УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА ПЕДАГОГИЈУ

ПЕДАГОШКИ ПОГЛЕДИ ПЕСТАЛОЦИЈА

 

Семинарски рад из предмета Историја педагогије 2

Ниш, 2017.

background image

4

2) Класици педагогије у Немачкој у XIX веку

Дакле,   вратимо   се   мало   уназад   -   за   конституисање   педагогије   као   науке, 

посебно је значајна: 1802.

 

година када ће Јохан Фридрих Хербарт

 

први пут почети да 

предаје педагогију као универзитетску дисциплину, на Универзитету у Гетингену, а 

1806

године издаје дело

: „Општа педагогија изведена из васпитног циља“. 

Овим је 

педагогија постала посебна наука, а заслуга за то припада Хербарту.

Коменски   је   први   дао   предлог   целовитог   школског   система,   а   Хербарт 

конституише целовит педагошки систем и први педагогију предаје као 

самосталну 

универзитетску дисциплину

, засновану на 

етици 

и 

психологији.

Хербарт ће својим идејама утицати на појаву великог броја истомишљеника и 

следбеника, који су се називали 

,,хербартовци’’ (хербартијанство).

 

Поред великог 

броја одушевљених присталица, током XIX века, почетак XX века ће донети велики 

број противника и критичара Хербартовог учења.

Та критика довела је до појаве бројних праваца у педагогији, на почетку и 

током XX века, а то су: индивидуална педагогија, социјална педагогија, прогресивна 

педагогија,   педагогија   прагматизма,   педагогија   радне   школе,   експериментална 

педагогија, аксиолошка (вредносна) педагогија, морална педагогија и др.

У XIX веку привело се крају форимирање класичне педагогије модерног доба. 

Сопствена   вредност   и   непоновљивост   људске   индивидуе   били   су   схваћени,   а   у 

западној   педагогији   је   дошло   до   прираста   знања   захваљујући   информацијама   из 

филозофије   и   других   наука   о   човеку   и   васпитању.   Посебно   је   бачен   акценат   на 

информације  које су позајмљене из филозофије и других наука о човеку и његовом 

васпитању.   Проучавани   су   циљеви,   садржаји   и   методе   школовања   и   васпитања. 

Родиле су се нове теорије социјалног васпитања, које су биле у складу са својим 

временом.

На   врху   педагошке   мисли   XIX   века   нашле   су   се   идеје   немачке   класичне 

филозофије, пре свега стваралаштво Песталоција, Хербарта, Фребела и Дистервега.

1

1

 Ценић, С., Петровић, Ј., „

Васпитање кроз историјске епохе“ – друго издање

, Учитељски факултет 

Врање, Врање, 2005. стр. 159.

5

3) Живот и практичан педагошки рад Песталоција

Желебник

2

  у својој књизи наводи да дело великог швајцарског и светског 

педагога Песталоција значи прелаз из педагошког просветитељства у педагогију XIX 

века.   Због   његовог   изванредног   практичног   васпитања,   пожртвовања   и   оданости 

педагошкој мисли, Песталоци је пример како треба служити људском и културном 

напретку.

Слика 1.

 

Johann Heinrich Pestalozzi

2.1 Живот и рад

Јохан Хајнрих Песталоци (нем. 

Johann Heinrich Pestalozzi

) рођен је у Цириху, 

12.   јануара  1746.,   а   умро   у  Бругу,  17.   фебруара  1827.   године.   Био   је   утицајни 

швајцарски педагог и реформатор образовања. Као и његови претходници Коменски 

2

 Желебник, Л., 

„Општа историја школства и педагошких идеја“, 

IV неизмењено издање, Београд, 

1970., стр. 100.

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti