Parnični postupak sa primerima iz sudske prakse

3

3

.

.

2

2

.

.

G

G

R

R

A

A

Đ

Đ

A

A

N

N

S

S

K

K

O

O

P

P

R

R

O

O

C

C

E

E

S

S

N

N

O

O

P

P

R

R

A

A

V

V

O

O

3

3

.

.

2

2

.

.

1

1

.

.

P

P

A

A

R

R

N

N

I

I

Č

Č

N

N

I

I

P

P

O

O

S

S

T

T

U

U

P

P

A

A

K

K

P A R N I

Č

N I   P O S T U P A K  

- 2  -

OSNOVNE ODREDBE 

(

Č

lan 1 - 14. Zakona o parni

č

nom postupku) 

1

1

.

.

Sud je dužan da preduzme sve potrebne radnje radi pravilnog utvr

đ

enja bitnih i odlu

č

nih 

č

injenica jer je obavezan da se stara o zakonitoj, jednakoj i pravi

č

noj zaštiti prava stranaka.  

Iz obrazloženja: 

Tužilac je, prema stanju u spisima, tužbom tražio isplatu nazna

č

enog iznosa na ime naknade za 

ustupljeno pravo emitovanja muzi

č

kih dela koja spadaju u repertoar tužioca i to po navedenom ra

č

u-

nu od 26.05.2008. godine i po ra

č

unu od 16.05.2007. godine.  

U toku postupka tuženi nije u

č

inio spornim ni osnov ni visinu tužio

č

evog potraživanja, oprede-

ljenog prilikom podnošenja tužbe. U toku postupka dostavio je dokaze da je dana 12.05.2009. godine 
uplatio jedan, a dana 21.04.2009. godine druga dva iznosa na ra

č

un tužioca. Visinu tužio

č

evog po-

traživanja osporio je isticanjem 

č

injenice da je izvršio pla

ć

anje u ve

ć

em iznosu od onoga koji mu tu-

žilac priznaje posle uplate navedenog iznosa dana 08.04.2009. godine, a na ro

č

ištu održanom 

01.10.2009. godine punomo

ć

nik tuženog je naveo da je u me

đ

uvremenu na ra

č

un tužioca upla

ć

ena 

još jedna svota. U vezi sa tim navodima osporio je kona

č

no opredeljeni zahtev tužioca.  

Iako je stanje stvari takvo, prvostepeni sud je izveo zaklju

č

ak da je zahtev tužioca opredeljen na 

ro

č

ištu od 01.10.2009. godine na ukupan iznos od 251.262,81 dinara osnovan, i - primenom 

č

lana 

262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - obavezao tuženog na isplatu navedenog iznosa.  

Me

đ

utim, ovakav zaklju

č

ak prvostepenog suda suprotan je stanju u spisima i priloženim dokazima.  

Daju

ć

i razloge za svoju odluku, prvostepeni sud je naveo da je iz priloženih dokaza utvrdio da je 

tuženi nakon podnošenja tužbe platio ukupno 60.000,00 dinara, te da ostatak duga prema tužiocu iz-
nosi 251.262,81 dinara, i to po ra

č

unu od 16.05.2007. godine 104.262,81 dinara, a po ra

č

unu od 

26.05.2008. godine 147.000,00 dinara, te da je iznos od 40.872,99 dinara tuženi uplatio na sopstveni 
ra

č

un. Pri tome, ne daje razloge zbog kojih nije prihvatio navode tuženog da je 31.08.2009. godine i 

21.09.2009. godine na ra

č

un tužioca upla

ć

en ukupan iznos od 30.000,00 dinara, niti se tužilac u toku 

postupka o tim 

č

injeni

č

nim navodima tuženog izjasnio.  

Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, pre svega, u konkretnom slu

č

aju trebalo da 

ceni navode tuženog u pogledu visine izmirenog dela potraživanja po ispostavljenim ra

č

unima od 

strane tužioca, imaju

ć

i u vidu da tuženi u toku postupka osnov i visinu naknade koja je iskazana is-

postavljenim ra

č

unima nije sporio, te da je pokazao dobru volju da dug prema tužiocu izmiri. Ovo 

posebno jer je prvostepeni sud prilikom donošenja svoje odluke morao da se rukovodi 

č

lanom 2. stav 

1. Zakona o parni

č

nom postupku - stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi

č

nu zaštitu svojih 

prava - i da u tom cilju pristupi pravilnom utvr

đ

enju 

č

injenice o visini tužio

č

evog potraživanja prili-

kom donošenja kona

č

ne odluke.  

