Sadrzaj
1
.Uvod.......................................................................1
2. POJAM, FUNKCIJE I CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA…..3
3. UCESNICI NA TRŽIŠTU KAPITALA…………………………………4
4. ULOGA BANAKA U RAZVOJU TRŽIŠTA KAPITALA…………..6
5. INSTITUCIONALNI FONDOVI NA TRŽIŠTU KAPITALA
5.1. INVESTICIONI FONDOVI…………………………….7
5.2. KOMPANIJE ZA OSIGURANJE……………………..9
5.3. PENZIONI FONDOVI………………………………………..10
6. MEHANIZAM FINANSIJSKOG KOMUNICIRANJA EFEKTIMA NA
TRŽIŠTU KAPITALA……………………………………………………………….11
7.Zakljucak……………………………………………………………..12
8.Literatura
………………………………………………………….12
Uvod
Tržište kapitala predstavlja prostor na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za
kapitalom. Kapital predstavljaju sve hartije od vrijednosti sa rokom dospjeća dužim od
godinu dana. Postoji primarno i sekundarno tržište kapitala. Tržište kapitala inkorporira u
sebi sledeća tri tržišta: kreditno- investiciono tržište, hipotekarno tržište i tržište
vrijednosnih papira dugoročnog karaktera. Izvori kapitala u okviru jedne nacionalne
ekonomije su: novčana štednja, transformacija u kapital (zajmovni kapital i akcijski
kapital). Kupac i prodavac kapitala dogovaraju se o predmetu i uslovima kupoprodaje.
Najbitniji uslov svake kupoprodaje kapitala jeste njegova cijena. Kao učesnici na tržištu
kapitala se najčešće pojavljuju: investitori kapitala, preduzetnici kapitala, posrednici u
formi banaka i drugih bankarskih organizacija specijalizovanih finansijskih isntitucija kao
berzi i država. Sa aspekta tržišnog odnosa, učesnici na tržištu kapitala se mogu svrstati
u neposredne učesnike i posredne učesnike.
Posrednici na tržištu kapitala su najmalobrojniji, a najvažniji učesnici na tržištu kapitala.
Mogu se svrstati u sledeće grupe: banke i druge finansijske organizacije, investicioni
fondovi i berze kao specijalizovane funkcije. Banke koriste tržište kapitala za obavljanje
tzv. prerađivačke funkcije novčanih sredstava. Ulogu banaka na tržištu kapitala možemo
pratiti kroz njihovu aktivnost na primarnom i na sekundarnom tržištu kapitala.
U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova
čiji je cilj da poboljša proces kupovine vrjednosnih papira od strane investitora. Postoje
razni oblici investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i oročeni investicioni fond.
Generalna sistematizacija investicionoh fondova izgleda ovako: investicioni fondovi koji
sredstva ulažu u akcije, investicione fondove koji sredstva ulažu u obveznice i
investicioni fondovi koji sredstva ulažu u instumente novčanog tržišta.
Kompanije za osiguranje predstavljaju značajne institucionalne investitore na tržištu
kapitala. Mogu se organizovati kao akcionarska društva, ili kao zajedničke kompanije.
Prema predmetu osiguranja mogu se podjeliti na: koje osiguravaju život i na koje
osiguravaju imovinu.
Penzione fondove formiraju korporacije, sindikati ili vlade zemalja radi plaćanja penzija.
Razlikuju se dva osnovna tipa penzionih fondova: penzioni fondovi privatnog tipa i
penzioni fondovi javnog tipa.
Odnos izmedu emitenata i banke reguliše se na dva osnovna nacina i to: zaključivanjem
ugovora i zaključivanjem komisionog ugovora
1
- štednja javnog sektora.
Motivi za štednju su vrlo kompleksni i razliciti. Motivi štednje pojedinaca su svakako najbrojniji, i
takode najuticajniji za formiranje ukupnog iznosa kapitala kao ponude na tržištu kapitala, koji
mogu biti materijalne i nematerijalne prirode. Štednje privrednog sektora odnose se na želju
preduzeca da ostvari prihod po osnovu štednje, veci stepen konkurentnosti i veci stepen
finansijske samostalnosti.
2. Transformacija u kapital
, je drugi znacajni izvor kapitala koji predstavlja rezultat rada
bankarsko- finansijskog sektora i njegove mogucnosti da bilo koji oblik štednje transformiše u
kapital.
Na tržištu kapitala, kapital se može koristiti kao:
1. Zajmovni kapital
, koji predstavlja takav oblik kapitala u kojem se korisnik kapitala javlja kao
dužnik, a vlasnik kapitala kao poverilac. Karakteristicno za zajmovni kapital je da se izmedu
izmedu duznika i poverioca uspostavlja direktni ili posrednicki kreditni odnos.
U teoriji i praksi su poznata tri oblika zajmovnog kapitala:
- Investicioni kredit;
- Hipotekarni kredit;
- Dugorocni zajam.
2. Akcijski kapital
koji predstavlja takav oblik korišcenja kapitala u kome je vlasnik kapitala u
ulozi primaoca, a sadašnji vlasnik u ulozi davaoca kapitala. Akcijski kapital predstavlja ukupni
kapital obezbeden putem emisije i plasmana.
Svako akcionarsko društvo ima sledecu strukturu kapitala:
- akcijski kapital, koji je vlasništvo akcionara;
- kapital u svim oblicima rezerve, koji je vlasništvo akcionarskog društva.
Predmet finansijskih transakcija na tržištu kapitala jeste kapital koga vlasnici kapitala prodaju, a
korisnici kapitala kupuju. Kupac i prodavac kapitala dogovaraju se o predmetu i uslovima
kupoprodaje. Najbitniji uslov svake kupoprodaje kapitala jeste njegova cena.
Osnovna funkcija tržišta kapitala jeste da pomiri interese kupca i prodavca kapitala, tako što ce
kupcu omoguciti kupovinu njemu potrebnog kapitala po najpovoljnim tržišnim uslovima, a
prodavcu omoguciti prodaju njemu nepotrebnog kapitala takode po najpovoljnijim tržišnim
uslovima.U praksi se najcešce isticu sledeci ciljevi tržište kapitala:
1. Obezbedenje pod tržišnim uslovima neophodnog i nedostajuceg kapitala;
2. Alokacija kapitala u najpropulzivnije i najprofitabinije privredne grane;
3. Ostvarivanje najvece moguce kapitalizacije;
4. Ostvarivanje maksimalnog moguceg obima kapitala;
5. Ostvarivanje optimalnih efekata u povecanju novcane štednje;
6. Determinisanje stvarne i tržišne cene koštanja kapitala;
7. Ostvarivanje optimalne rocne strukture.
3.
