Висока здравствена школа струковних студија
Београд
Одсек : Струковна медицинска сестра
СЕМИНАРСКИ РАД
Парентерална терапија; Пласирање интравенске брауниле ;
Специфичности сестринских интервенција
Здравствена нега у интерној медицини
Проф. Др сци мед.
Горан Стојановић Филип Живановић, 79/2012
Београд, мај 2013.
САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................2. страна
Општи појам о леку......................................................................2.
ПАРЕНТЕРАЛНА АПЛИКАЦИЈА ЛЕКА ...........................................3
-
Супкутана апликација лека..........................................................3.
-
Интрадермална апликација лека ................................................4.
-
Интрамускуларна апликација лека .............................................4.
-
Инхалациона примена лекова .....................................................4.
-
Интравенска апликација лека ......................................................5.
ПЛАСИРАЊЕ ИНТРАВЕНСКЕ БРАУНИЛЕ.......................................6.
-
Одређивање места венепункције.................................................7.
-
Увођење интравенске каниле ......................................................9.
-
Поступак увођења и.в. каниле....................................................11.
-
Компликације пласирања каниле...............................................13.
-
Нега каниле...................................................................................14.
-
Вађење интравенске каниле........................................................14.
ЗАКЉУЧАК..............................................................................................15.
ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................16.
АПЛИКАЦИЈА ЛЕКОВА
Примена терапије представља међузависну сестринску интервенцију која подразумева
примену лекова, крви, крвних деривата, инфузија течности и електролита, код пацијената
уз обавезан налог надлежног лекара.
Примена терапије подразумева поштовање правила асептичног рада као и
5 правила о
давању лека
:
1. Име и презиме пацијента
2. Назив лека
3. Доза лека
4. Време давања лека
5. Место апликације лека
Поштовањем ових правила се омогућава коректно обављање апликација лека, као и
избегавање непријатних ситуација.
Најчешћи облик примене лекова јесте
орално,
односно примена лекова пероралним
путем. На овај начин се примењују различите таблете, капсуле, прашкови, сирупи,
суспензије и многи други фармацеутски облици лекова.
У хоспиталним условима најчешћи облик примењивања лекова је
парентерално.
Најједноставније речено, парентерална апликација лекова подразумева такву промену
лека, где лек пролази пут биотрансформације заобилазећи разлагање у дигестивном
систему. Наравно, крајњи продукти се обраде и трансформишу у јетри, али углавном,
своје дејство лекови на овај начин испоље релативно брзо, жељено и ефикасно.
ПАРЕНТЕРАЛНА ТЕРАПИЈА
У овом одељку ћу размотрити најчешће облике примене парентералне терапије код нас.
-
Апликација супкутаних ињекција
Овим начином се подразумева давање лекова, растворених ињекција у масно ткиво
у кожи, где лек много брже прелази у крвоток него када се даје преко уста.
Супкутана ињекција омогућава спорије, и много равномерније примењивање него
код интрамускуларне апликације, изазива мању траума ткива, носи мањи ризик од
оштећења великих крвних судова и нерава. Апсорбовани углавном преко капилара,
лекови препоручени за
sc.
апликацију обухватају водене растворе и суспензије у
количини оd
0,5 – 2 мл течности.
Лекови који се најчешће дају супкутано су
Инсулин, Хепарин, разни други хормонски супституенти као и антикоагулантна
терапија. Лекови који се дају супкутано се убризгавају кроз релативно кратку иглу
уз поштовање принципа стерилне технике.
Најчешћа места давања супкутаних ињекција су спољна страна надлактице,
предња страна бутане, растресито ткиво доњег абдомена, горњи део бедара,
глутеални предео, горњи део леђа. Убризгавање лека је
контраиндиковано
на
местима која су инфламаторна, едематозна, ожиљно измењена, прекривена
младежима или некаквим лезијама, контраиндиковано је код пацијената са
поремећеним коагулантним статусом.
-
Апликација интрадермалних ињекција
Због мале системске апсорпције интрадермално, у кожу датог лека, овај тип
ињекција се користи код постизања локалног ефекта као код
алергијских и
туберкулинских проба
.Интрадермалним путем се дају мале запремине лека,
пожељно испод
0,5 мл
у спољашне слојеве коже. Предња страна надлактице се
најчешће користи за место давања
ињекције због приступачности и непостојања
длака. У обимним алергијским тестирањима може се користити спољашња страна
надлактице као и подручије леђа између лопатица.
-
Апликација интрамускуларних ињекција
Применом лекова интрамускуларним путем се постиже циљ да се депонују лекови
дубоко у мишићно ткиво. Овај пут примене омогућава брзо и системско деловање
великих доза до
5 мл.
течности у одређеним деловима ткива. Ова примена се
препоручује пацијентима којји нису кооперативни и не могу да узимају лекове
орално, као и за лекове који се битно измене у дигестивном тракту. Пошто
мишићно ткиво има неколико сензитивних нерава интрамускуларна ињекција
омогућава мање болну примену лекова који делују надражајно.
Место апликације се мора пажљиво одабрати узимајући у обзир пацијентово опште
физичко стање и сврху давања ињекција. Контраиндикације за примену ове врсте
терапије су у суштини сличне онима који важе за супкутану апликацију, поред њих
ту су и пацијенти са поремећеном коагулацијом, оклузијом периферних крвних
судова, едемом и шокним стањем, након тромболитичке терапије, у току акутног
инфаркта миокарда.
-
Инхалациона терапија
Под појмом инхалационе терапије подразумева се примена гасова, аеросол чесица
раствора који се најчешће примењују
код болести респираторног система
, као и
приликом извођења
опште анестезије.
Овим начином примене, омогућава се брза
апсорпција активних молекула, јер је слузница распираторног тракта добро
васкуларизована, а у дисталним бронхиолама и алвеолама се врши динамична
размена гасова, дифузија и апсорпција лека. У суштини већина лекова који се
примењују инхалацијом, делују локално јер доводе до бронходилатације и
потпомажу у дисању.
