glossina), obad (Tabanide), stenice.
T. equiperdum se direktno prenosi (nema prelaznog domaćina).
Razvojni oblici:
Tripomastigot  –  oblika  lista,  spiralno  izuvijan,  centralno  poloţeno  jedro,  na  zadnjoj  strani  se
nalazi kinetoplast od koga polazi flagela, a duţ tela se proteţe i undulentna membrana. Nalazi se
u krvi i tkivnim tečnostima kod stalnih domaćina. Infektivna je forma parazita.
Epimastigot – centralno poloţeno jedro, kinetoplast ispred jedra od koga polazi flagela,a duţ tela
se proteţe i undulentna membrana. Prethodi razvoju tripomastigota.
Promastigot  –  centralno  poloţeno  jedro,  kinetoplast  ispred  jedra  od  koga  polazi  flagela,  nema
undulentnu membranu. Prethodi razvoju epimastigota.
Amastigot – ovalnog oblika sa jedrom i bazalnom granulom, viĎa se samo kod T. cruzi.
Epidemiološke grupe:
Salivaria  (prenose  se  pljuvačkom  insekata)  –

T. brucei, T. rhodesiense, T. gambiense, T.

evansi, T. equinum, T. equiperdum.

Stercoraria (prenose se fekalijama insekata) –

T. cruzi, T. theileri, T. melophagium.

oploĎenja nastaje zigot koji se okruţuje opnom i izbacuje se u spoljašnju sredinu u obliku oociste
gde dolazi do sporulacije i formiranja sporozoita.

C. parvum

C. muris

– parazitiraju u digestivnom i respiratornom traktu sisara.

C. meleagridis

C. baileyi

– parazitiraju u digestivnom i respiratornom traktu ptica.

9. Sarcocystis

Protozoa koja se nalazi u mišićima kičmenjaka u vidu izduţenih beličastih meškova ispunjenih
zoitima (Meišerove cevi).
Ciklus  razvoja  –  stalni  domaćini  su  mesojedi,  a  prelazni  biljojedi.  Prelazni  domaćin  se  inficira
ingestijom  oocista  ili  sporocista  u  kojima  se  nalaze  sporozoiti.  Kod  njega  se  u  muskulaturi
razvija generalizovana infestacija i stvara se veliki broj šizonata. Nakon dva meseca se stvaraju
ciste  sa  tahizoitima  i  bradizoitima.  Tahizoiti  su  merozoti  koji  se  brzo  razmnoţavaju  tokom
akutne infekcije, a bradizoti su uspavani merozoiti koji ostaju u cistama dok se ciklus ne nastavi
u  lancu  ishrane  mesojeda.  Mesojed  se  inficira  samo  ingestijom  infektivnog  mesa.  Kod  njega  u
crevima dolazi prvo do šizogonije, potom do seksualne faze razvoja i nastajanja oocista koje se
izbacuju u spoljašnju sredinu.

S. cruzi

– stalni domaćin je pas, a prelazni goveče. Kod pasa ovaj parazit ne izaziva kliničke

smetnje, a kod goveda dovodi do anoreksije, anemije, gubitka teţine i kvaliteta mesa, uginuća.

S. miescheriana

– stalni domaćin je pas, prelazni svinja.

S. neurona

– stalni domaćin je oposum, prelazni konj.

10. Toxoplasma

T. gondii

– protozoa, zrela oocista ima 2 sprociste sa 4 sporozoita.

Stalni domaćin – mačka.
Prelazni domaćin - čovek, drugi sisari, ptice i reptili.
Ciklus razvoja:
Enteroepitelijalni  (samo  kod mačaka)  – mačka se zarazi  ingestijom  glodara u čijim se tkivima
nalaze ciste sa bradizoitima. Dolazi do šizogonije u tankom crevu (ileumu) i stvara se veliki broj
merozoita  od  kojih  nastaju  gameti  i  na  kraju  oociste  koje  se  fecesom  izbacuju  u  spoljašnju
sredinu gde dolazi do sporulacije.
Ekstraintestinalni (kod mačaka i kod prelaznih domaćina) – infekcija nastaje ingestijom oociste.
Sporozoiti  se  oslobaĎaju  u  crevima  i  prodiru  u  krvotok  i  šire  se  u  sva  tkiva.  Unutar  ćelija  se
razmnoţavaju endodiogenijom i stvaraju se tahizoiti.
Faza  tahizoita  se  odvija  u  vezivnom  tkivu,  mezenteričnim  limfnim  čvorovima,  visceralnim
organima.  Njihovim  razmnoţavanjem  nastaju  pseudociste  koje  se  raspadaju  pa  tahizoiti
invadiraju nove ćelije. Zbog imunog odgovora razmnoţavanje parazita se usporava i nastaje faza
bradizoita koji stvaraju opnu i formira se terminalna cista (60000 bradizoita) u mozgu, oku, srcu,
skeletnoj muskulaturi, uterusu.

