Visoka škola strukovnih studija za vaspitače
„Mihailo Palov“ Vršac
SEMINARSKI RAD
Predmet : Pedagoške teorije
Tema : Pedagoški klasici XVII i XVIII veka
Mentor: Student:
dr Goran Vilotijević Natasa Mirčić 13/2011
prof. Danica Veselinov
Vršac, 2016.
SADRŽAJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2
Jan Amos Komenski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Značaj Komenskog za razvoj didaktike i školstva u novom veku . . . . . . . . . 4
Džon Lok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Džon Lok – začetnik građanske pedagogije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Žan Žak Ruso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Žan Žak Ruso i njegovo viđenje pedagogije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Imanuel Kant . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Kantov odnos prema pedagogiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Johan Fajnrih Pestaloci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Pestaloci – tvorac elementarne nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Johan Frdrih Herbar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Herbart – osnivač i utemeljivač pedagoške nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
Uvod
Začeci pedagoške teorije nalaze se kod antičkih filozofa, a posebno kod Sokrata, Platona i
Aristotela (V – VI vek p. n. e.). Neke pedagoške ideje ovih filozofa – o značaju vaspitanja, o
potrebi vaspitanja od najranijeg perioda detinjstva, o potrebi da se neki ljudi profesionalno
bave vaspitanjem, pa čak i ideje koje se odnose na ulogu igre, priča i bajki u vaspitanju imaju
trajnu vrednost.
Period feudalizma nije dao značajan prilog razvitku pedagoške misli. U ovom periodu
dominira teologija, sholistika i crkvene dogme. Crkva se nalazi iznad svega, pa i iznad nauke.
Neki istaknuti predstavnici hrišćanske crkve (sv. Avgustin, Jovan Zlatousti, Vasilije Veliki)
pokušali su da sačuvaju neke antičke pedagoške vrednosti. Njihov glas je bio slab u sukobu sa
mnogim crkvenim redovima koji su svaku slobodniju misao oštro kažnjavali.
Humanizam i renesansa (XIV – XVI vek) označavaju ogroman procvat svih nauka i daće
značajan prilog razvitku pedagoške misli i teorije. Ovo je period borbe protiv neprikosnovene
dominacije crkve i teologije. Čovek postaje predmet pažnje teoretičara i mislilaca koji
4
Komenski je živeo u vremenu prelaska iz srednjeg u novi vek i bio je najveći pedagog tog
vremena. Sintetisao je pedagoško-didaktičku misao humanizma, a na osnovama Bekonove
filozofije senzualizma razradio vlastita teorijska shvatanja vaspitanja i nastave. Pored
Bekonove filozofije na njegove pedagoško-didaktičke poglede značajan uticaj imao je i
srednjovekovni religiijski pogled na svet.
Komenski se smatra osnivačem didaktike kao posebne nauke. U svom najvrednijem delu
„Velikoj didaktici“ koja je objavljena 1632. godine Komenski pojmovno definiše didaktiku kao
„veštinu učiti drugoga“.”U svojim delima “Velika didaktika” i “Materinska škola” on
raspravlja o porodičnom vaspitanju. Dok u “Velikoj didaktici”on ukazuje na ulogu roditelja u
vaspitanju dece, jer briga o deci prirodno pripada roditeljima.” (Grandić,2007: 34) Domet
didaktike određuje tvrdnjom da didaktika predstavlja „opštu veštinu kako da se svako nauči
svemu“. “Didaktiku kao opštu veštinu proučavanja Komenski je zasnovao na filozofskim
orijentacijama tog vremena, posebno filozofskim shvatanjima čoveka i saznanja. Polazeći od
osnovnih filozofskih shvatanja, Komenski čoveka predstavlja kao najvišeg i „najizvrsnijeg
stvora“ koji je deo prirode i podleže njenim zakonitostima. “ (Branković,2008: 77)
Konstituisanjem didaktike kao posebne pedagoške discipline stvoreni su uslovi za
postepeno razvijanje posebnih pedagoških teorija. Komenski se smatra ne samo prvim
utemeljivačem didaktike, već i didaktičke teorije kao posebne pedagoške teorije. Ovaj status
Komenski je obezbedio zbog doprinosa koji je dao razradi didaktičkih pravila i principa učenja
i poučavanja. Polazeći od svoje filozofske orijentacije razradio je deset prirodnih principa i
deset principa za lako učenje i poučavanje.
