1. НАУКА И ДРУГИ ОБЛИЦИ ТУМАЧЕЊА СВЕТА И ДРУШТВА
Наука је настала историјским развојем друштвене свести, као друштвени производ на основу активног
индивидуалног и друштвеног односа према природи, појединцу и друштву.
У основи научне делатности је сазнајно-критичка делатност према свему што окружује човека и чини га
друштвеним бићем.
Наука има практично социјалну функцију и доводи до побољшања и квалитетније позиције човека као
индивидуалног и друштвеног бића.
Од науке се увек очекивало да на основу проблема које заокупљују човека и друштво, да повратно
дејство и поспеши развој човека и друштва.
За конституисање науке не постоје одређене карактеристике нивоа научног сазнања, али је учинак
неких и данас незаменљив. То су:
- здраворазумско
- религиозно
- уметничко и
- филозофско сазнање света.
Здраворазумско се заснива на искуству, али и на неутемељеним претпоставкама, што је обрнуто код
филозофског сазнања. Религиозно сазнање има систематичност, као и филозофија, али нема
објективност.
2. ПРИНЦИПИ НАУЧНОГ САЗНАЊА ДРУШТВА И СВЕТА
Принципи научног сазнања без којих то не би била су:
- објективност
- прецизност
- поузданост
- систематичност
- развојност и
- општост.
Научно сазнање се заснива на:
- тачно дефинисаним појмовима који се употребљавају,
- нормама којима подлеже научни рад,
- изграђеној одговорности о сазнатом јер резултати могу имати и ширу друштвену важност.
Наука је достигнути облик друштвене свести и деловања који на основу метода и принципа долази до
што истинитијих сазнања о свету и друштву, његовим деловањима и појавама, утврђујући законитости у
циљу побољшања света и друштва.
3. ВРЕМЕ УСПОСТАВЉАЊА НАУЧНОГ САЗНАЊА И ПРЕДСТАВНИЦИ
Успостављање науке настаје у време религиозно-мистичног погледа на свет. Унутар њега се успоставља
рационални приступ према свету, од ренесансних узлета до емпиризма.
Прелаз има у Каролинској ренесанси из 8 и 9 века, и француској ренесанси из 12 века.
Директан утицај на промену ондашњег погледа на свет имају три момента:
- реафирмација Платонове мисли на Западу
- проналасци штампарије, барута, магнетне игле, Источне Индије и Америке и
- откриће да је земља округла.
Посебно место у формирању настанка науке имају емпиристи из 13 и 14 века. Религиозном схватању
света супроставља се став да нема сазнања без истраживања и експеримената.
Разум се по верској догми не може упуштати у њихову релевантност, док је антидогматско мишљење да
се природи и њеном проучавању не моће прићи дедукативним методом (Бекон)
Питање Бога и питања која се не могу доказати изузимају се из домена здравог разума и не могу бити
предмет филозофије (Скот)
Истражују се појаве и феномени чија су сазнања чињенички исказана (Окам)
Емпиристи инсистирају на емпиријском сазнању.
Са рационализмом скепса је полазна основа сазнања, а акценат је на чињеници.
Став Цоргито ерго сум (Декарт) наше постојање не може извести изнад ума.
4. КОНСТИТУИСАЊЕ НАУКЕ И ЊЕН РАЗВОЈ
За почетак науке сматра се 17 век.
Филозофи и ствараоци овог доба су: Галилеј, Бекон, Декарт, Паскал, Лајбниц, Спиноза и др.
18 век афирмише француске материјалисте: Холбаха, Монтескија, Русоа, Валтера и др, стварањем
енциклопедије, наука промовише практичан приступ према свету и животу.
Аспекти сазнајног процеса су:
- експеримент - применљивост - систематичност - искуственост - поверљивост.
Религиозни поглед на свет губи владајућу доминацију, о тумачењу, настанку, правцу и развоју света,
друштва и улози човека.
Доминирају индивидуалнизам, стваралаштво, напредак, развој, просперитет и одговорност.
До дистункције између филозофије и науке долази у 19 веку, када се за науку стварају посебни
предуслови за њену примену. Испуњеност услова подразумева сазрелу друштвену свест о потреби да
постоји научно сазнање, као и основа у изградњи нових пројеката.