11. Leucocytozoon

Stalni domaćini – ptice (u jetri, mozgu, limfnim čvorovima, plućima, bubrezima, eritrocitima i
leukocitima).
Prelazni domaćini – mušice iz roda Simulium.
Ciklus razvoja – sporozoiti se prenose tokom hranjenja mušica na stalnom domaćinu iz
pljuvačnih ţlezda. U Kupferovim ćelijama jetre dolazi do šizogonične deobe i stvaranja
hepatičnih šizonata. Od njih nastaju merozoiti. OsloboĎeni merozoiti mogu započeti novi ciklus

aseksualne deobe ili ući u eritrocite i formirati gametocite. Prelazni domaćin se inficira
ingestijom gametocita tokom hranjenja i u njegovom digestivnom traktu se odvija seksualna faza
razvoja i formiranje sporozoita.

L. smithi

– parazitira kod ćuraka.

L. simondi

– parazitira kod gusaka, pataka i ptica pevačica.

12. Haemoproteus

Stalni domaćin – golub.
Prelazni domaćin – hematofagni insekti (Hippoboscidae, Culicidae).
Ciklus  razvoja  –  sporozoiti  se  prenose  tokom  hranjenja  insekta  na  stalnom  domaćinu  iz
pljuvačnih  ţlezda.  U  endotelu  krvnih  sudova  jetre,  pluća  i  slezine  se  diferenciraju  u  šizonte.
Nakon  šizogonične  deobe  nastaju  merozoiti.  Oni  se  oslobaĎaju  i  ulaze  u  eritrocite  (nikad  u
leukocite)  i  formiraju  se  gametociti.  Prelazni  domaćin  se  inficira  ingestijom  gametocita  tokom
hranjenja  i  u  njegovom  digestivnom  traktu  se  odvija  seksualna  faza  razvoja  i  formiranje
sporozoita.

13. Babesia

Parazit kod koga se šizogonična deoba odvija u eritrocitima stalnih domaćina (kičmenjaka).
Ciklus  razvoja  –  u  eritrocitima  se  nalaze  kruškoliki  paraziti.  Binarnom  i  multiplom  deobom
nastaju trofozoiti. Propadanjem eritrocita oslobaĎaju se merozoiti koji invadiraju nove eritrocite.
Krpelj  se  inficira  tokom  hranjenja.  U  njemu  se  parazit  razmnoţava  aseksualno  i  seksualno,  a
prenos infekcije se odvija:
Transovarijalno  –  tokom  hranjenja  se  u  digestivnom  traktu  ţenke  oslobodi  veliki  broj  parazita.
Oni  prodiru  u  epitelne  ćelije  creva  gde  se  umnoţavaju  šizogonijom.  Iz  raspadnutih  epitelnih
ćelija se oslobaĎaju vretenasti oblici koji migriraju u hemolimfu, jaja i pljuvačne ţlezde. Iz jaja
se razvijaju larve u čijim pljuvačnim ţlezdama se nalaze infektivni oblici babezija.
Transstadijalno – sa larve se tokom metamorfoze infekcija prenosi na nimfe i adulte.

B. bigemina, B. bovis

– kruškolikog oblika, parazitira kod goveda, pelazni domaćini su krpelji

Rhipicephalus i Boophilus.

B. canis, B. felis

– kruškolikog i okruglog oblika, parazitira kod pasa i mačaka, prelazni

domaćini su krpelji Rhipicephalus sanguineus i Ixodes ricinus.

B. ovis

– okruglog oblika, parazitira kod ovaca, prelazni domaćin krpelj Rhipicephalus.

B. caballi

– kruškolikog i okruglog oblika.

14. Theileria

Parazit kod koga se šizogonična deoba odvija u limfocitima, a završni oblici invadiraju eritrocite.
Ciklus razvoja – goveda se inficiraju tokom hranjenja krpelja Rhipicephalus i tom prilikom se iz
pljuvačnih ţlezda izbacuju sporozoiti. Nakon 5 dana u limfnim čvorovima se mogu naći telašca
poznata kao Kohove plazmatične grudvice. Nastaju umnoţavanjem parazita i sadrţe agamonte i
gamonte. Od agamonta putem šizogonije nastaju gamonti. OsloboĎeni gamonti ulaze u krvotok i
invadiraju eritrocite u kojima nastaju gametociti. Prelazni domaćin se inficira tokom hranjenja.

