се то остварило, неопходно је стваралачко ангажовање ученика и разредних наставника.
У школском физичком васпитању се последњих година појављују
извесна неслагања у тумачењу основа функције телесне вежбе, па се негде више наглашава њен физиолошки и биолошки значај, док се на другој страни истиче њен образовни и дидактички значај. И поред подељености мишљења, зависност и повезаност ових функција је очигледна, па би, наглашавањем било ког од ова два аспекта телесне вежбе у пракси, настава била једнострано и погрешно усмерена. (Бокан, 1997)
Стварни успех у овом васпитно . образовном подручју могуће је постићи
уравнотеженим постављањем и реализовањем биолошких, образовних и васпитних задатака наставе, што у пракси није лако постићи. За успех је непходан смишљен, усклађен, добро припремљен, планиран и систематичан рад.
Савремена настава физичког васпитања не сме се усмеравати само на
стицање моторних знања и овладавање моторним вештинама, већ задатак наставника мора бити усмерен у правцу позитивног утицаја на ученика у целини. Недопустиво је препустити да се физички и здравствени развој деце узгредно остварује. Мада савремена концепција наставе не ослобађа наставника обавезе за постизање успеха на образовном плану, систематско развијање моторне умешности остаје и даље прворезредни задатак (Живановић, 2000).
Настава физичког васпитања мора бити смишљена делатност која се не
сме произвољно, стихијски и импровизовано одвијати. Нужан је смишљени рад који има своје социолошко, логичко, психолошко, педагошко и биолошко оправдање. Настава се мора заснивати на достигнућима и
3
сазнањима одговарајућих научних дисциплина (педагогије, психологије, физиологије и др.), што ће јој омогућити да задовољи савремене потребе и интересе човека у друштву.
Савремена настава захтева програмирање засновано на слободном
избору градива, средстава и метода. Наставник треба да ствара програм и предвиђа читав процес наставе за своје ученике, јер он и сноси сву одговорност за резултате и успех свога рада. Да би успешно и смишљено могао да пројектује, бира средства, програмира и планира, он првенствено мора да познаје стање, потребе и недостатке, као и могућности својих ученика.
Наставни садржаји су различити у сваком разреду у основној и средњој
школи и прилагођени су узрасту за који су начињени. У настави су заступљени најпре природни (елементарни) облици кретања и њихове комбинације, а затим атлетика, спортске игре, пливање, вежбе на справама и тлу, ритмичка гимнастика, народни плес итд (Матић & Бокан, 1990).
4
и способности деце млађег школског узраста. Здравствено – хигијенски задаци су многобројни, а један од основних је да физичко вежбање повољно утиче на раст и развој организма (Родић, 2000).
Услед специфичности анатомско – морфолошке грађе женског
организма и његове мишићне снаге, затим због разлике у интересовању и телесним способностима, ученице неке вежбе савладавају теже и спорије од ученика, што захтева другачији начин примене и дозирања вежби, као и дуже задржавање на њиховој обуци. Због тога, према неким ауторима, наставу физичког васпитања од петог до осмог разреда треба изводити одвојено.
Ученике петог разреда треба укључивати у интензивније телесно
вежбање, које систематски подстиче на рад и развитак свих органских система, а нарочито костију, мишића, плућа и срца. Поред брзине, систематски треба да се развија снага, нарочито снага мишића трупа, и то помоћу вежби отпора, надвлачења, потискивања и вежбањем на гимнастичким справама. Издржљивост треба да се развија трчањем, смучањем и пливањем са одговарајућом дужином трајања и паузама за одмор. У раду и даље треба обраћати пажњу на држање тела и спречавање телесних деформитета. Вежбе обликовања добијају значајно место у раду.
Ученике треба постепено оспособљавати да свесно контролишу
сопствене покрете и научити их да повезују елементарне покрете у сложеније целине. Потребно је научити елементарну технику брзог трчања, скакања у висину и даљину. Вежбањем на справама ученика треба оспособити да влада тежином свога тела. Вежбама отпора, надвлачења, потискивања и разним играма треба развијати упорност и истрајност воље.