Osim toga, prvostepeni sud nije dao razloge za svoju odluku u delu koji se odnosi na navod tuže-

nog da je, do ro

č

išta koje je održano 01.10.2009. godine, pored iznosa za koji je sud utvrdio da je 

upla

ć

en na ra

č

un tužioca, uplatio i iznos od 30.000,00 dinara.  

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4374/10 od 27.01.2011. godine) 

P A R N I

Č

N I   P O S T U P A K  

- 4  -

Iz obrazloženja: 

Protiv navedenih rešenja izvršni dužnik je blagovremeno - po dobijanju obaveštenja od Repu-

bli

č

kog javnog tužilaštva a na osnovu procesnog ovlaš

ć

enja iz 

č

lana 418. Zakona o parni

č

nom po-

stupku - izjavio zahtev u smislu 

č

lana 417. istog zakona, u kome je istakao da se radi o nedozvolje-

nom raspolaganju stranaka u smislu 

č

lana 3. stav 3. ovog Zakona tj. vode se dva izvršna postupka iz-

me

đ

u istih stranaka po istom 

č

injeni

č

nom i pravnom osnovu (litispendencija). 

O izjavljenom zahtevu Vrhovni kasacioni sud je odlu

č

io na osnovu 

č

lana 415. Zakona o parni

č

-

nom postupku, a nakon što je Zahtev ispitan na na

č

in propisan 

č

lanom 421. stav 1. istog, i to iz sle-

de

ć

ih razloga: o zahtevu je Vrhovni kasacioni sud odlu

č

io u sednici o kojoj nije obavešten njegov 

podnosilac - procesno pravo na pristup sednici ve

ć

a na kojoj se odlu

č

uje o podignutom zahtevu za 

zaštitu zakonitosti odnosi samo na Republi

č

kog javnog tužioca kao podnosioca zahteva, a ne i na 

stranku koja ga je izjavila.  

Sam zahtev nije osnovan jer za njegovo usvajanje nisu ispunjeni uslovi propisani 

č

lanom 3. st. 2. 

i 3. Zakona o parni

č

nom postupku:  

"Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu od-

re

ć

i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. 

Sud ne

ć

e dozvoliti raspolaganje stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim 

poretkom i pravilima morala". 

To zna

č

i da se pod "nedozvoljenim raspolaganjima" iz ove procesne norme podrazumevaju dispozi-

tivne radnje vezane samo za odricanje od zahteva, priznanje zahteva i zaklju

č

enje poravnanja te da dru-

ge dispozitivne radnje ne mogu biti predmet nedozvoljenog raspolaganja, niti se mogu podvesti pod nor-
mu iz 

č

lana 361. stav 2. ta

č

ka 5. Zakona o parni

č

nom postupku, kao procesni osnov za izjavljivanje pa i 

za usvajanje zahteva. Zakonska norma je restriktivna i ograni

č

ava razloge za izjavljivanje ovog vanred-

nog pravnog leka. 

Dakle, podnosilac zahteva bezuspešno pokušava da zahtev upodobi procesnim razlozima zbog 

kojih se može izjaviti tj. izvršni dužnik kao podnosilac zahteva se samo formalno i usput poziva na 
nedozvoljeno raspolaganje kao procesni osnov za izjavljivanje i eventualno usvajanje zahteva a u su-
štini zahtev zasniva na pogrešnoj primeni procesnog prava. 

To, me

đ

utim, nije i procesni osnov za izjavljivanje zahteva, niti se zahtev iz tog razloga može 

uvažiti.  

(Iz Rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Gž. 1 109/10 od 27.05.2010. godine) 

4

4

.

.

