PRIMENA PSIHOLOGIJE U VASPITANJU I OBRAZOVANJU

Poseban   doprinos   razvoju   i   osamostaljenju   pedagoške   psihologije,   dao   je   američki   psiholog
Torndajk.   On   je   1903.   godine   objavio   prvi   udžbenik   pedagoške   psihologije,   te   se   smatra
osnivačem   ove   discipline.   Po   njegovom   mišljenju,   dva   su   osnovna   problema   pedagoške
psihologije: upoznavanje deteta i njegovog psihičkog života i nastojanje da se priroda deteta
menja i razvija pod uticajem vaspitanja i obrazovanja.
Predmet pedagoške psihologije se proširuje i na procese razvoja i menjanja čovekove prirode
putem učenja, kao i na proučavanje brojnih činilaca koji doprinose ovim promenama. Medju
ovim   problemima,   mogu   se   navesti   i   sledeći:   psihološke   teorije   i   oblici   učenja;   učenje   kao
proces, napredovanje u toku učenja, pamćenje i zaboravljanje, činioci zaboravljanja i teorija
zaborava; transfer učenja: njegova priroda i funkcije, oblici i teorije; činioci uspešnog učenja:
fizički, kognitivni, emocionalni, motivacioni, socijalno-psihološki, organizacioni; individualne
razlike i uticaj sklopa sposobnosti; daroviti učenici i učenici sa smetnjama u razvoju.
Predmet pedagoške psihologije je ispitivanje psiholoških aspekata socijalizacije kao vaspitanja i
obrazovanja, kao i primena psiholoških saznanja u tim procesima. Vaspitanje i obrazovanje, u
psihološkom   smislu,   čine   deo   procesa   socijalizacije,   čiji   je   ishod,   u   širem   smislu,   razvoj
pojedinca kao društvenog bića.

DETINJSTVO

Detinjstvo ima izuzetno veliki značaj za razvoj ličnosti deteta, kao i za kasniji razvoj jedinke
uopšte.   Period   razvoja   i   sazrevanja   deteta   je   najduži.   U   ranom   stadijumu   razvoja   ističe   se
nezrelost deteta u svakom pogledu, potpuna zavisnost od drugih ljudi i suštinska usmerenost
prema svome socijalnom okruženju. Dete se radja samo sa malim brojem urodjenih refleksa, a
brojnije i savršenije adaptivne procese razvija tokom života. Dva bitna procesa razvoja deteta su
sazrevanje i učenje. Dete zadovoljava svoje biološke, ali i psihološke i socijalne potrebe: od
potrebe   za   hranom,   vodom,   odmorom,   preko   potreba     za   sigurnošću,   za   igrom,   za
komunikacijom i interakcijom sa svojom socijalnom sredinom. Najveći značaj pridaje se ranom
razvoju deteta u porodici, koji je, presudan za kasniji razvoj deteta. U tom procesu se naglašava
važnost bogatog stimulisanja deteta, pružanja zaštite, nege i ljubavi, podsticanje dečje aktivnosti,
radoznalosti, samostalnosti i spremnosti za uspostavjlanje interakcije sa odraslima i decom. U
detinjstvu se postavljaju osnove razvoja ličnosti, njenih osobina i sposobnosti. U socijalnom
razvoju, dete proširuje odnose na odrasle osobe izvan porodice, a naročito na grupe vršnjaka. U
intelektualnom razvoju deteta, postepeno sazrevanje nervne struktrure. Emocionalni razvoj se
ispoljava naročito u diferencijaciji emocija, emocionalni doživljaji.
Dete se priprema za polazak u školu i za školsko učenje još u porodici i u predškolskoj ustanovi.
Ono napušta poznatu i blisku porodičnu sredinu i dolazi u novu, u kojoj ispoljava kontakte sa
većim brojem vršnjaka, nego što je činilo ranije, te i njihovo socijalno iskustvo sada postaje
drugačije i bogatije. Dete u novoj sredini mora da se izbori za svoj položaj u grupi vršnjaka. Ono
uči da kontroliše svoje ponašanje i zahteve prema drugima, da se pridržava odredjenih normi i
pravila, više i drugačije nego što je činilo u porodici. Dete prima nove obaveze koje zahtevaju
aktivnost i angažovanje u postizanju obrazovno-vaspitnih ciljeva, a koje su znatno složenije od
onih koje je imalo u porodici.
Motorička   aktivnost   i   spretnost   predstavlja   važne   komponente   razvoja   deteta,   socijalno
prilagodjavanje i uspeh u komunikaciji i interakciji sa drugima. Javljaju se dečje bolesti u ovom
periodu   (ospice,   zauške),   lakše   povrede   kojima   su   naročito   skloni   dečaci   jer   su   aktivniji,
nemirniji i češće se izlažu opasnostima. U ovom periodu, dominira pretežno upotreba jedne ruke.

Emocionalni razvoj – dete kroz kontakte sa vršnjacima, uočava da oni nisu tako tolerantni kao
roditelji, te da ne prihvataju neposredno i grubo izražavanje emocija prema drugima. U ovom
periodu, preovladju prijatne emocije i dobro raspoloženje (radost, otvorenost, srdačnost), mada
nisu retke ni situaciono izazvane neprijatne emocije (strah, gnev, ljubomora).
Socijalni razvoj se ispoljava u sve većoj spremnosti i potrebi deteta da ispostavlja složene i
raznovrsne odnose sa drugovima, a naročito sa vršnjacima, kao i da svoje odnose proširuje na
sve veći broj osoba. Ovaj se period često naziva „grupno doba“ jer su deca usmerena na razne
grupne aktivnosti, na zajedničko provodjenje slobodnog vremena, često sastajanje na odredjenim
mestima i prepričavanje doživljaja i iskustva.
Intelektualni razvoj – u ovom životnom dobu, dete stiže najviše informacija. Prema Pijažeovoj
teoriji, smatra se da deca prolaze kroz četiri osnovne faze: faze senzomotorne inteligencije,
preoperacionalnu fazu, konkretno-operacionalnu fazu, formalno-operacionalnu fazu. Većina
informacija u školi dete stiče govorom, te je govorna razvijenost važan činilac intelektualnog
razvoja.

ADOLESCENCIJA

Neki autori pojam adolescencija objašnjavaju kao prelazak deteta iz perioda detinjstva u zrelost,
drugi njime odredjuju doba polnog sazrevanja. Prelazno doba od detinjstva ka zrelosti. Tri faze
adolescencije:   preadolescencija,   rana   adolescencija   i   kasna   adolescencija.   Telesni   razvoj
adolescenta ispoljava se naročito u ubrzanom rastu i povećanju težine. Uklapanje adolescenta u
svet   odraslih   izražava   se   naročito   u   tri   povezana   vida:   doživljavanjem   sebe   kao   osobe,
razmišljavanjem o svojoj budućnosti i formulisanjem planova za reformisanje pojedinih područja
ili društva u celini. Adolescent ima snažnu potrebu da svoje teorije i stavove izlaže vršnjacima ili
odraslima. U adolescenciji javlja se pojava egocentrizma. U ovoj fazi razvoja, adolescent veruje
da njegovo mišljenje ima veliku moć i da može stvarno da menja svet, kao što on to i čini u
razmišljanju   i   sanjarenju   o   budućnosti.   U   adolescentnom   periodu   važna   intelektualna,
emocionalna, motivaciona, socijalna i moralna svojstva ličnosti dostižu odredjeni stepen razvoja
i   ravnoteže,   te   se   priblićavaju   nivou   karakterističnom   za   odrasle.   Tokom   ovog   perioda,
emocionalni   razvoj   adolescenta   se   temeljno   menja:   od   burnih   emocionalnih   ispoljavanja   u
početku, ka postepenoj i sve većoj kontroli i selektivnom ispoljavanju emocija. Adolescent,
postepeno uspostavlja kontrolu nad svojim emocijama, povezivanjem kognitivne i emocionalne
sfere i izgradjivanjem svoje afektivne i lične zrelosti uopšte.

