Pegavi tifus
САДРЖАЈ
1. УВОД...................................................................................................................................2
2. ПЕГАВИ ТИФУС И БРИЛ ЦИНСЕРОВА БОЛЕСТ......................................................3
2.1.
Историјат...................................................................................................................
....3
2.2.
Епидемиологија........................................................................................................
....3
2.3.
Етиологија.................................................................................................................
....4
2.4.
Kлиничка
слика.............................................................................................................6
2.4.1. Брил Цинсерова болест....................................................................................8
2.5.
Дијагноза...................................................................................................................
....9
2.6.
Лечење.......................................................................................................................
....9
3. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................10
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................11
1
1. УВОД
Пегави тифус је акутна инфективна, неконтагиозна болест коју карактеришу нагли
почетак, висока температура, јака главобоља, генерализовани макулозни и
макулопапулозни осип, симптоми енцефалитиса, литични пад температуре и релативно
високим леталитетом. До 1971. године пегавац је био карантинска болест.
Пегави тифус изазива рикеција провазеки, која се у ћелијама налази само у
цитоплазми (за разлику од других рикециоза са оспом). Она је веома отпорна на
исушивање, а у сасушеном измету вашки, на ниској температури остаје жива више месеци.
Пегави тифус је искључиво болест људи коју преноси бела вашка. Извор инфекције
је болесник оболео од пегавца или Брил-Цинсерове болести. Вашка се зарази сисајући крв
оболелог који је заразан 2-3 дана пре првих симптома болести и током целог периода
фебрилности. Рикеција се настањује и размножава у епителним ћелијама црева, одакле се
столицом избацује у спољну средину. Инфицирана вашка живи око 1-2 дана и угине у
наборима одеће. Човек се зарази утрљавањем измета у кожу, чешањем, удисањем заражене
прашине из одела или утрљавањем у коњунктиве.
Болест се јавља епидемично, у животним ситуацијама лоших санитарних услова
(збегови, елементарне непогоде и си.), када је вашљив велики број људи који морају бити у
блиском контакту.
У прошлости је пегавац пратио ратове и односио многе животе. Југославија је
последња земља у Европи која се ослободила пегавог тифуса: Србија 1968. године и Црна
Гора 1965. године пријављују последње оболеле.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti