УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ПЕДАГОГИЈУ
Предмет : Историја педагошких идеја 2
Тема : Педагошке идеје натурализма
Ментор: Студент:
Проф. Др Саит Качапор Емилија Смиљковић
Косовска Митровица, март 2015.година
2
САДРЖАЈ
УВОД.................................................................
.......................................3
1. Русоизам као синоним педагошког натурализма.............................4
1.1. Животни пут Жан Жака Русоа....................................................5
1.2. Задатак васпитања по Русоу........................................................6
1.3. Дете, посебан свет........................................................................7
1.4. Слободно васпитање по Русоу....................................................8
1.5. Васпитни циљ по Русоу...............................................................8
1.6. Периодизација развоја детета по Русоу.....................................9
1.7. Васпитање жене по Русоу..........................................................14
1.8. Емил или о васпитању................................................................14
2. Значај Жан Жака Русоа.....................................................................15
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................18
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................20
4
2. РУСОИЗАМ КАО СИНОНИМ ПЕДАГОШКОГ
НАТУРАЛИЗАМ
Русоови ставови, настали као критичка реакција на феудални
одгој који је " гушио " децју природу, драгоцени су и
прогресивни, али су их крајем ХIX и почетком XX века делом
неадекватно интерпретирали и апсолутизирали представници
-
педоцентризма
и тзв.педагошког експресионизма. Из
природности као најопштијег принципа одгојног рада Жана
Жака Русоа педоцентристи су извели захтев о неопходности
слободног дечјег развоја, односно решавање свих проблема
педагогије с обзиром на дечју природу. Такви екстремни
ставови занемарују систематско усвајање знања. Битан је
дечји доживљај, непосредна спонтана активност и различити
начини испољавања те активности, дечји интереси.
Двадесети век проглашен је " веком детета". То је изразито
претеривање у схватању дечје природе у васпитно-образовној
теорији и пракси, јер васпитање и образовање одређено је и
оним што се учи, како се учи, односно не само постојећим,
него и развојем нових интереса и усвајањем нових
мотивационих сазнања путем одређених организованих
облика васпитно-образовног рада.
Натурализам у педагогији ХХ века истиче неприхватљиво
екстремно схватање по којем је појединац резултат
искључиво " унутрашњих " развојних закона своје природе,
5
док друштвена средина и организован васпитно-образовни
рад имају много мање значаја.
3
3. "ЖИВОТНИ ПУТ" ЖАНА ЖАКА РУСОА
Жан Жак Русо ( Jean Jacques Rousseau, 1714-1778) рођен је у
Женеви, у породици часовничара где је започео прво
школовање и изучавање граверског заната.
4
Младост му је била изузетно тешка, јер му је мајка умрла на
порођају, па је због недостатка љубави и бриге, по природи,
био сладуњаво и болешљиво дете. Отац није могао да му
пружи адекватно образовање, али је заједно са сином провео
ноћи читајући му занимљиве текстове и биографије
знаменитих људи. У десетој години умро му је отац, па су
бригу о детету преузели најближи рођаци. Са дванаест
година учи граверски занат.
5
Мајстор,код којег је млади Жан Жак Русо учио занат, га је
врло оштро кажњавао, тако да је Русо био принуђен на
бекство и служење у разним занимањима: слуга, васпитач
деце, секретар. Можда је пресудан значај имало његово
познанство са госпођом Варан, (засновано на интелектуалној
вези која је прерасла у љубавну везу), уз коју је допунио своје
образовање из филозофије, као и друштвених и природних
наука. На имању госпође Варан задржаосе неколико година,
одакле се настављају његова трагања животног пута, преко
3
Шимлеша, Поткоњак (1989): "Педагошка енциклопедија", Рад, II том
4
Качапор Саит (2003): "Садржаји из опште историје педагогије", Панчево
5
Жлебник Леон (1958): "Општа историја школства и педагошкијидеја", Научна књига, Београд
7
људима постоје неизмерно мале разлике. Пошто природно
васпитање не формира дете за природно стање
неизкварености и једнакости, због тога право васпитање
најпре мора дете одвојити од поквареног друштва и пресећи
везе, које спајају дете са њим.
2.3. Дете-посебан свет
Упркос томе, што Русо даје примарно значење природи
детета и његовом развоју, он високо цени васпитање од којег
очекује да ће променити друштво. По Русоу друштво ће
постати слично свом првобитном стању само онда ако
васпитање буде помогло природни развој. Ако васпитање
хоће да врши тај задатак, мора пре свега да упозна дете и да
га проучи. То је друго велико начело Русоове педагогије. У
том начелу такође корен налази и Русоова психологија
развоја детета. Русо је заслужан што је утврдио да се
природа детета разликује од природе одраслог човека, да
дете није одрастао човек у малом већ да код детета морамо
говорити о његовом специфицном физичком и друштвеном
развоју. Дакле о узрасту који укључује и психичке особине.
