Pedagoška psihologija predavanja
Oblici i zakonitosti procesa učenja i njihova primena u
nastavi i vaspitanju
DEFINICIJA UČENJA
UČENJE JE RELATIVNO TRAJNA I PROGRESIVNA PROMENA PONAŠANJA
INDIVIDUE NASTALA KAO REZULTAT PRETHODNE AKTIVNOSTI INDIVIDUE.
ANALIZA DEFINICIJE
Trajna promena
– svojstvom trajnosti učenje se razlikuje od drugih promena
ponašanja koje su prisutne dok je prisutan činilac koji ih je izazvao
Relativno trajna
– ono što je jednom naučeno nekad se i zaboravlja
Progresivna promena
– u značenju sve izraženija kvantitativna promena u bilo
kom pravcu
Prethodna aktivnost individue
– ovim se učenje razgraničava od promena
ponašanja koje nastaju sazrevanjem
STA SVE MoGU BITI ISHODI UčENJA?
Sticanje navika
Motorne veštine
Usvajanje znanja i informacija
Metode i tehnike učenja
Usvajanje društvenih pravila i socijalnih normi
Razvijanje interesovanja i motiva
Formiranje socijalnih stavova, vrednosti, ideologija
Razvijanje i menjanje osobina ličnosti
NEKE KLASIFIKACIJE OBLIKA UčENJA
Prema
složenosti procesa:
Jednostavno učenje (klasično uslovljavanje, instrumentalno učenje)
Složeno učenje (učenje po modelu, učenje uviđanjem)
Prema nameri:
Namerno učenje
Nenamerno učenje
Prema sadržaju:
Motorno učenje
Verbalno učenje
KLASIČNO USLOVLJAVANJE
1
Tok klasi
Tok klasi
č
č
nog uslovljavanja
nog uslovljavanja
Emocionalno uslovljavanje
Vrsta klasičnog uslovljavanja
Votson i “slučaj Albert”
Karakteristike uslovne emocionalne reakcije:
Nastaje veoma brzo
Lako se generalizuje
Teško se gasi
Uslovljavanje drugog reda
Pojava da uslovni refleks može nastati i na osnovu drugog, već stvorenog
uslovnog refleksa;
Ukoliko se u paru sa uslovnom draži koja izaziva uslovnu reakciju daje neka nova
neutralna draž i njihovo zajedničko pojavljivanje se ponavlja dovoljan broj puta i na novu
(neutralnu) draž će se javiti uslovna reakcija.
Uslovni refleksi drugog reda su slabiji i brže se gase.
Generalizacija draži
Pojava formiranja uslovnog odgovora ne samo na jednu draž, već i na druge
slične ili bliske draži;
Posebno je izražena kod emocionalnog uslovljavanja;
Što je sličnost između draži veća, to je jača generalizovana reakcija.
Diferencijacija
Pojava suprotna generalizaciji
Pri učenju novih oblika ponašanja procesima uslovljavanja, postepeno se
diskriminira uslovna draž od drugih srodnih draži.
Dok su u početku reakcije slične na draži bliske prirodnoj, kasnije se uslovni
odgovor javlja samo na pravu draž.
Slabljenje i nestajanje uslovnog refleksa
Gašenje
– uslovna reakcija koja se ne potkrepljuje (duže vreme se daje uslovna
draž bez bezuslovne) počinje postepeno da se gasi, dok potpuno ne nestane;
Pozitivno kontrauslovljavanje
– vezivanje prijatnih emocija za uslovnu draž koja
izaziva negativnu emocionalnu reakciju
KORAK 1
KORAK 2
KORAK 3
Bezuslovna
draž
Bezuslovna
reakcija
Hrana
Salivacija
Bez efekta
Neutralna
draž
Zvono
Zvono
Hrana
Neutralna
draž
Bezuslovna draž
Bezuslovna
reakcija
Salivacija
Zvono
Salivacija
Uslovna
draž
Uslovna
reakcija
2
Povratna informacija u učenju
Ima dve funkcije : motivacionu i informativno- korigujuću.
Vrste povratne informacije:
Inherentne i dopunske
Neposredne i odložene
Kontinuirane i diskontinuirane
Izdvojene i sumirane
UČENJE PO MODELU
Karakteristike učenja po modelu
Učenje po modelu predstavlja oblik učenja u kome osoba usvaja nove ili
modifikuje ranije naučene oblike ponašanja posmatranjem reakcija osobe-modela.
Osoba koja uči nije sama nagrađena za ponašanje – potkrepljenje je vikarijsko.
Za razliku od relativno sporog procesa instrumentalnog učenja, učenje po modelu
se odvija brzo i tako se usvajaju veći delovi ili celoviti obrasci ponašanja.
Model često nije svestan da njegovo ponašanje služi kao uzor za druge.
U osnovi ovog učenja su:
mehanizam imitacije
– kod usvajanja jednostavnijih, spolja vidljivih ponašanja
mehanizam identifikacije
– kod usvajanja kompleksnijih ponašanja (vrednosti,
osobine ličnosti, sistem moralnih normi...)