5. ДОДАТНИ ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ У КОЈИМА НАСТАЈЕ СОЦИОЛОГИЈА
Социологија настаје као реакција на кризу коју доноси средњи век. Грађанин ступа на друштвену сцену
и замењује кмета. Ствара нове институције, а стари режим напушта друштвену сцену.
То је било време буржоазијских револуција, од половине 1500 па до 1900. (револуционарни покрети у
Шпанији, ратови и грађански ратови итд.)
То је време настанка индустријских класа, које захтевају да одлучују о друштвеним питањима.
Начини организовања живота грађанског друштва постају незаобилазна тема. То време је тражило
рационалне одговоре на велика питања које је постављала епоха.
6. РАЗВОЈ СОЦИОЛОГИЈЕ КОД НАС
Код нас се социологија јавила као одговор на кризу раних 50-их година 20 века како би се објаснио
раскид са социјализмом совјетског типа и упознао са новим, социјализмом са људским ликом.
До дефинитивног раскида долази на Бледском конгресу југословенских филозофа почетком 60-их
година 20 века. Од социологије се очекивало да подржи партијско-политичку стратегију, али се са друге
стране борила за своју истраживачку аутономију.
До тада је социологија сматрана буржоаском и непотребном науком, али када су социолози
проговорили критички били су дискредитовани.
7. ШТА ЈЕ СОЦИОЛОГИЈА?
Социологија је наука јер се ослања на рационално размишљање и логичке законе, а не на емоције,
вољу или нагоне. Социологија се темељи на ономе што се може искуствено проверити, а избегава оно
што се нормира.
Дослован превод термина социологија је наука о друштву. Ипак термин социологија не обухвата цело
подручје друштвених наука у својој употреби. Полазиште социологије као науке нису појединци него
друштвене групе.
8. СОЦИОЛОШКО САЗНАЊЕ СВЕТА ПРЕМА ДРУГИМ НАУКАМА
Социологија на специфичан начин разматра и сагледа проблеме друштва. Нпр, за економију је битно да
постави питања на који начин се процеси одвијају и функционишу. За социолога је у тим процесима
- такве методе могу се применити на људско понашање и омогућити да се изведу закључци о узроку и
последици,
- тада се могу осмислити теорије које ће објаснити одређено понашање,
- истиче се понашање које се може директно посматрати.
16. ПОЛАЗНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ
Представници феноменологије сматрају да се предмети друштвених и природних наука разликују.
Методе и претпоставке природних наука су неприкладне за проучавање човека.
Да би се схватило и објаснило понашање материје, довољно је посмарати спољашне процесе.
За разлику од материје човек има свест, мисли, осећање, намере и свест о свом постојању.
Његови поступци су смислени и он дефинише ситуацију и даје смисао својим и поступцима других.
17. СТАВОВИ МАКСА ВЕБЕРА О ФЕНОМЕНОЛОШКОМ ПРИСТУПУ ДРУШТВУ
Он је доказивао како социолошка објашњења о деловања морају почети посматрањем субјективног
стања духа, појединих актера. С обзиром на то да не можемо завирити у главе актера, из тог разлога
објективно мерење није могуће. Многи социолози сматрају да позитивизам даје искривљену слику
друштвеног живота. Друштво намеће норме, вредности, улоге а људи их прихватају. Са
феноменолошког стајалиша човек неће реаговати на друштво ако није подложан деловању, већ сам
делује.
18. ПОЛАЗНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ МАРКСИЗМА
Марксистичка теорија је добила име по свом оснивачу немачком филозофу Карлу Марксу. Човек да би
преживео мора да прозиводи храну и материјалне предмете. Он тако улази у друштвене односе. Од
ловачког доба па до индустрализације производња је друштвени подухват.
Заједно производне снаге и друштвени односи у производњи чине економску базу или инфраструктуру
друштва, па су политичке, законске и образовне институције и систем веровања и вредности одређени
економским чиниоцима.
