ПЕДОФИЛИЈА КАО ВИД СЕКСУАЛНОГ ЗЛОСТАВЉАЊА

ДЕЦЕ И МАЛОЛЕТНИКА

Реч

педофилија

потиче од грчких речи

paidós

– дете и

filéó

– волим, љубим и

дефинише се као полна настраност, тј. сексуална склоност према деци истог или
супротног пола. Педофилија уствари по медицини представља један од облика
поремећаја личности. Педофилија може бити хетеросексуална, која је у пракси
много чешћа и хомосексуална. Према дефиницији сексуално злостављање деце
представља укључивање детета у сексуалну активност коју оно не схвата у
потпуности и није у стању да се с њом сагласи, или ону којом се крше закони и
социјални табуи друштва. Сексуална злоупотреба деце испољава се као активност
између детета и одрасле особе или другог детета које се, због свог узраста или
развоја, налази у положају који му даје одговорност, поверење или моћ, где
активност има за циљ да пружи уживање или задовољи потребе друге особе.

Током претекле године Србију су скоро свакодневно потресали извештаји полиције
о хапшењима у полицијској акцији ''Армагедон''. Речи попут педофилије, дечије
порнографије или злостављања деце сасвим је сигурно да код свих изазивају исти
осећај – осећај гађења и ужасавања, али то није довољно. И поред тога што сви
знамо да је то нешто лоше и нешто погрешно, поставља се питање колико ми
заправо знамо о тој теми, шта је истина, а шта су предрасуде. Чини се да је свест
људи о педофилији на веома ниском нивоу и да у Србији, као још увек
конзервативној средини, и даље влада мишљење међу људима да ''оно што се
дешава иза затворених врата треба ту и да остане'', тј. да оно што се дешава у
породици не треба да се тиче комшија, пријатеља и јавности, а педофилија се,
нажалост, веома често јавља баш као вид сексуалног злостављања деце у породици.
Због овога, број непријављених случајева је велики, а тамна бројка овог облика
криминалитета застрашујућа. Чак и када се неко осмели па пријави педофилију као
кривично дело, тешко је у поступку то дело и доказати, јер деца углавном о томе
ћуте због страха, а исто тако често се деци не верује, па се њихов исказ не схвата
озбиљно.
Додатну тешкоћу при разумевању значења и опасности облика криминалитета
попут педофилије, представљају бројне предрасуде у народу. Тако, на пример, међу
људима владају бројна мишљење, попут тих да су злостављачи углавном
хомосексуални мушкарци, да жене не злостављају децу, да су злостављачи
непознате особе деци, а чини се да је најгоре од свих оно мишљење да је то нешто
што се дешава негде другде, а не и код нас. Због свега овога мислим да би свест
људи о педофилији у нашој земљи морао бити на много већем нивоу, јер нажалост
то није нешто што се не дешава негде другде, то је нешто што се у мери, коју не
смемо прихватити, дешава и код нас. О томе говоре истраживања, али и случајеви
пријављени полицији. Тако је, на пример, 26. октобра прошле године ухапшен М.П.
иѕ Неготина због сумње да је обљубио своје две малолетне ћерке, старости 16 и 14
година. Он је своју децу сексуално злостављао две године у њиховој кући у
Неготину, након чега су сестре скупиле храбрости да то кажу мајци, која је о томе
обавестила полицију.

У истом овом месту, пресудом Вишег суда, а касније и потврдом те пресуде од
стране Врховног суда Србије, на седам година затвора осуђен је Б.Л. стар 57
година, који је четири године, уз претњу пиштољем и ножем силовао малолетну
И.Б. која је тада имала 14 година, са чијом је бабом живео.

Ово нажалост нису једини случајеви сексуалног злостављања деце од стране
одраслих особа. Случајеви из праксе су много бројнији, али на срећу и рад
надлежних органа по питању превенције и кажњавања злочина педофилије је
повећан. Тако је, у већ поменутој полицијској акцији ''Армагедон'' до сада
ухапшено више од 30 особа које се сумњиче за поседовање, прибављање и
приказивање порнографског материјала, али и за искоришћавање малолетних лица
за порнографију и заплењено је на хиљаду видео касета и дискова дечје
порнографије. Такође се ради и на превенцији, па се тако 19. новембар обележава
као Светски дан превенције злостављања деце, са циљем да се подигне ниво свести
о насиљу над децом. Исто тако, како би се сексуална злоупотреба детета спречила у
школама прописано је да запослени морају да обаве специјалне лекарске прегледе.
Такође, у циљу превенције, 10. јуна 2010. године Тим заштитника грађана
представио је сајт намењен деци и младима, који треба да их упозна са њиховом
заштитом и правима.

Дошло је и до измена у казненој политици по питању овог

кривичног дела, па су изменама Кривичног закона из 2010. године повећане казне.
После ових измена, казна за силовање детета износи минимум 10 година затвора, а
казна за основни облик силовања креће се од 3 до 12 година затвора. Ако је дело
извршило више особа, или је жртви нанета тешка телесна повреда или ако
силовање за последицу има трудноћу предвиђена акзна је 15 година, а уколико је
жртва преминула казна са силоветаље може бити и до 40 година затвора.

Чини се да је највећи и , по мени, најзначајнији корак у овом смеру учињен пре
неки дан усвајањем од стране Владе Србије тзв.

''Маријиног закона''

о посебним

мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према
малолетним лицима. Иницијативу за “Маријин закон” покренуо је Слободан
Јовановић, отац силоване и брутално убијене осмогодишње девојчице Марије.

Закон је замишљен тако да сви извршиоци кривичних дела силовања или
педофилије након одслужења затворске казне буду под надзором полиције и
друштва да би се спречило да поново чине та кривична дела. Закон се односи на
извршиоце кривичних дела силовања, обљубе над дететом, обљубе над немоћним
лицима, обљубе злоупотребом положаја, недозвољене полне радње подвођења и
омогућавања вршења полног односа, посредовања у вршењу проституције,
искоришћавања малолетног лица за порнографију и друга. Законом ће бити
забрањено ублажавање казне за поменута кривична дела испод минимума, а
осуђенима неће бити дозвољен ни условни отпуст. Након што одслуже прописану
казну, осуђеници ће имати обавезу јављања надлежном органу полиције и Управе
за извршење кривичних санкција, забрану посећивања места на којима се окупљају
малолетна лица као што су вртићи и школе, обавезно посећивање професионалних
саветовалишта и установа. Осуђени педофили и силоватељи имаће и законску
обавезу да обавештавају полицију и Управу о промени пребивалишта, боравишта
или радног места, као и о путовању у иностранство. Такве обавезе ће се спроводити