Istraživanja A. Bandure
Učenje po modelu i usvajanje agresivnog ponašanja
Efekti izlaganja modelu
Izlaganje modelu može na tri načina uticati na ponašanje osobe:
Učenje novog ponašanja
– posmatrač od modela uči sasvim nove oblike
ponašanja
Podsticanje ranije naučenog ponašanja
– ponašanje modela može podstaći da
se kod posmatrača poveća učestalost nekog ranije naučenog ponašanja
4
Inhibicija ili dezinhibicija ranije naučenog ponašanja
– da li će neko
ponašanje biti inhibirano ili dezinhibirano zavisiće od posledica koje trpi model (vikarijsko
potkrepljenje)
Tok učenja po modelu
Učenje po modelu odvija se u 4 faze:
1.Faza usmeravanja pažnje na ponašanje modela
– neophodan uslov
opservacionog učenja; zavisi od karakteristika modela i svojstava posmatrača
2.Faza retencije
– stvaranje i zadržavanje reprezentacija modelovog ponašanja u
učenikovoj memoriji
3.Faza reprodukcije
– izvođenje novousvojenog ponašanja od strane učenika i
dobijanje korektivnog feedbacka je krucijalno za razvijanje ekspertnosti u nekoj
veštini
4. Faza motivacije
– pozitivne ili negativne konsekvence ponašanja nisu elementi
samog učenja već su samo motivatori za izvođenje nekog posmatranjem već
naučenog ponašanja; kod ove vrste učenja ističe se značaj medijacionih i
kognitivnih aktivnosti koje omogućavaju da i vikarijsko potkrepljenje može poslužiti u
oblikovanju ponašanja.
Determinante učenja po modelu
Posledice ponašanja modela
Emocionalni odnos učenika i modela
Sličnost sa modelom
Karakteristike modela
Karakteristike učenika
UČENJE UVIĐANJEM
Određenje učenja uviđanjem
Predstavlja najviši i najčešći oblik učenja kod čoveka.
Osoba se nalazi u nekoj problemskoj situaciji koju ne može da reši
postojećim iskustvom, već je potrebno da nađe nove načine ponašanja ili
odgovore na datu situaciju.
Do rešenja problemske situacije dolazi se uviđanjem odnosa među
elementima problemske situacije.
Termini: učenje putem rešavanja problema, rešavanje problema
mišljenjem, inteligentno rešavanje problema
Eksperimenti na životinjama
Istraživanje Harloua i Setlardža na rezus majmunima – problemi sa uzicom
5
Poreklo termina
: od latinskog glagola
transferre
– u značenju prenositi
Definicija
: Pod transferom se podrazumeva prenošenje dejstva jednog učenja na
drugo učenje ili aktivnost; to je korišćenje ranije stečenog iskustva pri snalaženju u
novim situacijama
Uslov za javljanje transfera
: da bi se moglo govoriti o transferu dva učenja (dve
situacije) moraju biti različite; ako su dva učenja slična po svojoj prirodi (onda je to
produžetak učenja)
Vrste transfera
Pozitivan transfer
– snalaženje u novoj situaciji, rešavanje nekog problema ili
učenje novog gradiva olakšano je ranije stečenim znanjima
Negativan transfer
– ranije stečeno znanje ometa ili otežava sticanje novog
znanja ili rešavanje novog problema
Teorije transfera
Svako učenje ne mora automatski da dovede do transfera; postoje određeni
uslovi koji utiču na to da li će se transfer pojaviti
Različita shvatanja o uslovima pod kojima dolazi do prenošenja dejstva jednog
učenja na novo učenje nazivaju se teorije transfera.
Postoje tri teorije transfera:
Teorija formalne discipline
Teorija identičnih elemenata (komponenata)
Teorija generalizacije
Teorija formalne discipline
Koreni TDF
: Platonove ideje, Džon Lok, shvatanja “psihologije moći”
Osnovna ideja
: da bi se moći (sposobnosti) razvile (disciplinovale) potrebno je
da ih učenik što napornije vežba; pri tome uopšte nije važan sadržaj vežbe, već da ona
bude što dugotrajnija i napornija; vežbanje neke moći u jednom domenu disciplinuje tu
moć u svim njenim domenima
Organizacija škole prema TDF
:
Zadatak škole nije da pruža praktična znanja, već da disciplinuje (razvija)
sposobnosti učenika
Nastavni planovi sa malim brojem teških predmeta čije gradivo ne mora nužno biti
i praktično primenljivo
Empirijske provere TDF
Eksperiment V. Džejmsa sa vežbanjem sposobnosti pamćenja – doveo u pitanje
osnovne postavke teorije formalne discipline
Eksperiment Torndajka i Vudvorta sa vežbanjem sposobnosti opažanja – doveo
do daljeg opovrgavanja TDF i formulisanja teorije identičnih elemenata
Torndajkovo ispitivanje formalnodisciplinske vrednosti pojedinih školskih
predmeta
Teorija identičnih elemenata (komponenata)
Koreni TIK:
u rezultatima Torndajkovih istraživanja
Osnovna ideja:
do transfera će doći ako između dva učenja postoje identični
elementi; iznos transfera srazmeran je sličnosti koja postoji između dve oblasti. Pojam
elementa se ne posmatra kao nešto kruto i nepromenljivo, već u značenju svojstva,
faktori, aspekti (komponente) situacije ili učenja
Organizacija škole prema TIK:
7