UČENJE

obično u svakodnevnom govoru,a neretko i u školskoj praksi učenje se određuje kao

proces sticanja znanja i razvijanje veština i navika.Ovo određenje podrazumeva da je učenje
svesna,namerna i motivisana aktivnost,te da se svodi naponavljanje onoga što se uči dok se ne
nauči.Iako je ova definicija bila aktuelna ranije,i danas se može čuti među roditeljima,laicima,a
ponekad i nastavnicima.

Šire određenje procesa učenja

proizilazi iz saznanja da su ishodi učenja različiti i odnose se na

veliki broj karakteristika čoveka: na njegovo znanje, iskustvo, navike, veštine, sposobnosti,
motivaciju, interesovanja.
Šire određeje pojma učenja obuhvata relativno trajnu promenu jedinke,koje je izazvano njenim
potrebama,sredinom ili aktivnošću.Efekti učenja izraženi u promenama aktivnosti traju i po
prestanku učenja,ponekad i tokom čitavog života,mada trajanje promena nije jednako određeno

Spremnosti ili gotovosti:

Covek ili zivotinja moraju biti spremni, tj motivisani za odredjene

aktivnosti (gladne, zedne)
2.

Frekvencije ili ucestalosti:

Regulise se stvaranje novih ili ucvrscivanje starih veza

Nedavnosti ili skorasnjosti:

Najbolje se uci ono, sto je nedavno dozivljeno. Dogadjaji koji su

se skoro dogodili su jasni I zivi I stoga se lakse pamte
Sama aktivnost ucenja vodi odredjenoj pravilnosti, koju je Torndajlk definisao kao zakon,

nacelo efekta

, a kasnije je modifikovano u

princip potkrepljenja.

Za vreme ucenja putem

pokusaja I gresaka, postepeno se sve vise ucvrscuju oni odgovori I pokusaji koji dovode do
uspeha. Pri tome nagradjeni odgovori bivaju sve cesci, a neuspesni postepeno izostaju.

PAVLOVLJEVA TEORIJA USLOVNOG REFLEKSA

Pavlov je bio ruski lekar I fiziolog. Tok procesa ucenja uslovljavanjem podrazumeva da se prvo
prezentuje neutralna draz, a zatim posle kratkog vremenskog intervala bezuslovna draz. Kada
posle izvesnog broja ponavljanja, naizmenicnog davanja, prvo uslovne, a potom bezuslovne
drazi, dodje do pojave uslovljavanja, do tada neutralnu draz, tj. Uslovna draz postigne efektno
delovanje u izazivanju reakcije, ostvaruje se novonastala veza izmedju uslovne drazi I reakcije,
koju Pavlov zove

uslovnim refleksom

Osnovni eksperiment uslovljavanja

U   eksperimentima   Pavlova   bezuslovna   draz   je   bila   hrana   (bezuslovna   reakcija   na   hranu   je
lucenje   pljuvacke.   S   druge   strane,   uslovnu   draz   je,   u   eksperimentu,   predstavljao   zvuk
metronoma.   U   laboratoriji   se   nalazio   gladan   pas,   u   cijim   ustima   je   bila   ugradjena   staklena
posudica povezana sa pljuvacnim zlezdama, tako da se pljuvacka nesmetano mogla izlucivati u
posudicu I meriti. Eksperiment se odvijao tako, da je par sekundi, pre nego sto je pas dobio
hranu, emitovan zvuk metronoma. Posle kraceg vremena, posto je hrana dospela u usta psa,
javila se reakcija lucenja pljuvacke.

Uslovljavanje viseg reda

Osnovni oblik reakcije uslovljavanja omogucava uspostavljanje I oblikovanje novih uslovnih
odgovora. Posto se eksperimentom formiralo uslovljavanje, tj. Reakcija salivacije na zvucnu
draz, moguce je nadalje, ukljuciti u eksperimentalnu situaciju novu draz, npr. Svetlost. U
sledecoj fazi eksperimenta, zvuk ce imati ulogu bezuslovne drazi, sto odgovara uslovljavanjem
drugog reda, a svetlost ce u njemu predstavljati uslovnu draz.

HALOVA TEORIJA POTKREPLJENJA

Jedan od osnovnih pojmova u Halovoj teoriji, koji se odnosi na aktivnost je

reakcioni

potencijal.