Uočavajući prirodnu zakonitost Komenski analogno tome izvodi zaključak da „bude jedan
isti metod za predavanje svih nauka, jedan isti za sve veštine i jedan isti za sve jezike“.
Ovakvim shvatanjem ovaj češki pedagog je uveo monometodizam u didaktičku teoriju.
“Komenski veruje da fizički razvoj zavisi od majke, pa daje savet majkama u pogledu
ishrane i emocionalnog ćivota za vreme trudnoće, a i o nezi deteta posle trudnoće.”
(Grandić, 2007 : 35)
“ Komenski oštro kritikuje srednjovekovno vaspitanje i školu. Smatra da škola treba da
bude opšta i obavezna i da nastava treba da se odvija na maternjem jeziku. On je, u okviru
didaktičke teorije, dao veliki doprinos razradi sistema nastave. U „Velikoj didaktici“ ističe i
svoja shvatanja o ciljevima i sadržajima nastave. Cilj škole i nastave iskazuje sa četiri zahteva”
(Branković, 2008: 78) :
●
razvijanje sposobnosti za nauke i umetnosti
●
usavršavanje jezika
●
vaspitanje i oplemenjivanje vladanja
●
iskreno poštovanje Boga.
5
Iz ovako formulisanih ciljeva Komenski određuje i sadržaje nastave. U školi maternjeg
jezika sadržaji se grupišu u osam predmeta : čitanje, pisanje, računanje sa nešto geometrije,
prirodne nauke i zemljopis, veronauka, ručni rad i pevanje.
“Komenski smatra da saznanja u nastavi uvek trebaju početi od čula jer samo ono što je
bilo u čulima može biti predmet saznanja.” (Branković, 2008: 79) Priznaje i postojanje
izuzetaka u saznanju, u okviru kojih je moguće umesto prirodnih predmeta posmatrati slike i
modele. U okviru jedne trajne metode Komenski razrađuje šest principa :
●
neophodno je ići od lakšeg ka težem
●
ne preopterećivati učenike gradivom
●
ići polako napred
●
prisiljavanje i pritisak ne treba postojati
●
sve se u nastavi predaje uz učešće čula
●
sve se vrši po jednom istom metodu.
Komenski prvi teorijski obrazlaže razredno-predmetno-časovni sistem nastave na
principima kolektivne nastave. On je u okviru razredno-predmetno-časovnog sistema
odredio i pojam školske godine, nastavnog časa i druge elemente mikroorganizacije nastave.
Ističe da škola počinje samo jedanput u godini i da celokupan rad treba podeliti tako da za
svaku godinu, svaki mesec, svaku nedelju, svaki dan, pa čak i za svaki sat bude određen
zadatak. Teorijske osnove razredno-predmetno-časovnog sistema nastave Komenski je
razradio uz određeno preterivanje. To se posebno odnosi na broj učenika (jedan učitelj može
raditi i sa nekoliko stotina učenika).
Ovaj proslavljeni pedagog ističe da čovekove sposobnosti nisu iste na različitim uzrasnim
dobima i zbog toga u okviru razmatranja psiholoških osnova nastave razrađuje klasifikaciju
uzrasnih doba i darovitosti dece. Kod dece treba razlikovati :
●
detinjstvo (majčino krilo)
●
dečaštvo (škola maternjeg jezika)
●
mladićko doba (latinska škola ili gimnazija)
●
mladićko doba (akademija i putovanje)
Svakom uzrasnom dobu treba da odgovara šestogodišnje školovanje. U okviru tih osnova
Komenski daje i nedovoljno osmišljenu kategorizaciju darovitosti kod dece : oštroumni, spori
i poslušni, tvrdoglavi i uporni, tupi i tupoglavi.
Osnovne postavke razredno-predmetno-časovnog sistema nastave keje je razradio
Komenski primenjuju se, uz brojne kritike i slabosti, sve do sadašnjeg vremena.
Džon Lok (1632 - 1704)
Biografija
