Pedagoška praksa-praćenje vrednovanje i ocjenjivanje

UNIVERZITET U SARAJEVU

FAKULTET SPORTA I TJELESNOG ODGOJA

OPŠTI SMJER 

I CIKLUS STUDIJA 

PREDMET: PEDAGOŠKA PRAKSA

PRAĆENJE, PROVJERAVANJE I OCJENJIVANJE

/Seminarski rad/

Student:                                                                                                        Mentor:

dr Muris Hadžikadunić, Prof.

Sarajevo,  2014.

SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................................................................... 2

2. PREDMET I PROBLEM........................................................................................................3

2.1. Predmet rada....................................................................................................................4

2.2. Problem rada.................................................................................................................... 4

3. CILJ RADA............................................................................................................................ 4

4. TAKSATIVNI PRISTUP NASTAVI.....................................................................................4

5. NASTAVA I PROBLEMATIKA PRAĆENJA, PROVJERAVANJA I OCJENJIVANJA. .5

6. PRAČENJE, PROVJERAVANJE I OCJENJIVANJE...........................................................7

6.1. Praćenje i provjeravanje...................................................................................................9

6.2. Metode provjeravanja.................................................................................................... 10

6.2.1. Metoda promatranja................................................................................................ 10

6.2.2. Metoda mjerenja..................................................................................................... 11

6.3. Sadržaj pračenja i provjeravanja....................................................................................11

6.3.1. Zdravstveno stanje..................................................................................................12

6.3.2. Antropološka obilježja............................................................................................ 12

6.3.3. Motorička znanja.................................................................................................... 13

6.3.4. Motorička dostignuća..............................................................................................15

6.3.5. Odgojni učinci rada.................................................................................................17

6.4. Vrednovanje kao savremeni dokimološki zahtjev.........................................................17

6.5. Ocjenjivanje................................................................................................................... 18

6.5.1. Sadržaj ocjenjivanja................................................................................................ 19

6.5.2. Primjeri ocjenjivanja...............................................................................................20

6.5.3. Načela ocjenjivanja.................................................................................................21

6.5.4. Vrste ocjenjivanja................................................................................................... 22

6.5.5. Definiranje konačne (zaključne) ocjene..................................................................23

7. ZAKLJUČAK....................................................................................................................... 24

8. LITERATURA..................................................................................................................... 25

2

2. PREDMET I PROBLEM

2.1. Predmet rada 

Predmet rada se odnosi na pračenje, provjeravanje i ocjenjivanje učenika kroz školsku godinu. 

Na koji način nastavnik to obavlja i koja su pravila i norme koje mora da zadovoljava kod 

pračenja, provjeravanja i ocjenjivanja.

2.2. Problem rada 

Problem   rada   predstavljaju   svi   evenutlani   nedostatci   i   problemi   vezani   za   pračenje, 

provjeravanje i ocjenjivanje koji mogu da odmognu profesoru u njegovom radu a i loši su po 

učenike, tj. ne zadovoljavaju osnovne kriterije.

3. CILJ RADA

Cilj rada je predstaviti pračenje, provjeravanje i ocjenjivanje učenika, cjelokupnu metodiku 

navedene problematike, njen značaj i ulogu kako za nastavnika tako i za učenika te sve 

popratne prednosti i nedostatci u njihovom provođenju.

4

4. TAKSATIVNI PRISTUP NASTAVI

 
Zadaci   nastave   su   u   nastavnom   planu   i   programu   naznačeni   s   nekoliko   redaka   za   svaki 

nastavni predmet, dani su u deklarativnom obliku, što učitelju, posebice učitelju– početniku, 

ne može poslužiti kao orijentacija i smjernice u radu. Posebice ne mogu ovako izraženi zadaci 

nastave poslužiti kao osnova za konkretiziranje zahtjeva koji se postavljaju pred nastavu. Zato 

te zadatke valja razraditi i konkretizirati kako bi se na osnovi tako definiranih zadataka mogla 

izraditi   metodologija   vrednovanja   uspjeha   učenika   u   nastavi.   Motivacijsko–emocionalni 

odnos prema nastavi ogleda se u interesu koji učenik pokazuje prema praćenju znanstveno 

popularne literature, prema skupljanju i sređivanju informacija i u aktivnom bavljenju nekom 

