1.Funkcionalističke teorije
a) organicistička vizija društva,
b) zajedničke vrednosti=osnova integracije društvenog sistema i
c) socijalizacija = osnovno sredstvo društvene kontrole
Tipovi funkcionalistikih teorija
a)
Teorija o funkcionalnosti i disfunkcionalnosti devijacija -
Talcott Parsons i Kingsley Davis
b)
Teorija anomije -
Robert K. Merton
c)
Teorije potkulture -
Albert Cohen, Richard Kloward, Lojd Ohlin i Walter Miller
Disfunkcionalnost devijacija
uslovi održavanja društvenog sistema
društveni sistem se spontano održava u stanju ravnoteže
zajedničke vrednosti i norme obezbeđuju integraciju društvenog sistema
ponašnje pojedinca prema očekivanjima normativne kulture
socijalizacija
Elementi sistema(Parsons)
društvene uloge
društveni statusi
društvene institucije: produktivne, obrazovne, zdravstvene, religijske, kulturne
Kriterijumi za definisanje normalnosti
1.
usklađenost ponašanja sa normativnim standardima zajedničke kulture
2. vrednosni i normativni sistem konkretnog globalnog
Funkcionalnost devijacija
Kai Erikson
:
1. društvene institucije proizvode devijante kao sastavni deo društvenog poretka
2. devijacija je korisna za poredak i nužna za njegovo stabilno i trajno funkcionisanje
Kingsley Davis
manifestne i latentne karakteristike devijacija
devijacija funkcionalna pojava koja doprinosi stabilnosti društva
prostitucija nekonformistička devijatna pojava, ali je istovremeno funkcionalna
1. kontrola i usmeravanje seksualnog nagona
2. višak seksualne energije upotrebljava se tako da ne ugrožava brak i porodicu uslov: naplaćivanje usluga i
poslovni odnos
3. očuvanje bitnih društvenih uloga porodice (reproduktivna funkcija)
ANOMIJA (Merton)
1. Društveni ciljevi
, koji se smatraju vrednim i čijem postizanju teže članovi društva
2.
Institucionalna – legalno dozvoljena sredstva
za ostvarivanje tih ciljeva (običaj, moral, pravo i dr.).
Tipovi kulture
1. integrisana kultura
- sklad između društvenih ciljeva i legitimnih sredstava
2. neintegrisana kultura:
prenaglašavanje ciljeva uz nedostupnost sredstva (američko društvo),
3. neintegrisana kulture:
odbacivanje društvenih ciljeva a insitiranje na
primeni legalnih i institucionalizovanih
sredstava.
Anomija ili beznormnost je stanje raspada normativnog sistema u nekom društvu izazvano raskorakom između
ciljeva i legitimnih sredstava, koja stoje na raspolaganju za ostvarivanje tih ciljeva.
Pojam kontrakulture
negacija, suprotstavljanje i otpor prema dominantnoj ili vladajućoj kulturi i njenim vrednostima
stavovi i ponašanja devijantnih grupa
Kriterijumi za definisanje potkultura
uzrast i pol
sistem vrednosti
način delovanja
stil
uzroci nastanka
politički stav
posledice (po čoveka i društvo)...
Koncepcije teorija devijantnih subkultura
Čikaška škola (Šo i Mekej)
Teorija statusne frustracije (Albert Koen)
Teorija različitih sistema mogućnosti (Ričard Klauard i Lojd Olin)
Teorija radničke subkulture (Volter Miler)
Teorija statusne frustracije - Albert Cohen
knjiga “Delikventni dečaci: kultura ganga” (1955)
nedostupnost legitimnih sredstva nižim slojevima za dostizanje opštih vrednosti i ciljeva američkog društva
to rađa “socijalnu frustraciju ili “socijalnu anksioznost” kod mladih
grupni odgovor na anomiju - subkult.
Neprijateljstvo prema dominirajućim vrednostima izražavaju se na dva načina:
agresivnim odbacivanjem ili nipodaštavanjem tih vrednosti;
udruživanjem i stvaranjem sopstvenih “pravila igre”
Teorija različitih sistema mogućnosti
Richard Cloward i Lloyd Ohlin, 1960
delo: “Delinkvencija i mogućnost: teorija delinkventnih gangova”
zasnovana na konceptu anomije R. Mertona
teorijski novum: nelegitimna sredstva nisu svima jednako dostupna ili “ne može svako da postane lopov”
Tri devijantne potkulture koje nastaju kao reakcija nekih grupa na različitu dostupnost nelegitimnih sredstava:
1) Kriminalna potkultura
2) Konfliktna potkultura
3) Potkultura povlačenja
Kriminalna potkultura
integrisana geta sa jakom soc. kontr.
veza sa kriminalom establišmenta
organizovani kriminal i podela uloga
ključna vrednost: novac i bogatstvo
status zavisi od kriminalne veštine
mladi uče od starijih devijantne vrednosti i kriminalne veštine
Konfliktna potkultura
stanje socijalne dezorganizacije geta
nestabilne vrednosti i slaba soc. kontr.
kriminal je neorganizovan
odlike: agresivna ponašanja, vandalizam, međusobni fizički obračuni
nasilje – osnov sticanja statusa u grupi i potkulturi
