УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

ПАРЛАМЕНТАРНА КОНТРОЛА

СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор:

Кандидат:

Др Зоран Драгишић

Никола Васовић

редовни професор

Београд, 2018. године

Садржај:

Увод ............................................................................................................................................... 3

1. Појам службе безбедности ...................................................................................................... 4

1.1. Службе безбедности у Републици Србији ............................................................. 5

1.1.1. Безбедносно-информативна агенција (БИА) ...................................................... 6

1.1.2. Војнобезбедносна агенција (ВБА) ....................................................................... 8

1.1.3. Војнообавештајна агенција (ВОА) ..................................................................... 10

2. Парламентарна контрола служби безбедности у Републици Србији ............................... 12

2.1. Одбор за контролу служби безбедности Народне скупштине Републике
Србије ...................................................................................................................................
........ 15

2.1.1. Рад Одбора за контролу служби безбедности од 2016. године ....................... 15

2.2. Обавезе служби безбедности према Народној скупштини ................................. 21

2.3. Пример – поступак контроле над радом служби безбедности у 8. сазиву
Народне скупштине ....................................................................................................... 22

2.4. Улога осталих скупштинских одбора у контроли служби безбедности ........... 24

3. Парламентарна контрола приватних безбедносних и војних организација ..................... 27

3.1. Рад безбедносних служби у пракси ....................................................................... 28

Закључак ..................................................................................................................................... 30

Литература: ................................................................................................................................. 32

1. Појам службе безбедности

Служба   безбедности   представља   специјализовану,   релативно   самосталну   државну
институцију   овлашћену   да   законским,   јавним,   али   и   тајним   начинима   и   средствима
прикупља   безбедносне   податке   и   информације   о   другим   државама   или   њеним
институцијама,  као  и о  могућим  противницима

. Може дејствовати самостално или са

другим државним органима и спроводи активности које се односе на постизање државних
циљева који се односе на безбедност државе.

Службе безбедности су се јавиле када и државе. Имале су битну улогу у сукобима између
држава, када је уочена потреба да једна страна буде упозната са противничком, у циљу
њеног надвладавања. Како су се државе развијале, тако су се развијале и службе
безбедности. У условима рата или других облика друштвене нестабилности, као што су
унутрашњи сукоби на пример, припадници ових служби су били одабрани појединци за
које се сматрало да могу обавити поверени задатак. Нешто касније, долази до појаве
организоване и професионалне службе која је део државног апарата.

У остваривању своје функције, безбедносне службе користе обавештајни рад.
Обавештајни рад је скуп испланираних мера спроведених ради добијања увида у стање,
могућности и намере појединих држава и појава које су објекат истраживања

Прикупљена сазнања представљају основу да држава на основу њих предузме потребне
економске, војне или политичке активности. Прикупљање података је сложена делатност
која се може спровести специфичним или тајним средствима, као што су:

1. планирање и организовање;

2. прикупљање података;

3. обрада и процена података и

4. достављање и коришћење података.

Савић, А., Национална безбедност, Kриминалистичко-полицијска академија, Београд, 2007.

Драгишић, З., Безбедносни менаџмент, Службени гласник, Београд, 2007

Подела служби безбедности се може извршити на основу неколико различитих
критеријума:

•

цивилне и војне, у односу на то да ли припадају цивилним или војним
структурама

•

централне и ресорне, у зависности да ли припадају влади или неком
министарству

•

опште и специјализоване, у односу на то да ли се баве одређеним безбедносним
питањима или свим безбедносним аспектима

Уколико се узме критеријум специфичности питања којим се баве, могу бити:

•

економске,

•

нуклеарне,

•

имиграционе или

•

службе политичких организација и сл

У литератури се најчешће врши подела на обавештајне и контраобавештајне службе.
Контраобавештајне или безбедносне службе се баве спречавањем рада служби
безбедности других држава, и на обавештајне службе, које су усмерене на прикупљање
података о другим државама

1.1. Службе безбедности у Републици Србији

У Републици Србији постоје једна цивилна и две војне службе безбедности. Безбедносно-
информативна агенција (БИА), је посебна организација Владе Републике Србије. Војно-
безбедносна агенција (ВБА) и Војнообавештајна агенција (ВОА), су службе у саставу
Министарства одбране.

Mиленковић, Д., Копривица, С., Тодорић, В., Контрола служби безбедности, Мисија ОЕБС у Србији,

Београд, 2011.

Живић, М., Парламентарна контрола система безбедности, мастер рад, Правни факултет Универзитета у

Нишу, Ниш, 2014

Драгишић, З., Безбедносни менаџмент, Службени гласник, Београд, 2007.

У откривању, праћењу, документовању, спречавању, сузбијању и пресецању делатности
организација и лица усмерених на вршење организованог криминала и кривичних дела са
елементом   иностраности,   унутрашњег   и   међународног   тероризма   и   најтежих   облика
кривичних дела против човечности и међународног права и против Уставом утврђеног
уређења и безбедности Републике, припадници БИА-е примењују овлашћења утврђена
законом и другим прописима које примењују овлашћена службена лица и радници на
одређеним   дужностима   министарства   надлежног   за   унутрашње   послове,   у   складу   са
прописима   о   унутрашњим   пословима

. Уколико постоје посебне околности и разлози,

БИА може предузети и вршити послове који се налазе под надлежношћу Министарства
унутрашњих послова. То се обавља на основу одлуке донете између директора БИА-е и
министра унутрашњих послова.

Закон одређује да припадници БИА-е имају овлашћења да од државних и других органа,
правних и физичких лица траже и добију обавештења, податке и стручну помоћ од значаја
за разјашњавање чињеница везаних за обављање послова. За потребе заштите безбедности
Републике Србије, у циљу спречавања, откривања и уклањања потенцијалних претњи,
БИА се може користити тајним снимањем или прислушкивањем. За то је потребна
претходна одлука суда, а вршење тих мера је регулисано Законом о БИА и Закоником о
кривичном поступку.

Испред директора БИА налази се обавеза да Народној скупштини и Влади Републике
Србије   два   пута   годишње   подноси   извештај   о   раду   БИА   и   о   стању   безбедности   у
Републици Србији. БИА је дужна да се приликом обављања својих послова придржава
смерница,   инструкција   и   ставова   који   долазе   од   стране   Владе   а   који   се   односе   на
безбедносну и обавештајну област у Републици Србији. БИА може сарађивати са другим
субјкетима безбедности, агенцијама или службама. БИА информише јавност о свом раду
преко органа којима доставља извештаје. То врши  на начин којим се не угрожавају права
грађана, национална безбедност, или неки други интереси Републике Србије. БИА може и
непосредно обавештавати јавност о неким безбедносним појавама и догађајима.

Једно од најкарактеристичнијих обележја служби безбедности јесте тајност рада, која има
темеље у уставним и законским одредбама. Устав Републике Србије гарантује заштиту
података, заштиту података о личности, предвиђајући да се прикупљање, држање, обрада
и коришћење тих података уређује законом. Уставом се забрањује употреба прикупљених
података ван сврхе за коју су прикупљени а такође је и прописано да свако буде
обавештен о подацима који су о њему прикупљени. Закон о заштити података о личности,
ограничава права лица на обавештење и увид у збирке личних података који се на њега
односе, односно ограничава право на достављање копије податка, ако би:

Mиленковић, Д., Копривица, С., Тодорић, В., Контрола служби безбедности, Мисија ОЕБС у Србији,

Београд, 2011.