VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
Parkinsonova bolest i zdravstvena nega obolelih
Predmet: Zdravstvena nega sa rehabilitacijom
Profesor: Student:
Ćuprija, 2017.
Sadržalj:
Uvod……………………………………………………………………………
Etiologija……………………………………………………………………….
Uzroci pojave bolesti…………………………………………………………..
Klinička slika…………………………………………………………………..
Pet stadijuma u razvitku bolesti…………………………………………..........
Postavljanje dijagnoze…………………………………………………………
Lečenje…………………………………………………………………………
Postupci zdravstvene nege…………………………………………………….
Statistika………………………………………………………………………
Zaključak………………………………………………………………………
Literatura………………………………………………………………………
Etiologija
Parkinsonova bolest je posledica progresivne degeneracije (oštećenja) i gubitka (odumiranja)
moždanih stanica u delu crnog jedra u mozgu (pars compacta substantiae nigre) i gubitka crnog
pigmenta neuromelanina. Druga ključna karakteristika patološkog procesa je prisustvo Levijevih
telešaca u područima degeneracije (promjena moždanih stanica), ali i u celoj moždanoj masi.
Kako zbog navedenih promena dolazi i do oštećenja moždanih stanica koje proizvode
neurotransmiter dopamin (neurotransmiter - stvar koja služi za prenos nadražalja između
moždanih stanica), u podlozi bolesti je neurotransmiterski poremećaj, tj. manja količina
dopamina u tzv. nigrostrijatalnom putu u mozgu (gotovo 80 posto celokupnog dopamina u
mozgu nalazi se u nigrostrijatalnom putu). Parkinsonova bolest klinički se ne manifestuje dok
količina dopamina u strijatumu ne padne više od 80 posto, što odgovara gubitku moždanih
stanica u crnom jedru od 50 do 60 posto.
U Parkinsonovoj bolesti oštećeni su i neki drugi neurotransmiterski sistemi, pa nakon duže
terapije levodopom (preparatom koji se u mozgu pretvara u dopamin koji zapravo u manjem
broju) vremenom postaje manje uspešna.
Uzroci pojave bolesti
Moguće je da Parkinsonova bolest nije jedinstven neurološki entitet, nego klinički sindrom koji
odražava ograničenu mogućnost mozga da prikaže oštećenje dela koji nazivamo nigrostrijatalni
sistem, i to bez obzira na uzrok.
Veliki je broj faktora koji povećavaju ili smanjuju rizik od pojave bolesti. Starenje je povezano s
povećanim rizikom razvoja PB-a, ali u tom smislu postoje kontroverzne teorije. Starenjem
možda raste "ranjivost" moždane stanice, ali isto tako postoji mogućnost da se bolest razvija
zbog dugotrajne izloženosti brojnim toksičnim, tj. štetnim faktorima, ili je kao posledica
genetskih bioloških poremećaja čija se učestalost povećava starenjem.
Faktori povezani s povećanim rizikom - starenje, muški pol, bela rasa, genetska predispozicija,
traume, emocionalni stres, osobni profil sklon stidljivosti ili depresivnosti, izlaganje spoljnim
uticajima (različitim metalima kao što su gvožđe i mangan, upotreba bunarske vode, bavljenje
poljoprivredom, život na selu, blizina drvne industrije, izlaganje herbicidima i pesticidima),
izlaganje infektivnim agensima.
Faktori povezani sa smanjenim rizikom - Prehrana bogata vitaminom E i multivitaminima, riblje
ulje, tokoferol, životne navike kao što su pušenje cigareta i pijenje alkoholnih pića. Delovanje
pušenja i alkohola u nastanak bolesti još uvek je misterija, ali se svakako ne mogu preporučiti
kao preventiva.
Prosto rečeno, uzročnik moze biti u nastanku Parkinsonove bolesti: starenje, genetska
predispozicija, autoimuni mehanizmi, okolina (infekcije, povrede, različiti otrovi kao što su
ugljenikov monoksid, cijanid, neki lekovi).
