Akademija umetnosti
PASIJA SVETOG KNEZA LAZARA
Rajko Maksimović
Rajko Maksimović (1935, Srbija) je studije kompozicije, na Muzičkoj
akademiji u Beogradu, završio 1961. godine, gde je i magistrirao, 1965. godine. Pri
ovoj instituciji bio je profesor kompozicije i orkestracije, a radio je i kao profesor
kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, te profesor FDU, pri Katedri za
snimanje i dizajn zvuka.
Njegova glavna dela pripadaju žanru horske i vokalno-instrumentalne muzike, među
kojima se posebno ističu:
Buna protiv dahija
,
Testamenat vladike crnogorskog P. P.
Njegoša
i
Pasija Svetoga kneza Lazara
. Među delima za kamerne sastave ističu se solo-
kantata
Možda spava
,
Prelid za prepodne jednog fauna
i
Jeu à quatre
.
Maksimović je dobio brojne nagrade – Hristićevu nagradu za
Klavirski koncert
,
Mokranjčevu nagradu za
Testamenat vladike crnogorskog P. P. Njegoša
, Oktobarsku
nagradu za
Pasiju Svetoga kneza Lazara
i Vukovu nagradu za životno delo.
Do sada je imao tri uspela i zapažena autorska koncerta (1987, 1996. i 2006.) u sali KNU.
Televizija Novi Sad je snimila pedesetominutni film o njegovom radu i delima. Napisao
je i objavio memoarsko-auotobiografsku trilogiju
Tako je to bilo
(1998–2002), a u
saradnji sa Milošem Jevtićem
Govor muzike
(2008).
Pasija
Svetog kneza Lazara
nastala je 1989. godine, a premijerno izvedena 26.
juna iste godine, povodom 600 - godišnjice Kosovskog boja, a zatim i na Gazimestanu,
baš na Vidovdan, 28.06.1989. Ovo delo pisano je za dva hora, simfonijski orkestar,
soliste, kazivača i dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za muziku. Rajko
Maksimović je kompletan autor i muzike i libreta ovog dela. Libreto je naime sačinjen
od nekoliko zapisa iz XIV i XV veka, koje je kompozitor sam odabrao i kombinovao.
Kompozitor je u samoj partituri naveo sledeća dela kao izvore za svoj libreto: Napis na
mramornom stubu na Kosovu od Stefana Lazarevića, Slovo o knezu Lazaru Patrijarha
Danila III, Žitije kneza Lazara, Slovo o knezu Lazaru, sve dela nepoznatih autora .
Odabrani tekstovi su tako dobro uklopljeni da formiraju naizgled jednu teksualnu celinu,
u kojoj se radnja postepeno i logično iznosi kao da je u pitanju jedno književno delo. U