 
Pravilnost procesa donošenja pobijane odluke ne može se proveriti ukoliko obrazloženje 

ne sadrži razloge o bitnim 

č

injenicama. Prvostepeni sud odre

đ

uje koje su bitne 

č

injenice za 

odlu

č

ivanje, na osnovu prethodno pravilnog izbora materijalno-pravne norme za rešavanje 

sporne situacije. Zatim, u smislu 

č

lana 221. Zakona o parni

č

nom postupku, izvodi one od 

predloženih dokaza koji su adekvatni za utvr

đ

ivanje odlu

č

nih 

č

injenica u vezi sa osnovano-

š

ć

u tužbenog zahteva. Nakon toga je dužan, u smislu 

č

lana 8. Zakona o parni

č

nom postupku, 

da svaki izvedeni dokaz oceni. Na osnovu brižljive ocene svakog dokaza pojedina

č

no i svih 

dokaza zajedno, prezentira

ć

e razloge o postojanju odlu

č

nih 

č

injenica, u vezi sa odlukom o tu-

žbenom zahtevu.  

P A R N I

Č

N I   P O S T U P A K  

- 5  -

Iz obrazloženja: 

Prvostepeni sud odre

đ

uje koje su relevantne 

č

injenice za odlu

č

ivanje na osnovu prethodno pra-

vilnog izbora materijalno-pravne norme za rešavanje sporne situacije. Zatim, u smislu 

č

lana 221. Za-

kona o parni

č

nom postupku, izvodi one od predloženih dokaza koji su adekvatni za utvr

đ

ivanje od-

lu

č

nih 

č

injenica u vezi sa osnovanoš

ć

u tužbenog zahteva, te je, nakon toga, dužan, u smislu 

č

lana 8. 

istog Zakona, da svaki izvedeni dokaz oceni, pa samim tim i nalaz veštaka, i da, na osnovu brižljive 
ocene svakog dokaza pojedina

č

no i svih dokaza zajedno, pruži razloge o postojanju odlu

č

nih 

č

injeni-

ca, u vezi sa odlukom o tužbenom zahtevu.  

U konkretnoj situaciji, iz obrazloženja prvostepene odluke proizlazi da je izostala ocena podne-

tih dokaza, kao i nalaza veštaka, pa samim tim i osnov po kome je prvostepeni sud mogao da zaklju-

č

i da ne postoje relevantne 

č

injenice odre

đ

ene 

č

lanom 523. Zakona o obligacionim odnosima za 

usvajanje tužbenog zahteva.  

Stoga se ne može proveriti pravilnost procesa odlu

č

ivanja koji je doveo do odbijanja dela tužbe-

nog zahteva, zbog 

č

ega je i prvostepena odluka u ovom delu zahva

ć

ena bitnom povredom odredaba 

parni

č

nog postupka iz 

č

lana 361. stav 2. ta

č

ka 12. Zakona o parni

č

nom postupku, te se stoga njena 

pravilnost u ovom delu ne može ispitati.  

U ponovnom postupku, prvostepeni sud 

ć

e otkloniti napred navedenu bitnu povredu odredaba 

parni

č

nog postupka, tako što 

ć

e na osnovu ocene podnetih pisanih dokaza, kao i na osnovu ocene na-

laza veštaka, dati razloge o svim važnim 

č

injenicama, na osnovu koje zasniva svoju odluku o spor-

nom delu tužbenog zahteva.  

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 1634/10 od 09.06.2010. godine) 

5

5

.

.

 
Ukoliko, i pored izre

č

ene opomene, punomo

ć

nik stranke ponovi zahtev za izuze

ć

e postupa-

ju

ć

eg sudije a prethodni su nakon razmatranja - odbijeni, sudija je dužan da, shodno 

č

lanu 

319. Zakona o parni

č

nom postupku, izrekne punomo

ć

niku stranke i nov

č

anu kaznu, jer je 

obavezan - na osnovu 

č

lana 318. Zakona o parni

č

nom postupku - da obezbedi o

č

uvanje ozbilj-

nosti i dostojanstva u sudnici, održavanje reda i spre

č

i zloupotrebu procesnih ovlaš

ć

enja.  

Iz obrazloženja: 

Relevantne odredbe: 

Stranke su dužne da savesno koriste procesna prava - 

č

lan 9. Zakona o parni

č

nom postupku.