19. ПРОТИВРЕЧНОСТ ИЗМЕЂУ ПРОИЗВОДНИХ СНАГА И ПРОИЗВОДНИХ ОДНОСА
Производни односи су друштвени односи у које људи улазе да би произвели добра.
Маркс тврди да само рад производи богатство што експлоатацијом у индустријском друштву долази до
изражаја.
Док су производне снаге у приватном власништву, а производња има друштвени карактер дотле
појединци остварују профит.
Противречност се крије у друштвеној и колективној природи производње. Владајућа класа која поседује
и контролише производне снаге, уз помоћ монопола политичке моћи креира законе да штите своје
интересе.
20. ПОДЕЛА ИСТОРИЈЕ И ЕПОХА
Промена од феудалног до капиталистичког друштва потекла из појаве индустријског друштва у току
феудалне епохе. Кад достигну одређену тачку у развоју, нове производне снаге доводе до стварања
новог низа производних односа. Тако се рађа нова епоха која брише старе друштвене односе. Тачније
производни односи одржавају се у различитим институцијама.
21. ИНТЕРАКЦИОНИЗАМ
Интеракционизам се бави интеракцијом, што значи да подразумева али и да истражује акције међу
појединцима. Он настоји да разуме тај процес. Прва претпоставка је да акција има смисла за оне који су
у њу укључени. Значење зависи од контекста интеракције. Оно се такође развија, ствара, модификује у
самом процесу интеракције.
Интеракција се фокусира на процес интеракције у датој ситуацији. Значење одређене акције могуће је
разумети ако се открију значења која актери приписују активностима.
22. ПОЈАМ СТРУКТУРЕ И РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ СТРУКТУРЕ И САСТАВА
Реч структура је реч која је често у употреби. Свака ствар, живо биће или једно дело (уметничко, научно,
филозофско) има своју структуру. То значи да су елементи или делови који чине структуру (склоп,
систем, целину) повезани на одређени начин. По начину организације делова у целину (систем,
структуру) ми разликујемо различите врсте и типове друштва. Састав и структура нису исто јер се из
појма „састав“ не може ништа закључити о начину на који су елементи организовани у целину.
23. ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ СТРУКТУРАЛИЗМА
- Испод или иза сваке ствари, бића, индивидуалног или колективног понашања итд., налазе се
структуре које су одлучне за објашњење те ствари, бића или понашања.
- Човек је биће које иза себе оставља трагове или информације, које су такође на неки начин
структуралисане, организоване по неком принципу
- Наука о човеку се бави структурама као целинама. Разноликост друштвених облика које етнологија
захвата распоређене су у простору.
- Свако конкретно друштво се заснива на једном прилично једноставном принципу организације
његових основних делова. Наука треба да открије тај принцип и све логичке и практичне последице које
из њега следе.
24. ПРЕДСТАВНИЦИ И ПОЛАЗИШТЕ ФУНКЦИОНАЛИЗМА
Антрополози из овог периода (Редклиф Браун, Малиновски) вршили су истраживања под утицајем
колонијалних услова. Окрећу се настојањима да друштвене појаве објасне међусобном повезаношћу
актуелних друштвених појединаца и установа а не као резултат њиховог развоја. Пажња се обраћа на
обичаје који на први поглед немају никакав смисао. По њима је друштво систем усклађених односа које
је прилагођено спољашњој околини.
25. ПАРСОНС – ИЗРАЗИТИ ПРЕДСТАВНИК ФУНКЦИОНАЛИЗМА
Талкота Парсонс проучава друштвено деловање (социјалну акцију). Друштвено деловање и друштвени
систем основни су појмови његове замисли. Парсонс настоји да социологију изграђује као аналитичко
научну дисциплину која утврђује правилности у друштвеном деловању и друштвеним системима и на
тај начин не прихвата становиште да је социологија духовна наука чији би задатак био да открива
смисао, да тумачи, да разуме понашање појединца, њихове духовне творевине, без утврђивања општих
веза међу појавама. За њега основни проблем социологије јесте интеграција друштва, проблем поретка
(реда) у друштву и његовим деловима.
