2
1. Увод
Парк је у савременом граду најважнији елемент система зеленила, значајан и као место
свакодневног одмора и неопходан елемент природе. Јавно комунално предузеће „Зеленило -
Београд“ стара се о јавним зеленим површинама, којих у Београду има око 3.000 хектара, а самим
тим и о парковима, који су само један њихов део. Укупна површина паркова у Београду износи око
385 хектара, у оквиру које су заступљена 62 објекта.
1
Парк
је део града или предела у коме се налази одржавано зеленило. Паркове често окружују
значајније зграде нпр. замкови. Функција парка је естетска или релаксациона. Људи парк користе за
шетњу, одмарање, а деца се у њему играју. Типични парк садржи: стабла, жбуње, путеве, стазе и
алеје са цвећем. Паркови често садрже и водене површине: језерца, базене или потоке. Може да
буде ограђен и да садржи разне декоративне објекте, као и скулптуре или фонтане. Градски
паркови поред осталог смањују загађеност ваздуха, а за време великих врућина могу да снизе
топлоту у градовима.
1.1. Време првих паркова
У Београду се отпочело са уређивањем првих паркова јавног карактера само неколико
деценија после почетка дуготрајне борбе српског народа за самосталност у 19. веку. Највећи број
подигнут је у другој половини 19., као и у првим деценијама 20. века. Како у савременом урбанизму
отворени простор треба да има много већи значај него „народне баште деветнаестог века“ у
изграђеним градским ткивима, то је у већем делу друге половине 20. века реч „парк“ била скоро
прогнана из терминологије уређења простора. У Београду су у том периоду изграђена само два
парка (и то као реконструкције): Ташмајдански и Чубурски. Власт је хтела да гради пуно паркова са
симболичним наменама: паркови младенаца, пилота, затим пионирски, културе, одмора, итд.
Међутим, урађен је само један, а и он је остао недовршен – Парк пријатељства, као споменик
несврстаности. Београд има много разлога да своје паркове прикаже свету и сачува их као део своје
културне историје. Облик, садржај и карактер београдских паркова показује да они имају значајно
место у ткиву града. Иако их нема довољно, иако су и данас мали, или мањи него што би требало да
буду, београдски паркови, посебно они у ужем градском ткиву, налазе се на најлепшим локацијама.
Као и некад, и данас представљају драгоцене оазе
„за здовољство житеља и за поправљање
ваздуха“
, какве је прижељкивао Емилијан Јосимовић.
1
Извор:
Генерални план Београда 2021, "Службени лист града Београда" бр. 27/03
4
Табела 1. Најзначајни паркови у Београду
Извор: www.beograd.rs
2.
Значајни паркови Београда
РЕДНИ БРОЈ
НАЗИВ
ПОВРШИНА У
ХЕКТАРИМА
1.
Калварија (Парк Јеловац)
5,00
2.
Градски парк у Земуну
15,14
3.
Гардош
6,91
4.
Дунавски кеј
11,78
5.
Парк у ул. Ивана Мажуранића
0,64
6.
Парк пријатељства
14,00
7.
Калемегдан
57,00
8.
Панчићев парк
1,50
9.
Академски парк
1,45
10.
Парк пролеће
0,30
11.
Парк Бристол
1,20
12.
Теразијска тераса
0,82
13.
Парк код Економског факултета
0,80
14.
Парк код Новог и Старог двора
0,57
15.
Финансијски парк
1,95
16.
Парк Мањеж
2,50
17.
Пионирски парк
3,00
18.
Ташмајдански парк
10,90
19.
Парк у ул. Старине Новака
0,40
20.
Парк Ћирила и Методија
1,15
21.
Парк Стара Звездара
2,55
22.
Парк код Храма Светог Саве
3,44
23.
Карађорђев парк
2,85
24.
Чубурски парк
1,50
25.
Неимарски парк (Парк мира Јелена Шантић)
0,70
26.
Парк код VI београдске гимназије
1,40
27.
Парк Шумице
0,64
28.
