UVOD
Diabetes mellitus(šećerna bolest) verovatno je stara koliko I ljudska
civilizacija.Prvi pisani dokumenti o njoj datiraju iz starog Egipta.Sem
opisa simptoma bolesti,data su i uputstva kako šećernu bolest lečiti,ali i
ishrana koja se sastoji od pšenice u zrnu,voća i piva.Iako su se lekari
kroz vekove borili da dokuče tajnu zvanu dijabetes i uspeli da
laboratorijski proizvedu insulin koji danas sve više odgovara modelu
čovečjeg insulina,iako su pronadjeni moćni tabletirani preparati,način
ishrane je ostao kamen temeljac uspešnog lečenja.Ishrana je ne samo
osnov lečenja,već predstavlja sigurno i jedan od faktora koji može da
prerano dovede do pojave bolesti.Poslednjih decenija promenio se
način življenja,uz smanjenu fizičku aktivnost,smanjeno unošenje hrane
bogatom dijetnim vlaknima,preterano uzimanje jako kalorične
hrane,slatkiša i slatkih napitaka,što je rezultiralo „pandemijom“
dijabeta.Dijabetes mellitus se odlikuje povišenim vrednostima šećera u
krvi,iz istovremeno poremećen metabolizam masti,belančevina,vode i
elektrolita sa istovremenim razvojem komplikacija koji prate ovu bolest.
Postoje dva tipa dijabetes mellitusa:
-dijabetes mellius tip I-(insulino zavistan tip) nastaje uglavnom kod
osoba mladjih od 35 godina života zbog prestanka lučenja insulina od
strane pankreasa.
-dijabetes mellitus tip II-(insulino nezavistan tip) nastaje uglavnom kod
osoba starijih od 35 godina(srednje i starije životne dobi) usled
umanjenog lučenja insulina od strane pankreasa ili zbog toga što se
količina insulina koju pankreas izluči nedovoljno koristi u
organizmu(ovo je slučaj kod gojaznih dijabetičara).
SAMO PROMENOM NAČINA ŽIVOTA SA PROMENOM NAČINA
ISHRANE,UZ DOZIRANU FIZIČKU AKTIVNOST,ADEKVATNO LEČENJE I
REDOVNE KONTROLE ZDRAVSTVENOG STANJA,MOŽETE UTICATI NA
TOK BOLESTI I ZNAČAJNO SMANJITI,ILI ZAUSTAVITI RAZVOJ
KOMPLIKACIJA.
OSNOVNI PRINCIPI ISHRANE OBOLELIH OD DIJABETA
Nepostoji posebna kuhinja za dijabetičare,već samo nužna
preraspodela određenih namirnica po količini i vrsti,a određene
namirnice treba izbegavati ili uzimati u manjim količinama.Ishrana
bolesnika obolelog od šećerne bolesti svakako je kamen temeljac
uspešne kontrole nad dijabetom,ali ne predstavlja samo uzdžavanje od
uzimanja slatke hrane već podrazumeva optimalan unos svih hranjivih
materija,a to su ugljeni hidrati(šećeri),proteini(belančevine),lipidi
(masti),uz dovoljan unos vitamina,minerala,dijetnih vlakana i
vode.Dijabetičari moraju znati da mogu koristiti sve hranjive namirnice
kao i potpuno zdrave osobe,ali u količinama i vremenskim razmacima
koji neće remetiti metabolizam šećera u krvi.
-ugljeni hidrati-količina ugljenih hidrata treba da iznosi 55-60%
dnevnog unosa hrane.Treba da se obezbede iz voća i povrća,uz
izbegavanje koncentrovanih šećera.To iznosi do tri grama na kilogram
telesne težine.
-belančevine-količina belančevina treba da iznosi 15-20% dnevnog
unosa.Obezbeđuju se iz mesa,mleka i mlečnih proizvoda,jaja,ribe,biljih
izvora(soje,mahunarki),pečurki.Dnevna potreba za belančevinama
iznosi 0,8-1,5 grama na kilogram telesne težine,ali ipak zavisi od