26. ЈЕЗГРО ФУНЦИОНАЛИЗМА
Постоје три постулата:
- Постулат фунционалног јединства друштва, према којем стандардне друштвене појаве понашања,
установе и веровања морају имати одређену позитивну улогу у односу на функционисање укупног
друштвеног система
- Постулат универзалне функционалности према којем све друштвене и културне форме и појаве морају
имати одређене друштвене позитивне функције.
- Постулат функционалне неопходности појављује се:
1. тврди да се све друштвене појаве неопходне да би друштво опстало и да је друштвена структура
непроменљива
2. да су функције које појаве остварују неопходне да би друштво опстало
32. ЗАДАТАК ТЕОРИЈЕ – ДАВАЊЕ КРАТКОГ ПРЕГЛЕДА
Даљи задатак који теорија извршује састоји се у томе да сажето изрази само оно што је већ познато о
предмету проучавања. Ови сажимци могу се поделити у две просте категорије:
1. емпиријске генерализације
2. системи односа између тврдњи
Човекова трајна егзистенција зависи од многих емпиријских посматрања, нпр. „предмети падају“, „дрво
плива“ итд. Тврдње ове врсте су укључене у мудрост племена. Наша обична тврђења морају се
интерпретирати кроз системе ставова.
33. ТЕОРИЈА ПРЕДСКАЗУЈЕ ЧИЊЕНИЦЕ
Ако теорија резимира чињенице и констатује једнообразност која прелази оквире посматрања она
постаје и предсказивач чињеница. Ово предсказивање има неколико страна. Једна од најочигледнијих
страна јесте проширивање које иде од познатог ка непознатом. Међутим, очекује се исто стање просто
стога што:
1. верујемо да знамо који су чиниоци узрок одређеног стања.
2. верујемо да ће ови чиниоци бити нађени у новој ситуацији.
34. ТЕОРИЈА УКАЗУЈЕ НА ПРАЗНИНЕ У ЗНАЊУ
Пошто теорија резимира познате чињенице и предвиђа чињенице које још нису биле опажене, она
мора да указује на области које још нису испитиване. Ако теорија констатује општи однос као што је
негативна корелација између прихода и плодности, можемо одмах да видимо где би се могла тражити
даља факта. Теорија указује и на празнине основне врсте. Нпр. док је Сандерленд започео своја
истраживања већи део њих се односио на обичне злочине, убиства, крађе, провала итд. Скоро уопште
није поклоњена пажња злочинима извршеним од стране средњих класа. Таква празнина не би била
приметна да наше чињенице нису систематичне и организоване. Ми можемо рећи да теорија указује
где је наше знање мањкаво.
35. ЧИЊЕНИЦА ЗНАЧИ ТЕОРИЈУ
Многе од прича у историји науке описују како је једна значајна чињеница на коју се неки пут случајно
набасало довела до вазних нових теорија. Људи имају то у виду када мисле да је то откриће. Скоро
сваком „проналазачу“ предходили су други који су ово откриће први видели, али о њему нису даље
мислили. Чињеница може значити теорију само ако је научник прихвати за могуће узајамно дејство
између теорије и чињеница.
36. ЧИЊЕНИЦЕ ОДБАЦУЈУ ИЛИ МЕЊАЈУ ПОСТОЈЕЋЕ ТЕОРИЈЕ
Чињенице не одређују теорију потпуно, па ипак су постојаније од теорије. Свака теорија мора да се
прилагоди чињеницама и одбацује се или се мења ако се чињенице не могу уклопити у њену структуру.
Постепено се нагомилавају запажања која изгледа да бацају сумњу на постојећу теорију. Многи су
објашњавали самоубиство теоријама психопатологије, док су други употребљавали климу, расу,
националност итд. у напору да узму у обзир све чињенице.
37. ЦИЊЕНИЦЕ БЛИЗЕ ОДРЕДЈУЈУ И ОСВЕТЉАВАЈУ ТЕОРИЈЕ
Научник је обично испитивао свој проблем извесно време пре теренског или лабораторијског
проверавања, па није изненађен резултатима. Он ретко налази неку чињеницу која се просто не уклапа
у ранију теорију или проверава две алтернативне хипотезе од којих за сваку постоји подједнак број
чињеница.