On se definise kao spremnost, tendencija ili mogucnost (potencijal) organizma da

reaguje na odredjen nacin. Moze se predstaviti I kao proizvod motivacije organizma I stecenih
navika. Pored pozitivnih tendencija postoje I inhibitorne tendencije. Ova negativna tendencija
kod organizma se javlja u slucaju nepotkrepljivanja izvrsenih reakcija ili ponasanja. Na taj nacin,
prema Halu, tendencija da organizam reaguje je izrazena zbirom reakcionog I inhibitornog
potencijala. Reakcioni procesi su odredjeni motivacijom, inhibitornim tendencijama, oscilacijom
ponasanja I insentivnom motivacijom (poseban oblik motivacije koji se bazira na privlacnosti
izvesnih objekata I situacija).

SKINEROVA TEORIJA INSTRUMENTALNOG USLOVLJAVANJA

Respodentno ponasanje:

Podrazumeva reakcije organizma, kao odgovore na spoljasnje drazi.

Tu spadaju refleksna ponasanja (npr. Suzenje zenica)

Operantno ponasanje:

Nije uslovljeno spoljasnjim drazima. Ovom grupom ponasanja najcesce

su obuhvaceni svakodnevni poslovi pojedinaca. Ovo ponasanje je determinisano potkrepljenjem,
tj. Posledicama koje izaziva I kojima tezi.
Grgin je izrazio njegove pretpostavke:
- individua treba da bude motivisana za odredjen sled reakcija
- reakcija koja se nastoji potkrepljenjem ucvrstiti, nalazi se u realnom repertoaru ponasanja
individue
- potkrepljenje prati one reakcije koje je u ponasanju neophodno zadrzati
- neophodno je da se pozeljan odgovor javi pre potkrepljenja
- potkrepljenje treba da usledi u kracem vremenskom intervalu, nakon odgovora
Skiner razlikuje I 2 vrste potkrepljivaca:

Pozitivni:

Pojacavaju one cinioce koji doprinose da se ostvare bolji rezultati

Negativni:

Uklanjaju se oni cinioci ili umanjenje njihovo dejstvo, koje ometa bolje postignuce

Skinerovom teorijom ucenja mogu se protumaciti razliciti oblici ucenja, kao sto su: dresura
zivotinja, stvaranje I razvijanje novih I pozeljnih oblika ponasanja...

KOGNITIVNE TEORIJE UCENJA

TOLMANOVA TEORIJA UCENJA

Prvi uveo mentalisticke pojmove, ali ih je definisao operacionalno. Bazicni pojmovi u
Tolmanovoj teoriji ucenja su ocekivanje I kognitivna mapa, tj. Kognicija prostornih odnosa ili
postojanje nekog pregleda prostorne situacije, imajuci u vidu postojanje cilja (hrane)/ U osnovi
njegova teorija je kognitivne prirode, taj proces ucenja tumaci u skladu sa postulatima kognitivno
orijentisanih psihologa u kojima se podrazumeva saznanje odnosa koji postoje izmedju drazi u
situaciji sa elementima svrsishodnosti I namernosti.

TEORIJE UCENJA GESTALT-PSIHOLOGA

Osnivaci gestalt-psihologije: Verthajmer, Kofka, Keler I Levin. Utemeljili su nov pristup
objasnjenja procesa ucenja. Kognitivni pristup ucenja polazi od osnovne ideje, da se slozeniji
oblici ucenja ne mogu objasnjavati prostim kvantitativnim povecavanjem S-R veza, kao sto su to
tumacili bihejvioristicki orijentisani psiholozi.
U svojim eksperimentima Keler dolazi do zakljucka da se proces ucenja uvidjanjem odvija u vise
faza:

1. Preparacija(preparativna faza):

Odlikuje se bezuspesnim pokusajima resavanja problema,

ali I razvijenom svescu o tome da postoji teskoca I jedna neuravnotezena problemska situacija.

