SEMINARSKI RAD
PASIVNI BANKARSKI POSLOVI
Novi Sad, april.2013.
Sadržaj:
1. Pojam bankarskih poslova.........................................................................................2
2. Osobine bankarskih poslova......................................................................................3
3. Poslovi banke.............................................................................................................3
4. Pasivni bankarski poslovi...........................................................................................4
5. Emisioni poslovi.........................................................................................................5
6. Bankarski novčani depoziti........................................................................................6
7. Izdavanje obveznica, založnica i drugih HOV od strane banke.................................7
8. Ulozi na štednju.........................................................................................................7
9. Bankarski tekući računi..............................................................................................8
10. Literatura................................................................................................................11
POJAM BANKARSKIH POSLOVA
1
olakšava, u slučaju spora, dokazivanje kakav je sadržaj odnosa izeđu banke i njenog
klijenta.
Ipak, savremene potrebe da se promet novca ubrza dovele su do toga da
pismenu formu sve više potiskuje elektronska forma, koja ima isto pravno dejstvo kao i
tradicionalni pismeni dokument ,tj. elektronsko plaćanje i prenos novca.
Naime, UNCITRAL je 1992.god. doneo Model zakona o elektronskom prenosu
sredstava, a 1996. god. Model zakona o elektronskom poslovanju, kojim se definišu
osnovna pravila za međunarodne poslovne transakcije koje se obavljaju korišćenjem
EDI i sličnih tehnologija (npr. SWIFT-EDI – sistem u bankarstvu, EDIFACT – standardi
koji definišu elektronsku razmjenu podataka u administraciji, trgovini i transportu).
Bankarski poslovi spadaju u kategoriju formularnih ( adhezionih ) ugovora.
Uglavnom se zaključuju na taj način što bančin klijent prihvata uslove poslovanja banke.
Svoju volju klijent izražava tako što prilikom zaključenja ugovora potpisuje formulare
koje je banka unapred pripremila.
Međutim, i kod ovih ugovora, kao i kod ugovora o robnom prometu, dozvoljena je
mogućnost da se u ugovor unesu i posebne klauzule ili odredbe u kojima se isključuje
odgovornost banke u određenim slučajevima ili se takve izmene čine na zahtev
komintenata.
Bankarski poslovi se po pravilu zasnivaju na međusobnom poverenju ugovarača
banke i njenog klijenta. U skladu sa običajnim pravilima banka ima slobodu izbora
klijenata i shodno tome ima pravo i da odbije zahtjev klijenta da mu otvori račun. Ipak,
sloboda izbora nije neograničena, pa se može postaviti pitanje odgovornosti banke ako
prilikom izbora postupa zlonamerno.
Bankarski poslovi mogu se dokazivati svim dokaznim sredstvima. Za sporove u
vezi sa bankarskim poslovima nadležni su privredni-trgovački sudovi. U našoj zemlji,
nadležnost sudova određuje se prema tome ko je komintent banke. Tako su privredni
sudovi nadležni, kada se kao komintent pojavljuje pravno lice, a građanski sudovi, kada
se kao komintent pojavljuje fizičko lice.
POSLOVI BANKE
Prva i najvažnija funkcija banke je posredovanje u kreditiranju, tako što na jednoj
strani banka uzima kredite ( od CB i drugih poslovnih banaka ili novac po osnovu
depozita i uloga na štednju), a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita
klijentima.
Posrednička funkcija banke u kreditiranju se jasno i u potpunosti oslikava u
njenom bilansu.
Depozitni poslovi po kojima je banka preuzela tuđi novac se vrednosno iskazuju u
pasivi, a kreditni u aktivi bančinog bilansa.
Razlika između kamata koje banka daje po depozitnim poslovima svojim
klijentima i kamata koje od klijenata naplaćuju po kreditnim poslovima (tzv. pasivne i
aktivne kamate) se naziva kamatna marža i predstavlja bitan deo prihoda tj. dobiti
banke.
Svojim posredovanjem, banke deluju izravnjavajuće između tražilaca novca ne
samo u finansijskom već i u prostornom i vremenskom smislu reči.
3
