VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT U
SAOBRAĆAJU – NIŠ
S E M I N A R S K I R A D
Tema: Parlamentarni sistem Velike Britanije
Mentor:
Doc. Dr Zoran Pešić
Student:
Ivan Zlatanović
Broj indeksa:
128-p/14
Niš, 2014.
S a d r ž a j
1.UVOD
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
2.POJAM PARLAMENTARIZMA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
3.PARLAMENTARNI SISTEM VELIKE BRITANIJE
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3.1.Položaj britanskog parlamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
3.2.Struktura parlamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
4.PREDNOSTI I MANE PARLAMENTARNOG SISTEMA VELIKE BRITANIJE
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
5.ZAKLJUČAK
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
6.LITERATURA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2. Pojam parlamentarizma
Pod pojmom parlamentarizam (parliamentarism – engleski parlementarisme – francuski) u
širem smislu podrazumeva se politički sistem u komme zakonodavnu vlast vrši izabrana
skupština (parlament). U užem smislu parlamentarizam označava poseban oblik podele vlasti u
kome parlament, kao nosilac zakonodavne vlasti ima dominantan položaj u odnosu na sudske
organe, a naročito izvršne vlasti.
4
Parlamenti se javljaju u Evropi u 13., negde u 14. veku. U Velikoj Britaniji javljaju se
postupno još od početka 13. veka iz savetodavnog tela monarha (Veliki savet). Kako je
građanstvo jačalo u borbi protiv apsolutne monarhije, tako su se u Evropi rađali parlamenti.
Tek uspostavljanjem ustavnih oblika vladavine i primenom trodimenzionalne strukture
vlasti, parlamentarnim monarhijama, demokratijama parlamenti postaju središte demokratske
artikulacije interesa naroda i građana. Parlament vodi poreklo iz Velikog saveta (Magnum
Concilium), koji je u 12. veku sazivao monarh i koji je bio sastavljen od moćnije vlastele i
sveštenstva. Velikom poveljom iz 1215. ustaljuje se praksa sazivanja ovog tela. Magnum
Concilium se polako pretvara u Parlament, sastavljen od plemstva, sveštenstva i građanstva.
Dvodoma struktura se stvara u 14. veku, izdvajanjem Gornjeg doma (crkvena vlastela) i Donjeg
doma (predstavnici grofova i gradova, kao i sitno plemstvo).
5
Jednodomni parlamenti su
karakteristični za unitarne države, a dvodomni parlamenti su prisutni uglavnom u federativnim
državama gde jedan dom čine predstavnici građana, a drugi federalne jedinice.
-2-
4
P rof. Dr Svetolik Kostadinović, Upravljanje javnim sektorom, str. 217, Beograd 2008.
5
Prof. dr Vučina Vasović, Savremene demokratije, Tom I, Drugo izdanje, Službeni glasnik, Beograd, 2006.
Parlamentarizam je nastao i najpotpunije se razvio u Engleskoj u XIII veku tokom borbe za vlast
između parlamenta i kralja. Kasnije je prenet u druge evropske države, tako da danas
predstavlja najrašireniji vid podele vlasti u zemljama zapadne Evrope, a i u svetu.
Za sistem parlamentarizma je karakteristično:
Da izvršna vlast, odnosno vlada, ne može funkcionisati ukoliko nema podršku većine u
parlamentu;
Kabinet ministara , odnosno vlada, čini poseban izvršni organ, različit od šefa države kao
nominalnog nosioca izvršne vlasti.
Osnovne karakteristike parlamentarizma su:
Vlada proizilazi iz parlamenta i njemu pripada pravo zakonodavne inicijative;
Parlament ima pravo da kontroliše rad vlade;
Parlament ima pravo da raspusti vladu izglasavanjem nepoverenja.
Funkcije parlamenta su brojne i u većini zemalja su opisane u njihovim ustavima. Parlamentima:
zakonodavnu (donosi zakone) funkciju, kreativnu (izvodi vlada), kontrolnu (nadzire vladu
iupravu), određuje i potvrđuje proračun, raspravlja o političkim pitanjima važnim za politički
život naroda i države. Parlament nadalje, ima funkciju artikulacije (artikulira javno mišljenje I
interese).
-3-
