Univerzitet “Singidunum”
Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju
PepsiCo
- Seminarski rad iz predmeta Liderstvo -
Mentor: Studenti:
Mr Branka Drašković
Beograd,
maj 2009. godine
Sadržaj:
Uvod.......................................................................................................
3
1. Istorijat kompanije – kratak pregled najvažnijih događaja......... 4
1.1 Bradham Era......................................................................... 4
1.2 Guth Era................................................................................
5
1.3 Black Mack Era....................................................................
6
1.4 Steele-Crawford Era i stvaranje PepsiCo...........................
7
2. Vizija i Misija.....................................................................................
8
2.1 Vizija PepsiCo........................................................................
8
2.2 Misija PepsiCo.......................................................................
8
3. Poslovanje kompanije........................................................................
9
3.1 Uopšteno o PepsiCo...............................................................
9
3.2 Analiza okruženja i poslovanja kompanije u njemu..........
10
4. Menadžment kompanije i organizaciona struktura........................
11
5. Organizaciona kultura.......................................................................
15
6. Zaključak............................................................................................. 16
7. Literatura............................................................................................. 17
2
1. Istorijat kompanije – kratak pregled najvažnijih događaja
1.1 Bradham Era
Pre nego što će 1965. godine PepsiCo uzeti oblik koji i danas
ima, koreni ove kompanije sežu u devedesete godine XIV
veka, kada je američki farmaceut
Kejleb Bredhem
(Caleb
Bradham) u pokušaju da spravi osvežavajući napitak kojim
će ponuditi svoje stalne mušterije (i time im usaditi naviku
da češće svraćaju u njegovu apoteku), došao do tada
neimenovane formule za piće koje će u prvi mah biti prosto
nazvano “Brad's Drink”. Recept je bio pun pogodak, i
glasine o “Bredovom klakeru” su se brzo širile, te Kejleb
odlučuje da svom piću da malo komercijalnije ime, i osnuje
kompaniju kroz koju će reklamirati i distribuirati svoj
proizvod, nazvan Pepsi Cola.
Poreklo imena “Pepsi” nije u potpunosti jasno, budući da se ova vrsta gaziranog pića i do
danas koristi kao digestiv, najverovatnije je da potiče od grčke reči
πέψη,
“pepse” -
medicinskog termina za proces varenja po kome je, između ostalog dobio ime i enzim
pepsin, odgovoran proces razlaganja hrane u želudcu. 1903. godine Bredhem registruje
Pepsi kao zaštitni znak, širi poslovanje i seli svoje sedište iz sopstvene apotekarnice u
iznajmljeno skladište, što značajno povećava zaradu, a sledeće godine je uvećava za dva
ipo puta.
Budući da mi je u prvo vreme sva distribucija Pepsi kole obavljana iz zadnje sobe
Kejlebove apoteke, tehnologija i proces flaširanja su mu bili dosta limitirani te je bio
prinuđen da razvije jak sistem franšize, koji ga na kraju nije izneverio. Naprotiv uspeo je
Caleb Bradham
1867~1934
4
da postavi na noge mrežu lokalnih preduzetnika koji su čvrsto stali iza njegovog
proizvoda, i bili kamen temeljac daljeg napretka. Do 1907. godine, Pepsi Company je
prodavala i do 100,000 galona sirupa godišnje. Rast prodaja je bio fantastičan, i već 1909.
kompanija sebi može da priušti izgradnju spektakularnog novog sedišta u Njubernu.
Narednih 17 godina, kompanija beleži samo dobitne, no u maju 1923. godine, tokom
Velike Depresije, Pepsi Cola Company bankrotira po prvi put. Ovaj bankrot je
prouzrokovan špekulacijama na tržištu šećera, koje je zbog uticaja nedavno okončanog
Prvog svetskog rata postalo izuzetno volatilno i nepredvidivo. Sva aktiva firme,
uključujući i zaštićeni znak, biva prodat, a Kejleb se vraća svojoj apoteci, koju će voditi
sve do kraja života, 1934.
1.2 Guth Era
Patent i zaštitni znak menjaju vlasnika nekoliko puta, da bi
se tek pod patronažom Čarlsa Guta (Charles Guth),
predsednika Loft Candy Inc., Pepsi Cola vratila na scenu
1936. kada je samo te godine prodato oko 500 miliona flaša
kole. Za uspeh ovoga je zaslužna izuzetno efektivna
marektinška kampanja u kojoj je Pepsi Cola prodavana u
konfekcijama od 12 unci za petoparac; čisto poređenja radi,
Koka-Kola je svoje standardno pakovanje od 6 unci takođe
prodavala po istoj ceni od 5 centi. U periodu od 1936 do 1938. profit kompanije se
udvostručuje, ali ubrzo posle toga dolazi do stagnacije u prodajama, i Loft Inc. podnosi
tužbu protiv Guta, za vlasništvo Pepsi Cola kompanije, budući da je za revitalizaciju
kompanije Gut u prvo vreme koristio finansijska sredstva Lofta, uzrokujući finansijsko
opterećenje koje će kompaniju dovesti na ivicu bankrota. Takođe, verovatno vredi
napomenuti kao zanimljivost, ili ironiju sudbine, da je u ovom periodu Koka-Kola imala
fantastičnu priliku da spreči razvoj Pepsi kompanije, i da se to nije desilo zahvaljujući
isključivo prenaglašenom hubrisu tadašnjeg predsednika Koka-Kole, Roberta Vudrufa.
Glavni razlog Loftove akvizicije Pepsi kompanije je ležao u tome što, iako su godišnje
Charles C. Guth
5
