3
1.Uvod
Klase sulfata, obuhvataju mineralne vrste koje se veoma neravnomerno pojavljuju u
prirodi. U hemijskom pogledu sulfati se mogu tretirati kao različite soli sumporne
kiseline,sa karakterističnim
SO
4
2
−
¿¿
radikalom u sastavu. Procenjuje se da u prirodi
egzistira oko 350 različitih mineralnih vrsta koje generalno pripadaju sulfatima. Sulfati
se mogu podeliti na sledece potklase:
1. Bezvodni sulfati(bez dopunskih anjona)
2. Bezvodni sulfati sa dopunskim anjonom
3. Sulfati sa vodom(bez dopunskih anjona)
4. Sulfati sa vodom i dopunskim anjonima
U hemijski sastav bezvodnih sulfata(bez dopunskih anjona) najčešće ulaze sledeći
elementi- Ca,Ba,Sr,Na,Pb,Mg,Zn i Cu dajući različite mineralne vrste,pri čemu su u
prirodi najzastupljeniji sulfati Ca,Ba,Pb,Zn i Sr. U sastav bezvodnih sulfata sa
dopunskim anjonima najčešće ulaze Na,Al,Fe,K i Cu a od anjona najčešće se javljaju
Cl,F,
C O
3
i
PO
4
grupe. Kod sulfata sa vodom najzastupljeniji su katjoni Ca,Mg,Fe,Zn i
Cu,Na.. Dok kod sulfata sa vodom i dopunskim anjonima najzastupljeniji su Ca i Mg.
Strukture sulfata izgradjene su od
SO
4
2
−
¿¿
grupa, koje nemaju sposobnost
polimerizacije i građenja složenijih kompleksa, i obično su rombične, monoklinične ili
triklinične simetrije. Ređe se javljaju sulfati sa heksagonalnom ili teseralnom
simetrijom. Kod sulfata su kao način pojavljivanja, česti kristali i različiti kristalni
agregati. Obično su bele boje ili bezbojni, a mali broj je idiohromatski ili alohromatski
obojen. Tvrdina sulfata je pretežno od
2-4
,prozračni su do providni,pretežno
staklastog sjaja sa cepljivošću različitih gradacija. Obrazovanje sulfata u prirodi je
moguće pri izrazito visokim
Eh
vrednostima sredine koje kristališu. Mogu postati
hidrotermalno pri različitim uslovima,sedimentno,u oksidacionim zonama itd. Ređi su
kao pegmatski minerali.
4
2.POTKLASA BEZVODNIH SULFATA (BEZ DOPUNSKIH ANJONA)
2.1 GRUPA BARITA
BaSO
4
Kristališe rombično-holiedrijski. Veoma često se javlja u obliku kristala,pločastog ili
prizmatičnog habitusa. Agregati su obično pločasti, masivni i zrnasti. Ređi u obliku
pseudobubrežastih agregata i sferolita.
a)
HEMIZAM
Barit teorijski sadrži 65,70% BaO i 34,30%
SO
3
. Hemijske analize mnogih barita
ukazuju da hemijski sastav moze biti veoma promenljiv, usled sadrzaja primesa.
Najčešće su primese Sr(do 2% SrO). Eksperimentalno je utvrđeno da se između
barita i celestina (
Sr SO
4
)
mogu obrazovati neprekidni čvrsti rastvori, koji su u prirodi
ograničenog karaktera. U sastav barita mogu ulaziti i promenljive količine Pb.
Povećani sadržaj PbO je naročito izražen kod varijeteta hokukolita(Pb-barit) od
15-24%
b)
FIZIČKE OSOBINE
Barit je različito obojen. Obično je bele do sivo bele boje(Slika 1.), a moze biti i
svetloplave do sivoplave boje. Ređe je zelenkast do zelen, smeđ, crven itd. Boja
može biti zonarna. Prozračan do providan, staklastog sjaja(Slika 2.). Cepljivost
savršene, na pravcima cepljivosti često pokazuje sedefasti odsjaj. Neravnog
preloma. Tvrdine
3-4
. Specifične mase
4,5-4,6
. Ponekad luminescentan i
termoluminescentan.
Slika 1. Barit (
www.wikipedia.com
) Slika 2. Barit (
www.wikipedia.com
)
