dezinsekcije i deratizacija, drvna industrija-impreg-nacija, biološko oružje i bioterorizam) .
U njih se ubrajaju defolijanti (uništavaju lišće) i desikanti ( vrše sušenje biljaka), kao i
sredstva za odbijanje i privlačenje šteto čina (repolanti i atrakanti). Prema nekim podacima
bez primene pesticida dobijalo bi se samo do 30% današnjeg prinosa ve-likog broja
hranljivih produkata. Posledice delovanja pesticida zavise od karaktera dela ili celog
ekosistema i od fizičko-hemijskih osobina upotrebljenih preparata. Toksičnost se izražava
u LD -50 dozom koja je smrtonosna za 50% eksperimentalnih životinja u kratkom
razdoblju (obično 24 časa). Doza se izražava brojem mg/kg TT određene putem primene:

per os, perkutano ili

ingestijom.

2. Podela i karakteristike pesticida

Postoji klasifikacije pesticida na osnovu objekata njihovog dejstva, prema načinu ulaska

u or-ganizam, prema dejstvu u organizmu na osnovu toksičnosti i prema hemijskom
sastavu. Na osno-vu objekta delovanja nastala je uobičajena podela na insekticide,
akaricide, baktericide, virocide, fungicide, herbicide i zoocide. Iz grupe zoocida izdvajaju
se rodenticidi (uništavaju glodare), ne - matocidi (za nematode), korvicidi (za ptice) i
limacidi (za puževe). Prema načinu prodiranja i
dejstvu pesticidi se dele na kontaktne ( uništavaju štetočine dodirom), digestivne (prodiru
preko želudačno-crevnog trakta) i sistemske (pogađaju ili uništavaju štetočinu preko nekog
od njegovih sistema). Na isti način se herbicidi dele na kontaktne, sistemske, orenske i
semenske. Glavna za-merka podeli herbicida prema načinu prodiranja u organizam i
delovanju je u tome što većina ovih vrsta pesticida prodire u organizam i deluje u njemu
istovremeno na više načina.

Prema dejstvu u organizmu na osnovu toksičnosti, pesticidi se dele na toksične

(kontaktni, si-stemski, digestivni, funigentni) i fiziotropne (stimulansi, inhibitori).Prema
hemijskom sastavu pesticidi mogu delovati mehaničko-hemijski (repelanti, straktanti).Sa
stanovišta zaštite ljudi, pesticidi se dele na bezopasne, opasne, vrlo opasne i najopasnije. U
tom pravcu se u nekim zemljama otišlo još dalje. Ustanovljene su četiri grupe pesticida na
osnovu stepena toksičnosti, koje su date u tabeli 1. Nedostatak podele na četiri grupe
toksičnosti je u tome, što uzima u obzir samo direktnu toksičnost bez faktora kao što su
fiziko-hemijske osobine jedinjenja, njegov meta-bolizam, kumulacija, depozicija i
postojanost u spoljašnjoj sredini.

Hemijski klasifikovani pesticidi se uglavnom dele na neorganske i organske. Zbog

nedostatka pesticida neorganskog porekla, kao što su visoke doze, postojanost u spoljnoj
sredini, odsustvo selektivnog dejstva, mogućnost trovanja ljudi i životinja, u poslednje
vreme njih sve više zame-njuju pesticidi organskog porekla.

Tabela 1. Klasifikacija pesticida preme stepenu toksičnosti

Svetska zdravstvena

Rusija

LD 50

organizacija (WHO)

(mg/kg)

Bezopasni

niskotoksični

veća od 1000

Opasni

srednje-toksični

200–1000

Vrlo opasni

jače- toksični

50–200

Najopasniji

visoko- toksični

manje od 50

Detaljnom hemijskom klasifikacijom svi pesticidi bi se mogli podeliti na halogene,

derivate ugljovodonika, homoloze i derivate benzola, fosforna jedinjenja (neorganska i
organska), deriva-te karbaminske kiseline, triazinske preparate, dipiridile, nikotinske,
kumarinske, arsenate, jedi-njenja žive i ostalih metala.

Postoji hemijska klasifikacija pesticida na šest grupa i to:

- pesticidi – halogeni derivati ugljovodonika (insekticidi- DDT i homolozi,

cikloheksanska je-dinjenja, derivati lindana , doksafaen i polihorkamfen i dr),

- homolozi i derivati benzola (insekticidi- fungicidi, baktericidi i herbicidi),
- jedinjenja fosfora (neorganski -Zn

, organski insekticidi, akaricidi, nematocidi,

fungicidi,

herbicidi i dr.),

- karbomidi: fungicidi, insekticidi, herbicidi (sebin, cinet, maneb, ciram, karbam,

dokarban, ti-oura),

- triazinski preparati (herbicidi-atrezin, alnezin, atramet, prometrin, simazin, amitrol,

totacid, kamalor).

- dipiridili (herbicidi-parakvat, gramokson),
- ostala jedinjenja ( kumarinski preparati-rodenti, nikotinski-(insekticid, organska

jedinjenja žive-fungicidi, Na-fluoroacetat jedinjenja fenoksisirćetne, fenoksibuterne,
propionske kiseline, derivati anilina, jedinjenja bakra i sumpora -fungicidi).

3. Uticaj pestiida na zdravlje ljudi

Ovaj uticaj se može se razmatrati kao trovanje radnika angažovanih na primeni

pesticida, kao i onih koji u kontakt sa pesticidima dolaze zbog nepažnje i nedovoljne
obaveštenosti o njihovim osobinama. Kao glavni uzroci profesionalnih trovanja u
poljoprivredi mogu se navesti nekvalitetna zaštitna odeća (44%), nepažnja (10%) i
neadekvatni radni uslovi (15%) . Pri primeni pesticida, mogući su incidenti kod ljudi koji se
ne bave zaštitom biljaka, ali dolaze u kontakt sa većim količinama pesticida, što dovodi do
akutnih i hroničnih trovanja. Brojni primeri ukazuju da pesticidi dospeli u radnu i životnu
sredinu, ugrožavaju čoveka i ostala živa bića u neposrednom kontaktu, pri boravku u
obrađenim oblastima, unošenjem u organizam preko prskanih plodova i sl).

Polihlorovani bifenili (piraleni) su organhlorna jedinjenja koja su našla široku upotrebu

krajem 20. veka. To su vrlo stabilna jedinjenja sa niskim naponom pare, slabo zapaljiva,
veliki su elektroizolatori, poseduju visok toplotni kapacitet i dielektričnu konstantu.Ova
jedinjena su na žalost izuzetno toksična i opasna po prirodu i čoveka, pa se često javlja
problem kako izložene polihlorovane bifenile ukloniti iz upotrebe. Širenje polihlorovanih
bifenila je moguće na dva načina: tokom upotrebe slučajnim izlivanjem u zemljište ili
vodu, ili nakon upotrebe, prilikom odlaganja i termičke dezintegracije.Ukoliko se izliju u
zemlju ili vodu, oni u toj sredini zaostaju i do 10 godina. U zemljištu se polihlorovani
bifenili adsorbuju na sitnije čestice ili se vezuju za huminske sastojke. S druge strane, u