Sudija je obavezan da se stara o održavanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda – 

č

lan 318. Za-

kona o parni

č

nom postupku.

U situaciji kada lice koje u

č

estvuje u postupku vre

đ

a sud, ometa rad ili se ne pokorava nare

đ

enji-

ma suda za održavanje reda, sud 

ć

e ga opomenuti, a ukoliko opomena bude bezuspešna, opomenuto 

lice može biti udaljeno iz sudnice ili kažnjeno nov

č

anom kaznom do 30.000,00 dinara - 

č

lan 319. 

Zakona o parni

č

nom postupku.

Kako je (i nakon izricanja opomene i nakon odbijanja drugog zahteva za izuze

ć

e postupaju

ć

eg sudi-

je Rešenjem v.d. Predsednika tog suda od 26.05.2009. godine, odbacivanja tre

ć

eg zahteva za izuze

ć

e na 

ro

č

ištu od 05.06.2009. godine), advokat tužioca i po 

č

etvrti put predložio izuze

ć

e - o

č

igledno se radi o 

situaciji zloupotrebe procesnih prava i obaveza suda je da takvo ponašanje u sudnici spre

č

i.  

P A R N I

Č

N I   P O S T U P A K  

- 7  -

7

7

.

.

Nedozvoljen je zahtev za zaštitu zakonitosti koji se ne zasniva na nedozvoljenim raspolaga-

njima stranaka (u smislu 

č

lana 3. stav 3. Zakona o parni

č

nom postupku) tj. kojim se ukazuje 

na pogrešnu primenu materijalnog prava. 

Iz obrazloženja: 

Tužilja je blagovremeno - po dobijanju obaveštenja Republi

č

kog javnog tužioca da ne

ć

e podi

ć

i 

zahtev za zaštitu zakonitosti - izjavila ovaj pravni lek, iz 

č

ije sadržine proizlazi da je izjavljen zbog 

pogrešne primene materijalnog prava. 

Odlu

č

uju

ć

i o njegovoj dozvoljenosti, u smislu 

č

lana 421. u vezi 

č

lana 401. Zakona o parni

č

nom 

postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev nije dozvoljen. 

Relevantne odredbe: 

Javni tužilac može podi

ć

i zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba par-

ni

č

nog postupka iz 

č

lana 361. stav 2. ta

č

ka 5. Zakona o parni

č

nom postupku - 

č

lan 417.  Zakona o 

parni

č

nom postupku. 

Ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predvi

đ

enim zako-

nom, stranka koja je podnela predlog ovlaš

ć

ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja 

da javni tužilac ne

ć

e podi

ć

i zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek - 

č

lan 418.  Za-

kona o parni

č

nom postupku. 

Stranka, kao supsidijarni podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti, isti može izjaviti samo zbog 

bitne povrede odredaba parni

č

nog postupka iz 

č

lana 361. stav 2. ta

č

ka 5. Zakona o parni

č

nom po-

stupku odn. ako je sud - protivno odredbama ovog Zakona - zasnovao svoju odluku na nedozvolje-
nim raspolaganjima stranaka (

č

lan 3. stav 3.), a ne i zbog drugih bitnih povreda odredaba parni

č

nog 

postupka niti zbog pogrešne primene materijalnog prava. 

Kako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti tužilje ne navodi da se podnosi iz razloga predvi

đ

enog 

č

lanom 417. Zakona o parni

č

nom postupku odn. kako se ne ukazuje da su odluke sudova zasnovane 

na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka u smislu 

č

lana 3. stav 3. ovog Zakona, ve

ć

 se ukazuje na 

pogrešnu primenu materijalnog prava, zahtev je nedozvoljen. 

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 195/10(2) od 17.02.2010. godine) 

8

8

.

.

 
Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane 

sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine, koji parni

č

ni sud ocenjuje slo-

bodno, samostalno i suvereno, kao i druge izvedene dokaze.  

Iz obrazloženja: 

Relevantne odredbe: 

Stranke su dužne da iznesu sve 

č

injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze 

kojima se utvr

đ

uju te 

č

injenice - 

č

lan 7. Zakona o parni

č

nom postupku.