UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
FILOZOFSKI FAKULTET
ODSJEK: PEDAGOGIJA
SEMINARSKI RAD
TEMA: PEDAGOŠKE IDEJE ŽAN ŽAK RUSOA
MENTOR: DOC.DR.TATJANA MIHAJLOVIĆ
STUDENT: BRANKA ŠLJOKIĆ 1133/12
BANJA LUKA, 03.10.2013
Sadržaj
:
Uvod …………………………………………………………………………………………….. 3
‟Zivotni put‟ ……………………………………………………………………………………. 4
‟Rusoovi pedagoski pogledi i znacenja‟ ……………………………………………………….. 5
‟ ‟ Ucenje o prirodnom pravu ‟ i ‟prirodnom vaspitanju ‟ …………………………………….. 5
‟ Tri vrste vaspitanja‟ …………………………………………………………………............... 7
‟ Zadatak vaspitanja‟ …………………………………………………………………………… 7
‟ Emil ili o vaspitanju‟ …………………………………………………………………………. 8
‟ Slobodno vaspitanje‟ …………………………………………………………………………. 8
‟ Vaspitni cilj ‟ …………………………………………………………………………………. 8
‟ Periodizacija razvoja deteta‟ ………………………………………………………………….. 9
‟ Vaspitanje zena‟ ……………………………………………………………………………... 10
‟ Znacaj Rusoa‟ ……………………………………………………………………………….. 10
Zaključak......................................................................................................................................13
Literatura:......................................................................................................................................14
2
“Životni put”
Žan Žak Ruso (1712-1778) rodjen je u Ženevi, u porodici časovničara. Mladost mu je bila
izuzetno teška, jer mu je majka umrla na porodjaju, pa je zbog nedostatka brige i ljubavi, po
prirodi, bio sladunjavo i bolešljivo dete.
Otac nije mogao da mu pruži adekvatno obrazovanje, ali je zajedno sa sinom provodio noći
čitajuči mu zanimljive tekstove i biografije znamenitih ljudi. U desetoj godini umro mu je otac, pa
su brigu o dečaku preuzeli najbliži rodjaci.Ovaj podatak nije sasvim pouzdan jer u različitim
literaturama se nalaze različiti razlozi zašto je otac Rusoa ostavio i prepustio brugu o njemu
rodjacima. Po Žlebniku
4
otac mu se otudjio kada se drugi put oženio, napustio je Ženevu i brigu o
njemu su preuzeli rodjaci. Sa 12 godina dečak odlazi da uči graverski zanat, ali je zbog grubog
odnosa majstora napustio zanat i počeo da luta po svetu. Bio je lakej, domaći učitelj, davao je
časove iz muzike, sekretar itd. Za sve to vreme Ruso se neprestano obrazovao, izučavajući dela
čuvenih filozofa i pisaca (Dekarta, Loka,Lajbnica i dr.).
Kad je došao u Pariz, upoznao se sa piscima i filozofima, posebno sa Didroom, s kojim se
sprijateljio. Na dalju sudbinu Ruso-a uticala je prilika kada je akademija u Dižonu raspisala
konkurs : “Da li je napredak nauka i umetnosti uticao na poboljšanje morala?” na koji je Ruso
odgovorio svojom raspravom : da je moral slabio ukoliko je civilizacija više napredovala.
Napisao je i druga dela: “O izvoru nejednakosti medju ljudima” (1724), “Društveni ugovor”
(1762) i “Nova Heloiz” (1761).
5
Svakako, da u njegovoj teškoj mladosti treba tražiti objašnjenje za
njegovo idealno prikazivanje mladosti odnosno vaspitanja deteta.
U prvoj raspravi dokazuje da se nejednakost povećala napredovanjem civilizacije i da izvor
nejednakosti leži u privatnoj svojini. Čovek je stvoren prema principima zadivljujuće harmonije,
ali da je društvo uništilo tu harmoniju i donelo mu nesreću.
Druga rasprava se odnosi na poreklo i suštinu države, suvereniteta naroda, socijalnih i prirodnih
uslova formiranja čoveka, koja je nastala dobrovoljnim ugovorom, treća na oštru kritiku feudalnog
poretka, gde se osudjuju poroci i predrasude društvenog uredjenja, izražavaju se interesantna
4
Žlebnik, L.( 1962): Opšta istorija školstva i pedagoških ideja, Naučna knjiga, Beograd
5
Cenić, S. Petrović, J. (2005):Vaspitanje kroz istorijske epohe, Vranje
4
mišljenja o vaspitanju ljudskih osećanja. U tim delima Ruso snažno i žestoko kritikuje nedostatke
savremenog društva i protestuje protiv staleških privilegija i društvene nejednakosti.
Medjutim, 1762. godine javlja se njegovo najvažnije pedagoško delo “Emil ili o vaspitanju”, u
kome Ruso podvrgava oštroj kritici tadašnji vaspitni sistem. S obzirom na to da je ovim delom
žestoko napadao crkvu i religiju a zalagao se i za principe deističke vere, izazvao je otpor katoličke
crkve i sveštenstva, pa je knjiga bila osudjena i spaljena na trgu u Parizu, a Ruso je morao da beži
iz zemlje. Spas je potražio u Švajcarskoj, a zatim u Engleskoj i u toku gonjenja je duševno
oboleo.Obuzela ga je misao da ga stalno progone. Već tako bolestan napisao je autobiografsku
knjigu “Ispovest” i “Sanjarenje samotnog šetača”. Na kraju se 1776. godine vratio u Francusku i
posle dve godine umro, 1778. godine.
“Rusoovi pedagoški pogledi i zna
č
enja”
Kada govorimo o Rusou kao o velikom pedagogu, sociologu,
filozofu i piscu, moramo znati da je bio predstavnik sitne buržoazije:
zanatlija, nadničara, gradskih plebejaca i nekih slojeva siromašnih
seljaka, a ne predstavnik eksploatatorske no ipak napredne buržoazije,
kao što je bio npr. francuski materijalist i njegov savremenik Holbak.
Zbog tog njegovog društvenog položaja razumljivi su i njegovi
socijalno-filozofski pogledi (posebno ideja o jednakosti svih ljudi), koje
treba imati u vidu, ako hoćemo da shvatimo Rusoovu pedagošku
koncepciju.
“ “U
č
enje o prirodnom pravu” i prirodnom vaspitanju”
Tokom celog 18 veka sve do francuske revolucije1789. godine protivurečnosti društvenog
života u Francuskoj toliko su se zaoštrile da su sva prava i bogatstvo bili u rukama malog broja
plemstva i svestenstva, a da su ogromni rashodi feudalne države padali na seljake, zanatlije i
trgovce. Ruso je u borbi protiv takvog feudalnog sistema istakao teoriju “prirodnog prava”, koja u
suštini znači da su svi ljudi u prirodnom stanju jednaki i slobodni, a da su se tokom vremena našli
5
