Висока школа струковних студија за васпитаче
,,Михаило Палов” Вршац
ДИПЛОМСКИ РАД
ХЕУРИСТИКА У ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОМ РАДУ,
ТЕНДЕНЦИЈА ПРИМЕНЉИВОСТИ
Ментор: Студент:
др Даница Веселинов Зорица Николић 68/2014
Вршац, 2017.
1
САДРЖАЈ
1. РЕЗИМЕ ……………………………………………………………………. 4
2. ОПШТИ ПРИСТУП ……………………………………………………… 6
2.1. Разлика традиционалног и савременог курикулума …………….. 6
2.2. Концепције курикулума ……………………………………………... 19
3. КОНЦЕПЦИЈЕ ОСНОВА ПРОГРАМА ПРЕД. ВАСПИТАЊА …… 32
3.1. Класификације програма предшколског васпитања ……………. 34
3.2. Теоријска полазишта програмског приступа усмереног на односе ... 38
3.3. Програмске концепције засноване на различитим приступима .. 42
4. ХЕУРИСТИЧКА МЕТОДА ………………………………………………51
4.1. Дефинисање хеуристичке методе …………………………………... 51
4.2. Методолошке основе хеуристичке наставе ……………………….. 56
4.3. Артикулација хеуристичке наставе ……………………………….. 60
4.4. Садржај хеуристичког образовања ………………………………... 62
4.5. Етапе у хеуристичкој настави ……………………………………... 66
4.6. Облици рада у хеуристичкој настави ……………………………… 66
4.7. Пример за праксу ……………………………………………………... 67
4.8. Фазе сазнајног развоја ……………………………………………….. 69
2
1. ХЕУРИСТИКА У ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОМ РАДУ,
ТЕНДЕНЦИЈА ПРИМЕНЉИВОСТИ
Резиме:
У раду је представљена хеуристичка метода и њен начин коришћења у
васпитно образовном раду, као и њене користи и карактеристике. У даљем раду су
представљена следећа поглавља: oпшти приступ у коме је објашњена разлика
између традиционалног и савременог курикулума, концепција основа програма
предшколског васпитања, хеуристичка метода, хеуриистички приступ учењу путем
пројект методе, пројектни приступ учењу у предшколским програмима и пример
пројекта у коме је коришћена пројект метода.
Хеуристичка активност садржи у себи не само стваралачку него и
метастваралачку активност, активност која стоји изнад стваралаштва и обезбеђује
његову реализацију. Циљ хеуристичке активности у васпитно – образовном раду је
учешће детета у планирању свих елемената властитог образовања: Оснишљавања
циљева, садржаја, избора облика и метода поучавања и концепције савладавања
васпитно образовног рада. Та активност је продуктивног карактера али да би се она
остварила није довољно организовати стваралачке процесе јер су у одређеним
случајевима неопходни и процеси који немају стваралачки карактер као што су
копирање, рад по обрасцу да би се ученици оспособили за хеуристичко деловање.
Кључне речи: хеуристичка метода, предшколско васпитање, пројект метода
4
проблемима образовања из прилично другачијих перспектива. Некад се заступа
научни приступ образовној пракси, док се понекад акцентује социјална реформа
примарно усмерена ка побољшању положаја сиромашних и потлачених. Некад се
полази од природне дечје доброте и захтева да се у школама не врши насиље над
нежним дечјим осећањима, а понекад се иновације и идеје реномираних педагога
уводе у праксу.
Прогресивно образовање може се означити као демократски покрет у
оквиру којег се дете поштује као особа и охрабрује да самостално учи и доноси
одлуке. Свим прогресивистима заједнички је протест против традиционалног
педагошког наслеђа, посебно против формализовања наставе од стране
хербатоваца. Заједничка им је критика усмерена према преовлађујућој школској
пракси у којој доминира механичко меморисање, дрил, крута дисциплина и учење
унапред фиксираног садржаја без повезивања са животним контекстом ученика.
Прогресивисти су у значајној мери били инспиритасни педагошким идејама Русоа,
Ј. Х. Песталоција (J.H. Pestaozzi) i F. Frebela (F. Frobel). Даље је прогресивизам
добио снажан подстицај у Дјуијевим мислима. Поврх свега, у својим реформним
предлозима крајем 19. и почетком 20. века прогресивисти су под утицајем снажних
друштвених и социјалних процеса генерисали широк распон идеја. Тако су, на
пример, са респектом према ревизији курикулума неки заступали програме
изграђене око уметничких садржаја и само – експресије (покрет ,,уметничког
васпитања“), други се заузимали за курикулум заснован на практичној обуци за рад
и саморад (покрет ,,радне школе“), а неки захтевали индивидуализовани
курикулуим који ће бити по мери сваког ученика( ,,школа по мери“ Е. Клапареда –
E.Claparede). Поједини прогресивисти су чак од ученика очекивали да сами
генеришу курикулум који би био заснован на њиховим интересима и потребама.
Најпознатији поборници прогресивизма и прогресивних реформи у образовању су:
V.H. Kilpatrik – W.H. Kilpatrick, K. Vošburn – C.Washburne, R. Tajler – R. Tyler, B.H.
Bojd – B.H. Bode, H. Rag – G. Ragg, Dž. S. Kaunts – G.S. Counts, P. Gudman –
P.Goodman, Dž. Denison – G. Dennison, T. Sajzer – T. Sizer, E. Viginton – E.
Wigginton, D. Mier.
7
