Универзитет у Београду
Географски факултет
Парк природе Голија
Семинарски рад
Ментор: Студент:
Проф. Мирољуб Милинчић Драгана Секулић 70/16
Београд, 2016.
Географски факултет – Универзитет у Београду
2
Садржај:
1. Географски положај.................................................................................................................3
2. Социо-економске карактеристике..........................................................................................7
3. Проблеми на простору и инфраструктура.............................................................................10
4. Заштита и мере заштите Парка природе Голија...................................................................14
5. Закључак...................................................................................................................................18
Литература....................................................................................................................................19
Географски факултет – Универзитет у Београду
4
Под режимом I степена заштите налази се 0,74% површине Парка природе
Голија
Под режимом II степена заштите налази се 5,16% површине Парка природе
Голија
Под режимом III степена заштите налази се 94,40% површине Парка
природе Голија
1
У границама Парка природе Голија до сада је заштићено:
1.
Строги природни Резерват Јанков камен, површине 8,50 hа;
2.
Строги Резерват Изнад Љутих Ливада, површине 30 hа;
3.
Природни простор око непокретног културног добра Манастира Студенице,
површине 269 hа;
4.
Споменик природе Стабло Зеленике - у порти Манастира Студеница.
Рељеф
Ово природно добро избраздано је дубоким речним долинама, између којих су
узвишења различитог облика и величине. Речне долине су засечене серијом површи,
терасама, као и подовима. Сливови Моравице и Студенице су главни носиоци
геоморфолошких процеса и облика у рељефу овог подручја. На планинини Голија
евидентиране су и глацијалне појаве.
Највеће глацијално удубљење
је лоцирано на јужној стрмој страни Јанковог камена. Мања
удубљење представљена су глацијалним облицима рељефа - ледничким иглама.
Удубљења у самој стрмини досежу скроз до путева. Поред овог глацијалног остатка,
постоје још два остатка глацијалног удубљења, међутим, мање израженија. Рељеф Голије
одликује се претежно блажим нагибима, мада према Ибру има доста стрмих падина.
Планине су доминантан облик рељефа у овом крају, а временом настанка, геолошким
саставом и правцем пружања, припадају динарском типу планина. Богате су шумама,
пропланцима, пашњацима, хладним изворима, бистрим речицама и чистим ваздухом,
дивљим воћем, разном дивљачи и шумским плодовима. Погодне су за излете, ловни,
здравствени, зимски и сеоски туризам.
Хидролошке одлике
1
Др. С. Николић. (2014): Голија – еколошко туристичке студије са програмском основном,
Географско друштво.Београд
Географски факултет – Универзитет у Београду
5
Планина Голија због свог геолошког састава и велике количине падавина (преко
1100 mm), представља добру основу за образовање веома густе речне мреже. Голија је
хидрографско чвориште од којег се разилазе већи речни токови, као сто су Голијска
Моравица и Студеница, која отиче на север. Водени токови формирају многобројне
изворе. Извори су заступљени по читавој планини. На подручју Парка природе
регистровано је око 100 извора. Голија је пуна извора чисте и здраве воде, који у почетку
буду мањи потоци и својим спајањем чине реке које су иначе богате разноврсном рибом
(поточном пастрмком, липеном, кркушом, јошанком итд.). Поред речних токова требало
би навести да Голија поседује и неколико сталних језера. Као што су нпр. Даљићко и
Кошанинова језера. Даљићко језеро се налази на северо-западној страни планине, на
линији развођа Студеница и Моравица. Кошаниново језеро је знатно веће. Састоји се из
два језера - великог и малог, који имају облик елипсе. Налазе се на висини од 900 m.
Климатске одлике
Одлике климе Парка природе Голија, одређене су првенствено географским
положајем, разноврстности рељефа, надморском висином, вегетацијом, као и бројним
другим факторима. Сви ови фактори и те како утичу на доминатну климу на Голији.
Долински део Парка природе обухвата реку Моравицу и Студеницу са свим њиховим
притокама. Овај реон досеже висину до 700 m. Ту је заступљена умерено - континентална
клима. Затим се издваја прелазни реон који обухвата простор од 700 m до 1300 m. н.в.
Одликује се дугим и оштрим зимама са обилним снежним падавинама. Лета су кратка и
свежа. Пролеће и јесен су кратки, па су нагли прелази из зиме у лето. Након овог реона
издваја се планински реон, односно делови Парка преко 1300 m. н.в. Његове одлике су
оштре и дуге зиме, богате снегом. Лета су прохладна, са учесталим падавинама. Пролеће и
јесен су прохладни. Средња годишња температура подручја Голије мери се на две
метеоролошке станице. То су станице
Беле Воде
и
Ивањица
. Средња годишња темература
подручја Голије мерена на станици Ивањице износила је 4,5Сº, а на метеоролошкој
станици Беле Воде износлила је 5,1Сº.
2
Флористичке одлике
2
www.golija.rs
