Planiranje i uredjivanje predela – Turizam i rekreacija (1 deo)

 
 
 
SADRŽAJ 
 
 
1.0 TURIZAM, REKREACIJA I ODMOR  

1.1 Objašnjenje pojmova 
1.2  Motivi turisti

č

kih kretanja i bavljenja rekreacijom   

1.3 Vrste rekreacijonih aktivnosti na otvorenom i njihovo grupisanje 
1.4  Na

č

ini izdvajanja turisti

č

kih i rekreacijonih podru

č

ja  

2.0 DOKUMENTACIONA OSNOVA ZA PLANIRANJE TURISTI

Č

KIH I REKREACIJONIH PODRU

Č

JA 

2.1 Klasifikacija metoda vrednovanja za potrebe planiranja rekreacije  

2.1.1 Klasifikacija metoda vrednova prema postavljenom cilju 
2.1.2 Klasifikacija metoda vrednovanja pogodnosti u odnosi na na

č

in obrade  

2.1.2.1 METODSKI POSTUPCI ZAVISNI OD KORISNIKA 

2.1.2.1.1 Brojanje posetilaca i istraživanje frekvencija  
2.1.3.1.2 Metode osmatranja  
2.1.2.1.3 Ankete   

2.1.2.1.3.1 Primeri strukturisanih anketa 

A) DESKRIPTIVNA VREDNOVANJA 

2.1.2.1.3.1.1 Skale pitanja 
2.1.2.1.3.1.2 Pridevska 

č

ek lista 

2.1.2.1.3.1.3 Semanti

č

ki diferencijal 

B) VREDNOVANJE PREFERENCI 

2.1.2.1.3.1.4 Metoda skaliranja uporednih parova 
2.1.2.1.3.1.5  Psihofizi

č

ka merenja  

2.1.2.1.4 Dodatna objašnjenja 
2.1.2.1.5 Zaklju

č

ak  

2.1.2.2 METODSKI POSTUPCI NEZAVISNI OD KORISNIKA 

2.1.2.2.1 Primena obeležja u planiranju podru

č

ja turizma i rekreacije 

2.1.2.2.1.1 Prava vrednost 

2.1.2.2.1.1.1 Prirodna obeležja zna

č

ajna za valorizaciju prostora za 

rekreaciju i turizam i odre

đ

ivanje "prave vrednosti". 

2.1.2.2.1.1.1.2 Reljef 
2.1.2.2.1.1.1.3 Zemljište 
2.1.2.2.1.1.1.4 Voda 
2.1.2.2.1.1.1.5 Vegetacija  
2.1.2.2.1.1.1.6 Fauna 
2.1.2.2.1.1.1.7 Klima 

2.1.2.2.1.1.2 Antropogena obeležja    

2.1.2.2.1.1.2.1 Stanovništvo i naselja  
2.1.2.2.1.1.2.2 Pristupa

č

nost 

2.1.2.2.1.1.2.3 Ostala infrastruktura 
2.1.2.2.1.1.2.3 Ostala infrastruktura 

2.1.2.2.2 Zaklju

č

ak 

2.2 OPTERE

Ć

ENJE REKREACIJONIH I TURISTI

Č

KIH PODRU

Č

JA 

2.2.1 Problem 

2.2.1.1 Operacionalizacija pojma optere

ć

enja 

2.2.1.2 Dimenzije optere

ć

enja u podru

č

jima rekreacije i turizma 

2.2.1.2.1 Socio-psihološki nose

ć

i kapacitet 

2.2.1.2.2 Ekonomski nose

ć

i kapacitet 

2.2.1.2.3 Fizi

č

ki nose

ć

i  kapacitet 

2.2.1.2.4 Ekološki nose

ć

i kapacitet 

2.2.1.2.4.1 Empirijska istraživanja uticaja rekreacijonih i turisti

č

kih aktivnosti u 

podru

č

jima turizma i rekreacije sa stanovišta ekologije 

2.2.1.2.4.2  Uticaji rekreacije i turizma sa stanovišta ekologije 
2.2.1.2.4.3 Istraživanje uticaja rekreacije i turizma sa stanovišta ekologije 

3.0  PLANIRANJE REKREACIJONIH PODRU

Č

JA  

3.1 Predeli kao okruženje za rekreaciju 

3.1.1 Raspoloživa teritorija 
3.1.2 Pregled ili inventarisanje predela 
3.1.3 SWOT analiza 
3.1.4 Zoning 

3.1.4.1 Spektar rekreacijonih mogu

ć

nosti 

3.1.4.2 Suština ekološkog turizma 
3.1.4.3 Alternativni oblici turizma 
 

PRILOG 1: METOD VREDNOVANJA I IZBORA REGIONA ODMORA TUROWSKI,G.(1972). 
PRILOG 2. MODEL OBRA

Č

UNA KAPACITETA REKREACIJONIH I TURISTI

Č

KIH PODRU

Č

JA PREMA BECKER 

(1975) 
PRIMER 3. MODEL OBRA

Č

UNA NOSE

Č

EG KAPACITETA PODRU

Č

JA NACIONALNOG PARKA KOPAONIK 

PREMA 

Č

OMI

Ć

 (1990) 

