УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА ПЕДАГОГИЈУ
ПЕДАГОШКИ ПОГЛЕДИ ПЕСТАЛОЦИЈА
Семинарски рад из предмета Историја педагогије 2
Ниш, 2017.
4
2) Класици педагогије у Немачкој у XIX веку
Дакле, вратимо се мало уназад - за конституисање педагогије као науке,
посебно је значајна: 1802.
година када ће Јохан Фридрих Хербарт
први пут почети да
предаје педагогију као универзитетску дисциплину, на Универзитету у Гетингену, а
1806
.
године издаје дело
: „Општа педагогија изведена из васпитног циља“.
Овим је
педагогија постала посебна наука, а заслуга за то припада Хербарту.
Коменски је први дао предлог целовитог школског система, а Хербарт
конституише целовит педагошки систем и први педагогију предаје као
самосталну
универзитетску дисциплину
, засновану на
етици
и
психологији.
Хербарт ће својим идејама утицати на појаву великог броја истомишљеника и
следбеника, који су се називали
,,хербартовци’’ (хербартијанство).
Поред великог
броја одушевљених присталица, током XIX века, почетак XX века ће донети велики
број противника и критичара Хербартовог учења.
Та критика довела је до појаве бројних праваца у педагогији, на почетку и
током XX века, а то су: индивидуална педагогија, социјална педагогија, прогресивна
педагогија, педагогија прагматизма, педагогија радне школе, експериментална
педагогија, аксиолошка (вредносна) педагогија, морална педагогија и др.
У XIX веку привело се крају форимирање класичне педагогије модерног доба.
Сопствена вредност и непоновљивост људске индивидуе били су схваћени, а у
западној педагогији је дошло до прираста знања захваљујући информацијама из
филозофије и других наука о човеку и васпитању. Посебно је бачен акценат на
информације које су позајмљене из филозофије и других наука о човеку и његовом
васпитању. Проучавани су циљеви, садржаји и методе школовања и васпитања.
Родиле су се нове теорије социјалног васпитања, које су биле у складу са својим
временом.
На врху педагошке мисли XIX века нашле су се идеје немачке класичне
филозофије, пре свега стваралаштво Песталоција, Хербарта, Фребела и Дистервега.
1
1
Ценић, С., Петровић, Ј., „
Васпитање кроз историјске епохе“ – друго издање
, Учитељски факултет
Врање, Врање, 2005. стр. 159.
5
3) Живот и практичан педагошки рад Песталоција
Желебник
2
у својој књизи наводи да дело великог швајцарског и светског
педагога Песталоција значи прелаз из педагошког просветитељства у педагогију XIX
века. Због његовог изванредног практичног васпитања, пожртвовања и оданости
педагошкој мисли, Песталоци је пример како треба служити људском и културном
напретку.
Слика 1.
Johann Heinrich Pestalozzi
2.1 Живот и рад
Јохан Хајнрих Песталоци (нем.
Johann Heinrich Pestalozzi
) рођен је у Цириху,
12. јануара 1746., а умро у Бругу, 17. фебруара 1827. године. Био је утицајни
швајцарски педагог и реформатор образовања. Као и његови претходници Коменски
2
Желебник, Л.,
„Општа историја школства и педагошких идеја“,
IV неизмењено издање, Београд,
1970., стр. 100.
