VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: PREDUZETNIŠTVO
PARTNERSTVO ILI ORTAKLUK
Mentor: Student:
Prof. dr Milorad Milošević Jovan Antić
Br. indeksa: 117-015/12
Beograd, januar, 2015. god.
SADRŽAJ
UVOD.......................................................................................................... 3
1. Razlozi za
sklapanje partnerstva................................................................ 4
1.1 Prepreke za stvaranje partnerstva................................................... 5
1.2 Glavni principi partnerstva............................................................. 6
2. Izazov liderstva.......................................................................................... 7
3. Identifikacija partnera................................................................................ 8
4. Procena rizika i koristi............................................................................... 9
5. Pridobijanje zalaganja partnera................................................................. 11
6. Pregovori zasnovani na interesima............................................................ 11
7. Upravljanje i odgovornost......................................................................... 12
8. Partnerske uloge......................................................................................... 12
9. Partneri kao lideri....................................................................................... 14
10. Partnerske veštine.................................................................................... 15
11. Uspešno partnerstvo................................................................................. 16
12. Razmene dobrih iskustava....................................................................... 17
ZAKLJUČAK............................................................................................... 18
2
1. RAZLOZI ZA SKLAPANJE PARTNERSTAVA
Godine 1992. Konferencija Ujedinejenih nacija o zaštiti životne sredine i razvoju –
Svetski samit u Riju – postavio je na centralno mesto partnerstvo vlade, privatnog sektora i
civilnog društva kada je reč o postizanju ciljeva globalnog održivog razvoja. Ovo je
ponovljeno na narednim samitima koji su se bavili demografskim pitanjima, pitanjima
urbanizma, ravnopravnosti polova, društvenim razvojem i – u najskorije vreme i na dosad
najsnažniji način – na Svetskom samitu o održivom razvoju u Johanseburgu 2002. godine
koji je predstavljao nastavak samita u Riju.
Ali zašto„partnerstva“?
Hipoteza koja stoji u osnovi pristupa koji partnerstvu daje centralno mesto jeste da
samo sveobuhvatnom i rasprostranjenom saradnjom svih sektora možemo da obezbedimo
da inicijative za održivi razvoj budu dovoljno maštovite, koherentne i integrisane kako bi
mogle da reše najzamršenije probleme. Pristupi zasnovani na radu jednog sektora isprobani
su i pokazali se kao razočaravajući. Radeći odvojeno, različiti sektori su razvili izolovane
aktivnosti – ponekad se takmičeći međusobno i/ili duplirajući napore i trošeći vredne
resurse. Odvojene aktivnosti su previše često dovodile do kulture zvane „okrivi drugog“ u
okviru koje se haos ili zanemarivanje uvek posmatraju kao tuđa greška.
Partnerstva zato pružaju novu mogućnost da se poboljšaju razvojne aktivnosti –
tako što će se prepoznati kvaliteti i kompetencije svakog sektora i naći načini da se oni
iskoriste na najbolji mogući način u zajedničkom interesu.
Šta svaki sektor – bilo da je u pitanju javni, poslovni sektor ili civilno društvo
donosi?„Osnovne delatnosti“ svakog sektora kreiraju prilično različite prioritete, vrednosti
i svojstva.
Osim ovih opštih svojstava, svaki sektor je na drugačiji način kompetentan, ima
različite aspiracije i načine rada a sve to može biti udruženo – kroz uspešno partnerstvo – u
cilju ostvarivanja zajedničke vizije.
Zajedničkim radom, partnerstva za održivi razvoj mogu da pruže:
1
-
Inovativne pristupe izazovima održivog razvoja i nadi da se može okončati
siromaštvo u svetu
-
Čitav niz mehanizama koji omogućavaju svakom sektoru da sa drugima
podeli
1
Priručnik za partnerstva, Ros Tennyson 2003.g
4
svoju kompetentnost i kapacitete kako bi se i zajednički i komplementarni
ciljevi ostvarili na efikasniji, legitimniji i na način koji je više održiv nego kada
svaki sektor radi zasebno.
-
Pristup većem broju resursa na taj način što će omogućiti pristup većem
broju
tehničkih, ljudskih, fizičkih i finansijskih i resursa znanja koje poseduju svi
sektori
-
Nove dinamične mreže koje svakom sektoru nude bolje kanale za angažovanje
u široj zajednici i veću mogućnost da utiču na određivanje prioriteta prilikom
kreiranja politike (u određenoj oblasti)
-
Veće razumevanje vrednosti i svojstava svakog sektora čime se doprinosi
izgradnji integrisanijeg i stabilnijeg društva
Iako partnerstva mogu postojati na raznim nivoima – od nacionalnih ili internacio
nalnih strateških saveza na nivou kreiranja politike u određenoj oblasti, na jednom kraju
skale partnerstva, do lokalno baziranih praktičnih inicijativa na drugom – opšte je iskustvo
da se dotični procesi izgradnje i održavanja mogu primeniti na bukvalno sve tipove
partnerstava.
1.1 Prepreke za stvaranje partnerstva
Međutim, čak i kada postoji mnogo dobrih razloga za stvaranje partnerstva koje će
se uhvatiti u koštac sa glavnim izazovima razvoja, nije uvek svima jasno da je to najbolji
put kojim bi trebalo ići napred. Isto tako, nije uvek lako promovisati saradnju u posebno
neblagonaklonim kulturnim, političkim ili ekonomskim okolnostima.
Zato se prepreke partnerstvu mogu pojaviti u različitim oblicima:
IZVOR„PREPREKE“
PRIMER
ŠIRA JAVNOST
• Preovlađujućo skeptičan stav
• Rigidni ili unapred formirani stavovi o pojedinim
sektorima / partnerima
• Prevelika očekivanja o onome šta je moguće
NEGATIVNE
KARAKTERISTIKE
SEKTORA
(STVARNE ILI U PERCEPCIJI
• Javni sektor: birokratski i nefleksibilan
• Poslovni sektor: jednostran i konkurentski
nastrojen
• Civilno društvo: ratoborno i ljubomorno brani
5
