3
УВОД
Безбедносни менаџмент у ширем смислу представља начин организовања и
управљања системом обезбеђења који се бави човеком, као кључним елементом
организације и његовом корелацијом са унутрашњим и спољним окружењем.
Безбедносни менаџмент дефинише и обрађује захтеве и потребе система
обезбеђења и условљава процес планирања потреба, рализацију и имплементацију
планираног, контролу, извршавање задатака, активности и делатности постављених
пред систем обезбеђења.
Систем безбедносног менаџмента представља интегралну компоненту општег
менаџмента на највишем нивоу хијерархије (манаџмента који креира комплетну
политику целог предузећа), односно у оквиру својих послова, самостални менаџмент
предузећа који дефинише и одређује захтеве и потребе система обезбеђења,
самостално и у сарадњи са осталим руководним структурама; остварује процес
планирања потреба; обезбеђује организацију, реализацију и имплементацију
планираног, кроз одлучивање, вођење, координацију и контролу (ових послова); и
омогућава непосредно и посредно извршавање задатака, активности и делатности
постављених пред систем обезбеђења ради постизања његове примарне функције-
заштите лица, имовине и пословања.
Овај рад се састоји из три дела. У првом делу рада дефинисан је безбедносни
менаџмент као научна дисциплина и део науке о безбедности. Други део рада
обухвата појам безбедности, као и делатност процеса безбедносног менаџмента. У
трећем делу рада дефинисан је процес планирања као посебног и најважнијег дела
безбедносног менаџмента.
5
плану приватни интереси и циљеви, стратегија безбедносног менаџмента таквог
предузећа детерминисана је економским интересима и профитом.
1
Полазећи од тога, сматра се да циљеви безбедносног менаџмента, најопштије
посматрано, представљају подизање нивоа сигурности запослених и остварење
економског интереса, односно профита. У теорији се истиче да послови безбедносног
менаџмента обухватају пројектовање, организовање и управљање системом
обезбеђења на начин на којим се отклањају услови за настанак појава угрожавања
безбедности, као што су тероризам, саботажа, пословна и индустријска шпијунажа,
тзв. унутрашње крађе, незгоде на раду и слично. Нису у питању само одређени
сегменти заштите (противдиверзиона заштита, заштитаод индустријске шпијунаже,
контрола кретања и боравка странаца и слично), а којима се у први план ставља
спосбност, стручност и инцијатива кадра обезбеђење да на адекватан начин
предвиди, предупреди и отклони савремене ризике и претње.
2
Према томе безбедносни менаџмент укључује и одређене безбедносно-
заштитне процедуре којима се елементи система обезбеђења доводе у функционалну
зависност, са циљем да се предвиде, предупреде и отклоне савремени ризици и
претње. Држећи се стратешких пројекција и праваца развоја ове делатности на
Западу и захтева тржишта, као и чињенице да је реч о алтернативним чиниоцима
безбедности, ове процедуре могуће је систематизовати на проактивне и реактивне
процедуре.
Сигурно је да безбедносни менаџмент као дисциплина наука безбедности, али
и наука менаџмнета, јер своје теоријске основе црпи из једних и других наука.
Теорије организације, представљају главни теоријски извор који безбедносни
менаџмент преузима из наука менаџмента, док наука безбедности дају основни
теоријски концепт на коме се заснивају сва истраживања и пракса безбедносног
менаџмента.
3
1
Зоран Кековић, Интегрална безбедност и пословно-безбедносни менаџмент, Зборник Радова
Факултета цивилне одбране, Београд, 2003. године.
2
Зоран Кековић, Безбедносни менаџмент и заштита од тероризма, Тероризам у савременим
условима, Зборник радова Високе школе унутрашњих послова, Бања Лука, 2003. године.
3
Зоран Драгишић, Безбедносни менаџмент (ауторизована предвања из истоименог предмета),
Факултет безбедности, Београд, 2006. године.
6
Менаџмент је универзална активност, зато што су његови принципи
применљиви у свим областима пословне активности: у спорту, војсци,
пољопривреди, трговини, банкарству, здраству, уметности, религији и тако даље.
Менаџмент се тако подједнако односи на мала и велика предузећа, профитне и
непрофитне организације, на производне делатности и на пружање услуга. Дакле,
менаџмент се може применити на све типове организације (предузећа, школе, банке,
болнице, војску, цркве итд.) у свим земљама и међу различитим културама. Тако
имамо: менаџмент у банкарству, менаџмент у туризму, менаџмнет у саобраћају,
менаџмент у пољопривреди, менаџмент у спорт и тако даље.
С друге стране, термин менаџмент може се везивати и за поједине пословне
функције, као на пример: маркетинг, финансије, кадрове, производњу па отуда имамо
и менаџмнет маркетинга, финансијски менаџмент, производни менаџмент и
менаџмнет људских ресурса.
Могући су и новији концепти као: менаџмнет тоталног квалитета, менаџмнет
очувања човекове околине, логистички менаџмент, менаџмнет информационих
система итд. У основи исто важи и за безбедносни менаџмент, који се условно може
поделити на менаџмнет у безбедносним организацијама, безбедносни менаџмент у
органима државне управе, јавним службама и делатностима, безбедносни менаџмент
у профитним организацијама.
2. СЕКТОР БЕЗБЕДНОСТИ И МЕНАЏМЕНТ
Реч безбедност потиче од префикса
без
(непостојање, одсуство) и речи
беда
(велико сиромаштво, полочај који изазива презир, невоља, несрећа, зло) и
представља стање оног који је заштићен од опасности, осигуран, сигуран, безопасан.
Поред речи безбедност, у српском језику је у употреби још и реч сигурност чије
значење потиче од латинске именице securitas, atis (мир духа, безбрижност,