djelatnošću   u   slobodno,   vannastavno   vrijeme.   Njegov   interes   je   izražen   maksimalnim 

angažiranjem   vlastitih   sposobnosti   i   vještina   na   rješavanju   problemskih   zadataka, 

takmičarskim duhom i osjećajem zadovoljstva postignućem u nastavi i učenju. Ljubav prema 

nastavi   i   učenju   izražena   je   zadovoljstvom   za   vrijeme   nastave   i   učenja,   lakoćom 

prevladavanja poteškoća koje se tijekom nastave i učenja javljaju i u poštivanju svoga uspjeha 

ali i uspjeha drugih iz razrednog odjela.

Stvaralačke sposobnosti razvijaju se u učenika koji traži pokretačku snagu u nastavi i učenju, 

koji   samostalno   rješava   problemske   zadatke.   Viša   razina   tih   sposobnosti   izražena   je 

mogućnošću primjene usvojenih znanja, samoinicijativnošću u kreiranju novih ostvarenja i u 

sposobnosti   organiziranja   novih   problemskih   situacija   i   njihova   rješavanja.   Smisao   za 

kolektivan   rad   motivira   učenike   da   svoje   osobne   ciljeve   podvrgnu   zajedničkim   ciljevima 

razrednog   odjela   (ili   neke   druge   radne   grupe),   da   očituju   prijateljski   stav   prema   ostalim 

članovima razrednog odjela, da se rado podvrgnu radnoj disciplini, da prihvaćaju rezultate 

rada razrednog odjela kao zajednički uspjeh svih članova, te da pomažu ostalim članovima 

razrednog odjela, ne zapostavljajući pritom svoje radne obveze. Povjerenje u sebe samog 

odnosno u vlastite snage ima učenik koji si zna odmjeriti optimalan broj radnih zadaća što ih 

može riješiti u zadanom/predviđenom vremenu. Samopouzdanje se ogleda u odvažnosti i 

energičnosti pri nailasku na probleme i nastojanju da se oni uspješno riješe, a u slučaju kada 

to nisu u stanju, tj. u slučaju neuspjeha da se kritički preispitaju vlastiti postupci. Smisao za 

lijepo ima učenik koji pazi na urednost svog školskog pribora, ali i pribora drugih članova 

razrednog odjela, koji funkcionalnost urađenog znade uskladiti s postavljenim zahtjevima. 

5

kakvoće, po intenzitetu ili trajanju, dakle imaju veličinu pa su, s obzirom na to, dostupni 

mjerenju.   Naravno,   ta   su   mjerenja   vrlo   složena   i   u   svakodnevnoj   praksi   svedena   su   na 

aproksimaciju   (Lindquist,   1970),   ali   su   korak   bliže   objektivnijem   i   sveobuhvatnijem 

vrednovanju, ukoliko je razrađen sustav praćenja i evidentiranja prema ciljevima i zadaćama 

nastave. Jedan takav sustav izražen jednostavnom tablicom, koji je rezultat istraživačkog rada 

savjetnika u ministarstvu nadležnom za pitanja prosvjetne politike, a u skladu s Pravilnikom o 

načinu praćenja i ocjenjivanju učenika u osnovnoj i srednjoj školi (Narodne novine, broj 92, 

1995), prikazan je tablicom 1. Ideja o uvođenju ocjenske rešetke razvijala se postupno, vodeći 

računa   pritom,   s   jedne   strane,   o   suvremenim   psihologijskim,   didaktičkim,   posebno 

dokimološkim   načelima,   dok   su   se   s   druge   strane   uvažavale   primjedbe   učitelja,   što   je 

ukazivalo na potrebu ujednačavanja ocjenskih komponenata u (osnovnoj) školi. Na taj je 

način analitički pristup vrednovanju usklađen s postojećim mogućnostima za racionalizaciju 

vrednovanja   u   nastavi,   a   kao   rezultat   nastala   je   ocjenska   rešetka   koju   valja   u   praksi 

provjeravati i eventualno dalje usavršavati. 

Tablica 1. Ocjenska rešetka s komponentama praćenja

Bilješke o učenicima

Komponente praćenja

Usmeno ispitivanje

Pismeno 

ispitivanje

Test znanja

Kontrolna

zadaća

Aktivnost učenika

Domaći rad

7