САДРЖАЈ
1.
Увод....................................................................................................................................3
2.
Транспортни процес......................................................................................................... 3
2.1.
Потребе и начини рационализације транспортних процеса..................................5
2.2.
Маркетинг у транспортном процесу........................................................................6
2.3.
Планирање и пројектовање транспортног процеса.................................................8
2.3.1.
Избор трасе кретања возила – итинерера.........................................................8
2.3.2.
Просторне карактеристике кретања возила у току једног обрта....................9
2.3.3.
Режим рада возила и возача (ред вожње).......................................................10
2.3.4.
Тарифни систем и цена транспортне услуге..................................................11
2.3.5.
План рада техничког опслуживања.................................................................12
2.4.
Оперативна припрема транспортног процеса.......................................................14
2.5.
Извршење транспортног процеса (функционисање)............................................17
2.6.
Мониторинг и контрола одвијања транспортног процеса...................................18
3.
Закључак.......................................................................................................................... 19
4.
Литература.......................................................................................................................20
5.
Попис слика..................................................................................................................... 20
Предмет:
Tехнологија комбинованог транспорта
ПЛАНИРАЊЕ И
ПРОЈЕКТОВАЊЕ
ТРАНСПОРТНОГ ПРОЦЕСА
Семинарски рад
ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТРАНСПОРТНОГ ПРОЦЕСА
2
1. УВОД
Интензивни развој науке, технике и примена нових технологија које
карактеришу нашу епоху свакодневно ставља пред саобраћај и транспорт све теже и
одговорније задатке. Нове технологије и енергетска ограничења брже него икад до сада
мењају структуру саобраћајних система, а тиме и место и улогу појединих видова
саобраћаја на тржишту транспортних услуга. Непрекидно се јављају нова средства и
уређаји специјално конструисани за одређене врсте превоза. Оптимална примена
логистичких активности треба да омогући правилно, брзо и ефикасно функционисање
транспортних процеса уз остварење минималних трошкова.
У извршавању транспортних процеса савремене технологије добијају на значају
ради ефикаснијег и рационалнијег транспорта, мањег загађења животне средине, ниже
цене и др. С обзиром да је транспорт функција логистичке подршке која се планира то
је пројектовање и примена савремених технологија од изразитог значаја. