Универзитет у Нишу
Факултет заштите на раду у Нишу
Петролеум
Ментор:
2010, Ниш
Увод
Системи у којима се човек налази, постају све сложенији са техничко-технолошког,
организационог и друштвеног аспекта. Валики технолошки системи, енергетска
постројења, складишта опасних материја и други објекти, по правилу, садрже
потенцијални ризик угрожавања безбедности рада, здравља људи, материјалних и
природних добара. С обзиром на то, човек је почео да предузима одређене активности
да би избегао настанак опасности или бар омогућио да опасне и штетне последице тих
опасности буду минималне, ако до њих дође.
Удеси технолошких система већих размера са еколошким последицама у свету, је
настало у задње две деценије XX века, око 56%, а 33% у задњој деценији XX века.
Истовремено се повећавају и њихове последице.
Према подацима међународне организације за рад до 1990. године у свету је
забележено око 1.000 већих хемијских удеса. Од тог броја 35-40% удеса деси се при
превозу опасних материја, а 24% случајева у складишту. Основни узроци ових удеса су
људске грешке ( 62% ).
2
се одређују правила, овлашћења и процедуре при превозу опасних материја у
друмском, железничком, речном, поморском и ваздушном саобраћају.
Класификација опасних материја у друмском саобраћају
је извршена у складу са
међународним прописима, који уређују њихову употребу, превоз и складиштење.
Према Европском споразуму о међународном превозу опасних материја у друмском
саобраћају ( А
DR
), опасне материје су сврстане у 9 класа:
Класа 1 – Експлозивне материје и предмети са експлозивним материјама
Класа 2 – Збијени гасови, гасови претворени у течност и гасови растворени под
притиском
Класа 3 – Запаљиве течности
Класа 4 – Запаљиве чврсте материје,
Класа 5 – Оксидирајуће материје и органски пероксиди
Класа 6 – Отровне и инфективне материје
Класа 7 – Радиоактивне материје
Класа 8 – Корозивне материје
Класа 9 – Остале опасне материје.
2. Запаљиве течности – класа 3
У категорију течности спадају материје које су на температури од највише 20º
C
у
течном и житком стању.
Запаљиве течности
или смеше течности према А
DR
-у су оне течности које имају
притисак паре
од највише 3
bar
( 300
kPa
) на температури од 50º
C
и
тачку паљења
од
највише 60º
C
или материје са тачком паљења преко 60º
C
уколико се утоварују или
транспортују на температури која је већа или једнака њиховој температури паљења.
У класу 3 спадају запаљиве течности као што су:
- лаки, средњи и тешки бензини,
- лака, средња и тешка дизел горива,
- лака и средња уља за ложење,
- горива за млазне моторе,
- бензол,
- етил-алкохол,
- метил-алкохол,
- ацетон,
- етар,
4
- толуол,
- петролеум за осветљење
- терпентинско уље и др.
Материје класе 3 по АDR-у класификоване су под различитим бројевима и
разврставаку се према степену опасности на:
F – запаљиве течности без споредне опасности
F1 – запаљиве течне материје са тачком паљења од највише 60ºC,
F2- запаљиве течне материје са тачком паљења преко 60ºC које се предају на превоз
или превозе загрејане на или изнад његове тачке паљења,
FТ – запаљиве течне материје, отровне,
FТ1 – запаљиве течне материје, отровне,
FТ2 – средства за борбу против штеточина ( пестициди ),
FТC – запаљиве течне материје, отровне, нагризајуће,
D – десензибилизоване експлозивне материје.
Нижу
тачку, тј.
температуру паљења
имају запаљиве течности
мање густине
( бензин
има густину на 15ºC од 0,68 – 0,78 kg/dm
3
, и најнижу тачку паљења 40ºC, а дизел гориво
на истој температури има густину од 0,84 kg/dm
3
и тачку паљења око 55ºC ), тако да
треба водити рачуна да се ове материје не мешају због добијања непознате вредности
тачке паљења добијених машавина.
Запаљиве течне материје могу
горети
само у случају да се, на неки начин, обезбеди
њихово
загревање
до температуре која омогућава стварање довољних количина
пара
које са
ваздухом
формирају
запаљиву смешу
.
Течност не сагорева
,
сагоревају паре
течности
.
Сагоревање течности може бити иницирано на више начина:
- загрејаним телом,
- електричном варницом, и
- загревањем течности до самопаљења.
Прва два начина се остварују
принудним паљењем
посредством
извора паљења
јер
се хладна течност загрева на једном месту путем загрејаног тела или електричне
варнице, при чему се стварају запаљиве смеше ваздуха и пара, долази до њиховог
паљења и настављања процеса.
Код
самопаљења
загрева се цела количина течности до тренутка када су створени
услови да се процес испаравања, паљења пара и настанка сагоревања, реализује без
неког другог спољњег дејств
5
