1
УВОД
Порез на додатну вриједност (ПДВ)
је најраспрострањени систем опорезивања
промета роба и услуга у свијету. Циљ опорезивања порезом на додатну вриједност је да се
овим порезом оптерети само промет који служи крајњој потрошњи. Генерално се
опорезује сваки промет, али се пореска обавеза умањује за износ пореског добитка. Зато
порез на додатну вриједност не оптерећује цјелокупни промет, већ само додатну
вриједност (вишак вриједности) због чега се и зове порез на додатну вриједност. У неким
земљама се јавља и под другачијим називима, нпр. У Великој Британији, Канади, Новом
Зеланду или Сингапуру гдје је познат као порез на добра и услуге (енг.
Good and service
tax - GST
), док је у Јапану познат као порез на конзумиранје.
Порез на додатну вриједност је индиректни порез, што значи да се не прикупља
директно од лица која су порески обвезници, већ од лица која се сматрају крајњим
потрошачима. С обзиром да је ПДВ замишљен као порез на конзумирање, извоз није
предмет опорезивања.
ПДВ је изумио француски економиста Maurice Lauré 1954. године. Он је био директор
француске пореске службе која је 10.априла 1954. године. увела порез на додатну
1.2
-
Разлози и поступак доношења Закона о ПДВ у у БиХ
У основне разлоге за доношење Закона о ПДВ-у, између осталог спадају :
1. Изграднја јединственог економског простора
2. Јачање фискалног и финансијског суверенитета БиХ
3. Коришћење ПДВ-а као инструмента успостављања макроекономске стабилности на
јединственом тржишту који је комплементаран монетарној политици
4. Укључивање БиХ у међународне интеграције уопште, а у ЕУ посебно, као кључни
елемент вањске политике
5. Креирање услова да држава рационално води спољно-трговинску и царинску
политику
5
6. Ефикаснија борба против корупције на нивоу БиХ, односно смањење порезне
евазије
Нацрт закона о ПДВ-у и план имплементације тог закона припремљени су уз помоћ Уреда
за царинску и фискалну помоћ (ЦАФАО) Европске уније. Закон је обликован према
Шестој директиви ЕУ и генерално је у складу са најбољом међународном праксом, а
усвојен је од Представничког дома и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.
У БиХ наплата индиректних пореза током девет мјесеци ове године била је за око два
одсто мања него у истом прериоду 2012. године. а највећи пад од 52,6 милиона КМ
забележен је код наплате ПДВ-а, наведено је у анализи Одељења за макроекономску
анализу Управе за индиректно опорезивање БиХ. Према њиховим подацима, пад прихода
од царина износи 11,6 милиона КМ, а од акзица и путарина укупно 7,1 милион КМ. На
лошију наплату утицали су пад увоза, проширење обима ослобођења од ПДВ-а, пораст
дуговања привредника за неплаћени порез, те сива економија.
1.3
-
Стопа ПДВ а у БиХ
Стопа ПДВ-а у БиХ је 17%.
5
.http://www.uino.gov.ba/,. 03.11.2013
Обрачунава се на цијену којa садржи ПДВ. ПДВ који се треба додати на цијену артикла
може се обрачунати тако да се цијена ПДВ-а помножи са пoреском стопом, према следећој
формули:
Продајна цијена (безПДВ-а) пута стопа ПДВ-а подељено са 100
Примјер:
-
Цијена без ПДВ-а је 100 КМ, а порезна стопа је 17%. ПДВ који би требао бити
обрачунат је 100 КМ пута 17% = 17 КМ. Цијена са урачунатим ПДВ-ом је 117
КМ. Уколико се ПДВ обрачунава на продајну цијену са урачунатим ПДВ-ом тада
се примјењује прерачуната стопа која се израчунава према следећој дефиницији:
У том случају, износ ПДВ-а се добије када се прерачуната стопа ПДВ-а примјени на
продајну цијену (са ПДВ-ом)
Износ ПДВ-а је = 117 x 14, 53% = 17 КМ
Цијена без ПДВ-а = 117 – 17 = 100 КМ
2
Системи пореза на доходак физичких лица
Историјски и упоредно правно посматрано, могу се уочити три различита приступа
опорезивању дохтка, а то су: цедуларно, глобално и мјешовито опорезивање.
Дакле, први приступ представља тзв. цедуларно опорезивње дохотка. Ријеч је о
рјешењу којим се свака врста обвезникових прихода погађа посебним порезом, чија је
стопа пропорцијонална. Цедуларни порези су објектни, јер не воде рачуна о укупној
економској снази обвезника, нити о његовим личним и породичним приликама.