PRIMER 4: PROCENA REKREACIONOG UTICAJA  
 

4.0 PLANIRANJE REKREACIJONIH OBJEKATA I AKTIVNOSTI  

4.1  ZIMSKA REKREACIJA  I TURIZAM 

4.1.1  Vrste zimskih aktivnosti 
4.1.2 Vrste ski-staza 
4.1.3  Planiranje, izgradnja i održavanje  skijaških objekata 

4.1.3.1  Cilj planiranja 
4.1.3.2 Osnovni uslovi planiranja ski-staza 
4.1.3.3 Planiranje 

4.1.4  Kriterijumi za planiranje ski-staza 

4.1.4.1 Osnovni kriterijumi za planiranje ski- staza 
4.1 4.2  Kriterijumi za planiranje pojedinih smu

č

arskih disciplina  

4.1.4.3 Normativi 

4.1.5 Izgradnja ski-staze 
4.1.6 Uticaj postavljanja i koriš

ć

enja ski-staza na sredinu 

4.1.7  Mere sanacije 

4.1.7.1 Mere ure

đ

enja 

4.1.7.2 Sekundarno ozelenjavanje 
4.1.7 3. Opšte mere 

4.1.8 Mere kojima se može spre

č

iti degradacija predela  

4.1.9  Formiranje vešta

č

kog snega na ski-stazama 

4.1.10 Prate

ć

i prostor skijaških objekata 

4.1.11 Tipovi ži

č

ara 

4.1.12  Konflikti u ciljevima pri planiranju zimskih centara 

4.4

JAHA

Ć

E STAZE 

 
4.4.1      Vrste jana

ć

ih staza 

4.4.2      Vrste štala sa jaha

ć

im konjima 

4.4.3

Aktivnosti 

4.4.4

Obuhva

ć

eno podru

č

je 

4.4.5

Potreba 

4.4.6      Dužina i gustina kružnih staza za jahanje 
4.4.7      Me

đ

uciljevi 

4.4.8

Zahtevi 

4.4.9

Oblikovanje 

4.4.10

Planiranje objekata konji

č

kog sporta 

4.4.11

Jaha

ć

e staze u velikim rekreacijonim podru

č

jima i izletištima 

4.4.12

Takmi

č

enja daljinskog jahanja -„endurance” u Srbiji  

4.5

STAZE ZA TR

Č

ANJE I TRIM STAZE 

4.5.1    Opšte 
4.5.2

Aktivnosti 

4.5.3

Dimenzije 

4.5.4

Izbor lokacije  

4.5.5

Smernice za trim stazu 

4.5.6     Smernice za finsku stazu 
4.5.7     Oblikovanje 

4.5.7.1 Smernice za trim stazu 

4.6

BICIKLISTI

Č

KE STAZE 

4.6.1 Definicija 
4.6.2  Uvod 
4.6.3  Tipovi korisnika 
4.6.4.Vrste biciklisti

č

kih staza 

4.6.5. Gustina mreže biciklisti

č

kih staza 

4.6.6.Aktivnosti 
4.6.7 Polazišta i cilj 
4.6.8 Prednosti i ograni

č

enja 

4.6.9 Dužina staza  
4.6.10 Širina staza 
4.6.11 Zastor 
4.6.12 Kriterijumi planiranja 
4.6.13 Drenaža 
4.6.14 Signalizacija 
4.6.15 Posebni zahtevi 
4.6.16 Izbor i planiranje trase 
4.6.17 Dodatni komfor i bezbednost pri vožnji 

PRIMER 1.  MREŽA BICIKLISTI

Č

KIH STAZA U BEOGRADU, SRBIJA 

PRIMER 2.  MREŽA IZLETNI

Č

KIH BICIKLISTI

Č

KIH STAZE NA PRIMERU MINHENA, NEMA

Č

KA 

PRIMER 3. PLANIRANJE MODELA IZMETNI

Č

KIH BICIKLISTI

Č

KIH STAZAU U REGIONU NIRNBERGA, 

NEMA

Č

KA 

PRIMER 4.  EUROVELO 

 
4.7 GREENWAY 

4.7.1 Objašnjenje pojma 
4.7.2 Ekološki zna

č

aj 

4.7.3 Rekreacija 
4.7.4 Ekonomska dobit 
4.7.5 Pove

ć

anje estetskih vrednosti, uslova života i kvaliteta.  

4.7.6 Planiranje  
4.7.7. Primeri realizovanih greenway-ova u Americi: 
4.7.8 Finansijska sredstva za realizaciju greenway-ova 
4.7.9 Greenway-ovi u Evropi 
4.7.10 European Greenway Association (EGWA) 

PLANIRANJE I URE

Đ

IVANJE PREDELA 

TURIZAM I REKREACIJA                          Prof. Jasminka Cveji

ć

2

pojam 

″

turiste

″

 definiše na osnovu kriterijumu 

″

dužina boravka

″

.

