FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO UNIVERZITETA „UNION-NIKOLA TESLA“ BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Paritet kupovne moći
Mentor: Student:
Anastasija Vujičić
Prof. dr Branko Tesanović
Broj indeksa:
I0247-18
Kruševac, 2020. godine
SADRŽAJ
1
. Uvod .......................................................................................................................... ............3
2
. Zakon jedne cene .....................................................................................................................4
-Odnos izmedju PPP-a i zakona jedne cene
- Empirijski dokaz PPP-a i zakona jedne cene
3
. Objasnjenje problema sa PPP-om .............................................................................................5
4
. Odstupanje od slobodne konkurencije.......................................................................................7
-Zasto su razine cena nize u siromasnijim zemljama?
-Paritet kupovne moci u praksi
-Relativni paritet kupovne moci u praksi
5
. Zaključak ................................................................................................................................14
6
. Literatura ............................................................................................................................... 15
ZAKON JEDNE CENE
-Zakon jedne cene tvrdi da na konkurentni trzistima na koima ne postojetroskoviprevoza i sluzbene
trgovine (poput carina), jednaka dobra koja se prodaju u razlicitim zemljama se moraju prodavati po
istoj ceni kada se njihove cene izraze u terminima iste valute.
PRIMER
-Ako je kurs dolara/funta 1,50 dolara po funti, dzemper koji se prodaje za 45 dolara u New Yorku
mora se prodavati za 30 funti u Londonu. Dolarska cena dzempera kada se prodaje u Londonu tada
izlazi (1,50 dolara po funti) * (30 funti po dzemperu) = 45 dolara, sto je jednako cena iz New Yorka.
Odnos izmedju PPP-a i zakona jedne cene
-Zakon jedne cene odnosi se na pojedinacna dobra dok se PPP odnosi na opstu razinu cena koja je
sastavljena od cena svih dobara koja ulaze u potrosacku kosaricu.
EMPIRIJSKI DOKAZ PPP-a I ZAKONA JEDNE CENE
1)
ujemo da ce PPP teorija raditi sasvim dobro (tj. vazeci zakon jedne cene) kada je rec o pojedinacnim
razmenjivim proizvodima, kao sto je psenica ili celik, ali nece raditi sasvim dobro kada su u pitanju sva
razmenjiva dobra u celini, a nece uopste raditi dobro kada uzmemo sva dobra (tj. kada ukljucimo
nerazmenjiva dobra).
2)
Za biokoji nivo agregacije, PPP teorija radice poprilicno dobro pri analizi vrlo dugog roka (mnogo
decenija), ali ne tako dobro pri analizi vrlo dugog roka (mnogo decenija), ali ne tako dobro kada se
posmarta period od jedne ili dve decenije, a nimalo nece biti uporedljiva na kratak rok.
3)
PPP teorija radi dobro u slucau cisto monetarnih poremecaja i u vrloinfloatornim periodima, ali ne
tako dobro neupotrebljiva u svim slulcajevima kada se u privredi odvijaju strukturne promene.
Kurs jen/dolar i relativne cene izmedju Japana i SAD-a, 1960-2003
Кругман Паул, Обстфелд Маурице, Међународна економија, Теорија и политика, Дата статус, Београд,
2009., стр. 6.
Objasnjenje problema sa PPP-om
Suprotno pretpostavci zakona jedene cene, troskovi prevoza i trgovinska ogranicenja zasigurno
postoje. Te trgovinske prepreke mogu biti dovoljno visoke da sprece trgovinu nekim robama i
uslugama izmedju zemalja.
Monopoli i oliogopoli na trzistu dobra mogu medjudelovati s troskovima prevoza i drugim
trgovinskim preprekama te dodatno oslabiti povezanost izmedju cena slicnih dobara koa se prodaju u
razlicitim zemljama.
Buduci da se podaci o inflaciji u razlicitim zemljama temelje na razlicitim potrosackim kosaricama,
nema razloga da promene valute nadoklade razlike u sluzbenim merama inflacije, cak i kada nema
trgovinskih prepreka i kada se svi proizvodima trguje.
Trgovinske prepreke i neizmenjiva dobra
Troskovi prevoza kidaju blisku vezu izedju valuta i cena dobra na koju ukazuje zakon jedne cene. Sto
su veci troskovi prevoza, veci je i raspon u ko se valuta moze kreirati, uz date cene dobara u razlicitim
zemljama.
Na primer, u prisutnosti trgovinskih prepreka, dolaro se u Londonu moze kupiti maje nego u Chicagu -
sto je otkrio svako ko je bio u Londonu.
Пелевић Бранислав, Вучковић Владимир, Међународна економија, Економски факултет,
Београд, 2007., стр. 177.
