1
UVOD
Džon Lok, engleski filozof i pedagog, po filozofskoj orijentaciji materijalista, a u teoriji
saznanja racionalista. On je bio jedan od prvih predstavnika pedagogije novog vremena, začetnik
građanske pedagogije sa delom „Misli o vaspitanju“. Džon Lok u centar svojih interesovanja
stavlja pitanja porodičnog vaspitanja u razvijanju ličnosti. Pridržavao se načela da u razumu
nema ništa što predhodno nije prošlo kroz čula. Sve ideje, čitava naša svest, nastala je putem čula
i pojedinačnog iskustva. Predstavnik je empirističke teorije o faktorima razvoja ličnosti, po kojoj
razvitak svake ličnosti zavisi od spoljašnjih uticaja, od iskustva. Stavljao je porodično vaspitanje
iznad školskog i preporučivao da deca viših staleža ne treba da idu u škole da se ne bi mešala sa
drugom decom iz nižih staleža.
Na njegovu filozofsku orijentaciju na najveći uticaj ostvarili su Bekon i Dekart. U razvoju
ličnosti Lok je pridavao veliku ulogu vaspitanju. Po Loku najveći ideal čoveka je postizanje lične
sreće. Zbog toga on i cilj vaspitanja definiše kao vaspitanje džentlmena, tj. Čoveka koji će
posedovati zdrav razum i smisao za praktične potrebe. U vaspitanju čoveka Lok polazi od
prirodne zakonitosti da svi ljudi nemaju jednake sklonosti i sposobnosti. On smatra da se
celokupni proces učenja može pretvoriti u igru i zabavu i da decu kroz te aktivnosti možemo
navesti da zavole učenje. Po Loku radoznalost se može podsticati i razvijati.
2
FILOZOFIJA VASPITANJA DŽONA LOKA
Lok se smatra otkrivačem teorije saznanja kao posebne filozofske discipline koju naziva
gnoseologija. Prema Lokovoj definiciji gnoseologija proučava poreklo, izvesnost i domet
ljudskih saznanja. Po tome dete se rađa bez urođenih ideja, kao neispisana ploča – „tabula raza“ i
vaspitanjem se osposabljava za saznavanje spoljašnjeg sveta. Za razvoj novih pedagoških teorija
posebno su značajna Lokova shvatanja pedagoških sistema. Novi pedagoški sistem Džon Lok
pokušava teorijski zasnovati na individualnom vaspitanju. On je smatrao da je individualno
jedino valjano vaspitanje, pa su teorije o kolektivnom vaspitanju neprihvatljive. Lok razlikuje tri
vrste vaspitanja, a to su intelektualno, telesno i moralno. Prema njegovom shvatanju u školi treba
izučavati čitanje i pisanje, maternji jezik, a kasnije i latinski, aritmetiku, geometriju, osnove
anatomije i istoriju, etiku i dr. Lok se smatra prvim utemeljivačem teorije fizičkog vaspitanja, čija
je osnova odrednica „u zdravom telu, zdrav duh“.
Imao je negativan stav prema svim kaznama, a posebno prema fizičkim kaznama za koje drži da
su ropske stege i da stvaraju ropski duh. Jedini izuzetak čini samo u jednom slučaju, zbog kojeg
deca treba da dobiju batine, a to je tvrdoglavost ili nepokornost.
Delo u kome Džon Lok najpotpunije izlaže svoje učenje o vaspitanju nosi naziv „Misli o
vaspitanju“ koje je nastalo kao rezultat prepiske koju je inicirao Edvard Klark obrativši se Loku
kao svom prijatelju sa molbom da mu pomogne oko vaspitanja svog sina. On je jedno vreme
živeo u političkoj izolacije u Holandiji, gde je i napisao to delo. Kao većina tadašnjih umnih ljudi
koji su se bavili ovom osetljivom problematikom i Lok je svoju reputaciju dobrog vaspitača
stekao i potvrdio u praksi koja je podrazumevala ne samo njegovu savetodavnu ulogu, već i
neposredno učešće u rukovođenju vaspitnim procesom dece.
Prema Loku „malo je ljudi koji su sazdani tako da još od rođenja teže snagom svoje prirode
svemu onome što je izvanredno“. Upravo zato su takvi duhovi retki, značaj vaspitanja je veoma
veliki. Vaspitni uticaj na nežni duh deteta Vaspitni uticaj na nežni duh deteta u ranom uzrastu
može značajno odrediti njegov unutrašnji život kao i njegovu spoljnu manifestaciju. Međutim,
ponašanje koje je po svojoj spoljašnjoj formi društveno prihvatljivo nije uvek istinska vrlina. Lok
polazi od toga da se dete rađa sa osobinama koje kvalifikuju njegov karakter i koje se ne mogu
