1
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................................2
1. Шестојануарска диктатура........................................................................................................3
1.1. Општи поглед.......................................................................................................................5
1.1.2. Спољнополитички моменти..........................................................................................6
1.2. Државни удар и диктатура..................................................................................................7
1.2.1. Државни удар од 6. јануара 1929..................................................................................7
1.2.2. Обележја шестојануарске диктатуре............................................................................7
1.3. Организација власти (1929-1931).......................................................................................8
1.3.1. Положај краља................................................................................................................8
1.3.2. Орагизација врховне државне управе..........................................................................8
1.3.3. Судска власт...................................................................................................................9
1.3.4. Локална управа...............................................................................................................9
1.3.5. Карактеристике организације власти.........................................................................10
1.4. Закони диктатуре...............................................................................................................12
2. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................13
3. ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................14
2
УВОД
Парламентаризам се у Краљевини СХС, са изузетком Србије, јавља као нова пракса
политичког живота. Без обзира на постојање представничких установа у појединим
југословенским земљама пре уједињења, грађанска демократија је била неразвијена.
Сукоби националних буржоазија и обрачунавање са револуционарним радничким
покретом од почетка руше парламентарну фасаду поткопавају њену основу. Криза
парламентарног система у Краљевини СХС, настала је као резултат неколико
компонената: класне, националне и кризе политичког представништва.
Све оштрији политички сукоби између Срба и Хрвата, испољени кроз сукобе
владајућих странака: радикала и Сељачко-демократске коалиције достигли су критичну
тачку атентатом у скупштини 20. јуна 1928. године када је радикалски посланик Пуниша
Рачић убио двојицу посланика ХСС, а ранио тројицу. Атентат у Народној скупштини
означио је крај парламентаризма и убрзао прелаз на отворену диктатуру, створивши краљу
повод и оправдање за државни удар.
Шестог јануара 1929. године краљ Александар је завео апсолутистичку власт
суспендовањем устава и распуштањем скупштине извршивши на тај начин државни удар.
4
Петра I (
16. августа
1921
), Регент Александар је постао краљ Срба, Хрвата и
Словенаца.
1922
. године оженио се
принцезом Маријом
од Румуније. У том браку рођена
су три сина —
Петар
,
Томислав
и
Андреј
.
Краљ је
1931
. године одустао од отворене диктатуре и донео је
3. септембра
нови
(октроисани) устав
. Октроисани устав представљао је други по реду устав у
историји Југославије. Донео га је године 1931. краљ Александар како би њиме окончао
сопствену Шестојануарску диктатуру. Формално се примењивао све до краја
постојања Краљевине Југославије, односно доношења Устава ФНР Југославије 1946.
године. Циљ доношења устава је био да се концентрисањем власти код краља и
ограничавањем
парламентаризма
смири политички живот и подстакне национално
јединство. Резултати нису били задовољавајући, а хронична политичко-национална
нестабилност остала је обележје живота у Краљевини.
У спољној политици, интензивно је радио на склапању међудржавних одбрамбених
савеза усмерених против сила које су тежиле ревизији Версајског система мировних
уговора. Његовом заслугом створена је 1921
Мала Антанта (Краљевина
СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927, а 1934.
образован је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке.
Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез
против нацистичке Немачке, краљ Александар I убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934.
године од стране хрватских усташа и македонске организације ВМРО, а под
заштитом Италије, Немачке и Мађарске. Заједно са њим тада је убијен и француски
министар спољних послова Луј Барту. Атентатор је био припадник ВМРО-а Владо
Черноземски. Његова смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тело
испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен је у
Задужбини краља Петра I. Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му
назив
Витешки краљ Александар I Ујединитељ
1
.
1
https://sr.wikipedia.org/sr/Александар_I_Карађорђевић