T. parva, T. annulata

– parazitira kod goveda.

pora je ispod trbušne pijavke. Dva reţnjevita testisa se nalaze u donjoj trećini tela. Ovarijum leţi
medijalno.
Ciklus razvoja - jaja se izbacuju izmetom stalnog domaćina. U vodi puţ (Bithynia leachi) pojede
jaje, izlazi miracidijum, razvija se sporocista pa cerkarija. Ona napušta puţa i prodire u
ciprinidne ribe incistirajući se u potkoţno tkivo na leĎima i za 6 nedelja se razvijaju
metacerkarije. Stalni domaćin se inficira ingestijom termički neobraĎene ribe i za mesec dana se
razvija odrasli metilj.

20. Schistosoma

S. bovis

– parazitira u abdominalnim venama ovce, koze, goveda, čoveka i kopitara.

Morfologija  –  telo  muţjaka  duţine  do  20mm,  telo  ţenke  do  28mm.  Kada  je  smeštena  u
ginekoforni kanal muţjaka štrči na oba kraja. Ovarijum je ispred spajanja cekuma, a ispred njega
je uterus sa jajima. Jaja su vretenastog oblika. Na jednom polu imaju trnić.
Ciklus razvoja  –  oploĎenje se odvija  u venama. Jaja prodiru kroz tkivo krvnih sudova u lumen
creva  ili  mokraćni  sistem  odakle  fecesom  ili  mokraćom  dospevaju  u  spoljašnju  sredinu.
OslobaĎa se miracidijum koji prodire u puţa (Bullinus). U hepatopankreasu se razvija sporocista,
pa  redija  pa  furkocerkarija.  One  napuštaju  puţa  i  traţe  stalnog  domaćina  peko  čije  koţe  se
pomoću trnića probijaju, odlaze u vene trbušne duplje i za dva meseca se razvija odrasli metilj.

S. haematobium

– parazitira u portalnoj veni, venama mokraćne bešike i donjoj šupljoj veni kod

čoveka i majmuna.
Morfologija – telo muţjaka duţine do 16mm, telo ţenke duţine do 20mm.
Ciklus  razvoja  –  posle  kopulacije  ţenka  migirira  u  vene  mokraćne  bešike  i  polaţe  jaja.  Jaja  se
pomoću trnića probijaju kroz zid krvnog suda u lumen mokraćne bešike i putem urina dospevaju
u spoljašnju sredinu. OslobaĎa se miracidijum koji prodire u puţa (Bullinus). U hepatopankreasu
se razvija sporocista, pa redija pa furkocerkarija. One napuštaju  puţa  i  traţe stalnog domaćina
peko  čije  koţe  se  pomoću  trnića  probijaju,  odlaze  u  vene  trbušne  duplje  i  razvija  se  odrasli
metilj.

21. Paramphistomum

P. cervi

– parazitira u predţelucima, ţelucu, crevu i ţučnim kanalićima goveda, ovaca i koza.

Morfologija  –  duţina  do  13mm,  čunastog  oblika.  Mala    usna  pijavka  je  na  prednjem  delu,  a
velika  trbušna  pijavka  na  kraju  tela.  Na  usnu  pijavku  se  nastavlja  jednjak  koji  se  račva  u  dva
cekuma. Testisi reţnjeviti i nalaze se ispred ovarijuma koji je ispred trbušne pijavke.
Ciklus  razvoja  –  stalni  domaćin  izbacuje  jaja.  U  vodi  iz  jajeta  izlazi  miracidijum  koji  ulazi  u
puţa (Lymnaea i Planorbis) u hepatopankreas i prelazi u stadijum sporociste. U njoj se razvijaju
redije iz kojih se razvijaju cerkarije. Za nekoliko sati iz njih se incistiraju metacerkarije koje se
prilepe  za  barsko  rastinje.  Stalni  domaćin  se  inficira  ingestijom  kontaminirane  hrane.  Mladi
metilji  se  zavlače  u  sluzokoţu  duodenuma  gde  se  obavlja  prvi  deo  razvoja.  Potom  migriraju
retrogradno kroz sirište i listavac i dospevaju u kapuru i burag gde se razvijaju u odrasle metilje.

22. Diphyllobothrium

D. latum

- parazitira u tankom crevu psa, mačke, čoveka i svinje. Raširena je tamo gde je u

ishrani u velikoj upotrebi riba.
Morfologija – duţina 6-12m, na skoleksu se nalaze dve botridije. Telo sastavljeno od 3000-4000
članaka.