Вождовачки парк
1,45
29.
Парк у ул. Јове Илића
2,00
30.
Парк код Музеја „25. мај“
7,50
31.
Хајд парк
7,20
32.
Топчидерски парк
12,80
33.
Парк Баново Брдо
10,90
34.
Спомен парк „Јајинци“
65,62
35.
Парк у МЗ Миљаковац
2,12
36.
Парк Беле Воде
9,91
5
У Београду постоји само пет класичних паркова од преко 10 хектара површине: Калемегдан,
Топчидер, Ташмајдан , Парк пријатељства и Хајд парк. Већи од два хектара су: Карађорђев парк,
Мањеж, Градски парк у Земуну, Пионирски, Стара Звездара, парк код Војне гимназије. Сви остали су
мањи од два хектара: Ћирила и Методија (Вуков споменик), Академски (Студентски трг), Теразијски,
Бристол, Вождовачки, код Шесте београдске гимназије, Чубурски, Неимарски (парк Јелене Шантић),
Финансијски и други – од којих неки, по просторној обухватности, имају више карактер скверова.
2.1. Парк Калемегдан
Зелена површина у склопу и око београдске тврђаве, свима знана као парк Калемегдан,
простире се на површини од око 5.300 хектара и обухвата целине: Велики и Мали Калемегдан,
односно Горњи и Доњи град. То је најстарији градски парк, који је до данашњих дана сачувао своје
основне облике и споменичке вредности из времена свог настанка, седамдесетих година 19. века .
Београдска тврђава, са простором парка, проглашена је 1979. за непокретно културно добро од
изузетног значаја за Републику Србију. У периоду 1869–1875. изведена су прва озелењавања
Калемегдана, испред бедема тврђаве и у Горњем граду. Главна, Савска алеја почела је да се уређује
1886. Обимнији радови на урђењу Калемегдана обављени су тек 1890, док је Велики Калемегдан
почео да се уређује одмах по одласку Турака. На Малом Калемегдану радови почињу тек након
1898, када је расписан јавни конкурс за идејни пројекат. Посебну вредност калемегданском парку
дају споменици који су подизани протеклих сто петнаест година (први споменик подигнут је Ђури
Даничићу, 1891). Са становишта природних вредности, одликује се изванредно богатим фондом
разноликих врста дрвећа и жбуња, различите виталности, старости, димензија и порекла, а самим
тим и естетске вредности. Статус појединачно заштићеног природног добра имају четири стабла
(европска буква, кримска липа, храст лужњак, мечја леска).
У парку је постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. На
Калемегдану се налазе: Војни музеј, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Градски завод за
заштиту споменика културе, Зоолошки врт, Римски бунар, дечји забавни парк, Гробница народних
хероја, већи број спортских игралишта и угоститељских објеката, као и Природњачки музеј. У
септембру 2010. на Калемегдану је у захвалност народу Јапана откривена јапанска чесма.
Лоциран је у самом центру града, до кога се стиже лаганом шетњом кроз пешачку зону, Кнез
Михајлову. Очарава, пре свега, поглед са Београдске тврђаве на ушће реке Саве у Дунав, затим на
сремске и банатске равнице, као и брдовиту Шумадију. Управо овакав положај Калемегдана
привлачи људе од најранијих времена. Шетајући кроз његове стазе и терасасте сеновите тунеле,
читајући натписе на зидинама може се осетити укус тих старих времена.
Калемегдан је најлепши и највећи парк Београда. Калемегдан је тврђава. Калемегдан је
најзначајнији културно-историјски комплекс нашег главног града. Калемегдан је Зоолошки врт.
Калемегдан је шарена позорница за разне музичке и позоришне феште. Калемегдан је велико
обданиште. Калемегдан је уточиште пензионерима и шахистима.
7
Слика 5. Поглед на тврђаву и парк из ваздуха
Извор: www.belgradeeye.com
Слика 6. Калемегдан (Плато код Победника)
Извор: www.belgradeeye.com