 Prema usvojenoj definiciji 

″

turisti

″

 su 

povremeni gosti koji ostaju najmanje 24 sata u zemlji koju pose

ć

uju. Razlozi posete mogu da budu: 

‚

slobodno vreme (rekreacija, godišnji odmor, zdravlje, saznanje, sport i religija), ili  

‚

posao, porodica, zadatak, susret.  

 
Pritom se pod 

internacionalnim

 turizmom podrazumeva prelaženje internacionalne granice i zadržavanje van 

prebivališta najmanje 24 

č

asa dok se 

doma

ć

i

 turizam odvija unutar sopstvene zemlje i turisti ostaju van ku

ć

e više 

od 24 sata. Na istoj konferenciji je definisan i pojam 

″

izletnika

″

. Prema toj definiciji izletnik je povremeni posetilac 

koji ostaje manje od 24 

č

asa u zemlji koju pose

ć

uje, uklju

č

uju

ć

i  krstarenje brodom. 

 
U nekim definicijama 

″

turiste

″

 dominantan kriterijum je 

″

distanca putovanja

″

. Na primer, engleska 

National 

Tourisms Resources Review Commission

 (NTRRC) definiše 

″

turistu

″

 kao: 

″

nekoga ko putuje van svog 

prebivališta na distancu od najmanje 80 kilometara (u jednom pravcu) u svrhu trgovine, uživanja, li

č

nih poslova ili 

neke druge svrhe, dakle,  van  redovnog putovanja na posao". 

 
Sli

č

no teško

ć

ama u razdvajanju pojma 

″

odmor

″

 i 

″

rekreacija

″

 postoje teško

ć

e i u razdvajanju pojmova 

″

turizma

″

od ostalih formi rekreacije. Problemati

č

no je izolovati aktivnosti i zahteve turista od aktivnosti onih koji u

č

estvuju 

u drugim oblicima rekreacije.Turizam i rekreacija 

č

esto dele iste kapacitete i konkurišu za isti prostor i finansije. 

Tako npr.: park može da bude privla

č

an za turiste i da zadovoljava zahteve rekreativaca; mere za unapre

đ

enje 

sredine i za zaštitu i obnovu nacionalnog parka ili istorijskog spomenika koriste i turistima i rekreativcima.

 Stoga 

su zahtevi i posledice koje izaziva turizam i rekreacija u tesnom me

đ

usobnom odnosu.  

1.2  Motivi turisti

č

kih kretanja i bavljenja rekreacijom   

 
Studije turizma i rekreacije obuhvataju 

prou

č

avanje ponašanja ljudi

 van njihovog uobi

č

ajenog prebivališta, 

prou

č

avanje njihovog 

smeštaja

 i 

uticaje

 koje turizam i rekreacija ima na 

ekonomiju, fizi

č

ko i socijalno

blagostanje 

ljudi 

kao i na

 životnu sredinu.

 Ne manje zna

č

ajno je prou

č

avanje 

motiva 

turisti

č

kih kretanja i bavljenja 

rekreacijom. Spektar motiva turisti

č

kih kretanja dat je u Tabeli 1.2.1 

Tabela 1.2.1 Motivi turisti

č

kih kretanja prema McIntosh 1977 

1

Kategorije motiva 

Motivi 

Fizi

č

ka motivacija 

Osveženje tela i uma; iz zdravstvenih razloga (po savetu lekara ili po sopstvenoj želji); u

č

eš

ć

e u sportu; 

zadovoljstvo - uživanje, uzbu

đ

enje, romansa i  zabava, kupovina. 

Motivi vezani za kulturu 

Znatiželja upoznavanja stranih zemalja, ljudi i mesta; zanimanje za umetnost, arhitekturu, folklor; interesovanje 
za istorijska mesta (arheološke lokalitete, spomenike i crkve); doživeti specifi

č

na internacionalna i nacionalna 

doga

đ

anja kao Olimpijske igre i dr. 

Li

č

ni motivi 

Poseta prijateljima i rodbini; sresti nove ljude i tražiti nova prijateljstva, tražiti nova i razli

č

ita iskustva u razli

č

itim 

sredinama; bežanje iz svoje permanentne socijalne sredine (želja za promenom; li

č

no uzbu

đ

enje zbog 

putovanja; putovanje iz verskih pobuda, putovanje radi putovanja). 

Motivi prestiža i ugleda 

Iz hobija; nastavak u

č

enja i edukacije; traženje poslovnih kontakata i profesionalnih ciljeva, konferencije i 

sastanci; uve

č

avanje 

″

ega

″

 i 

č

ulnih zadovoljstava; željeni izgled.  

 
Kao što se vidi iz prethodne tabele motivi turisti

č

kih kretanja su brojni i njihovo poznavanje je veoma zna

č

ajno za 

planera i projektanta turisti

č

kih podru

č

ja. Sli

č

no motivi bavljenja rekreacijom mogu se nazna

č

iti u slede

ć

em 

(Tabela 1.2.2). 
 
 

1

 Izvor 1. Mathieson, A.,Geoffray, W.,1982: Tourism economic, physical and social impacts, Longman Group Limited, 

London