2. Inkubacije:

Pocinje kada se napusta bezuspesna aktivnost I kada se javlja potreba za

mirovanjem

3. Iluminacije:

Javlja se odjednom, onog trenutka kada se razjasni ono, sto je do tada bilo

nejasno

4. Verifikacije:

Resavanje problema se podvrgava proveri

se dobije uslovna reakcija, tj. na taj nacin naucen je novi oblik ponasanja. Istrazivanja Pavlova
odnosila su se na proucavanje uslovnog refleksa kod zivotinja. U tim istrazivanjima utvrdjeni su
posebni uslovi i principi uslovljavanja, kao sto su pojave:

Princip generalizacije

– odnosi se na pojavu formiranja novog oblika ponasanja, reagovanja

(uslovnog odgovora) ne samo na jednu, vec i na druge slicne ili bliske drazi, pa se tako nauceni
oblici reagovanja prenose na druge iste ili slicne situacije. Na primer, pri formiranju navika lepog
ophodjenja sa drugim osobama dete ce nauciti da koristi reci molim, hvala, izvolite, ako je takvo
ponasanje podsticajno u skolskoj i porodicnoj sredini. Taj će se oblik lepog ponasanja preneti i
na odnose prema drugim osobama, kao i na druge okolnosti i aktivnosti (deciju igru-izvini) po
principu generalizacije.

Pricip diferencijacije

– uslovni odgovor se javlja samo na pravu draz. Ovim postupkom ucenja

moguce je ispitati osetljivost cula, ali i proces ucenja novih oblika ponasanja diskriminacijom
onih drazi koji stimulišu pozeljne oblike ponasanja, od onih drazi koje zahtevaju uzdrzavanje ili
inhibiciju (zabranu) od nepozeljnih oblika ponasanja.

Princip gasenja

– izrazava se u postepenom gubljenju nekog ponasanja nakon duze primene

samo uslovne drazi i izazivanjem samo uslovnog odgovora. Ova se pojava objasnjava
slabljenjem veze izmedju uslovne drazi i uslovnog odgovora. Primer gasenja uslovno naucenog
kontrolisanja izlucivanja prokata metabolizma kod deteta je kada ovaj oblik ponasanja jos uvek
nije stabilizovan u uslovima duzeg odsustva majke.

Eksperimentalna neuroza

– ovo je pojava kada se uspostavi jedan oblik ponasanja kao odgovor

na jednu draz, a kao odgovor na drugu draz nauci se uzdrzavanje od ispolavanja toga oblika
ponasanja. Prva draz je signal da je ponasanje dozvoljeno, a druga da je zabranjeno. Primer: ako
roditelji različito reaguju na isto ponašanje deteta, jedan kaznjava,a drugi tolerise ili nagradjuje
ponasanje, dete nece moci da razvije odredjene standarde ponasanja, niti da razlikuje da li je
oderedjeno ponsanje dozvoljeno ili zabranjeno.

EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE

Votson I Rajner zajedno su primenili eksperimentalnu proceduru koja se sastojala u tome da je
beli laboratorijski pacov stavljen blizu 11-mesecnog deteta, u cijoj je blizini proizveden jak I
prodoran zvuk. Neposredno posle toga dete se uplasilo I pocelo da place. Posle nekoliko
ponavljanja, strah koji se uslovio na laboratorijskog pacova, generalizovan je I na druge slicne
predmete (zeca, krzneni kaput, beli mantil...). Istrazivaci su konstatovali da je uslovna reakcija
straha I dalje prisutna u nesto slabijem intenzitetu. Neutralna draz se asocirala sa drazi koja
izaziva bezuslovnu emocionalnu reakciju (draz) – emocionalno uslovljavanje ili uslovna
emocionalna reakcija. Iz ovih eksperimentalnih nalaza izvedene su karakteristike emocionalnog
uslovljavanja:

- brzo sticanje
- generalizabilnost
- otpornost na gasenje
- nema voljne kontrole
- nije potrebna motivacija

Instrumentalno učenje -

(uslovljavanje)-prema složenosti-jednostavno učenje.Posebno razvio

američki psiholog Skiner.Predstavlja oblik uslovljavanja.U instrumentalnom učenju naučeno
ponašanje se koristi kao instrument,pomoću kojeg se ostvaruje cilj.Važan uslov učenja je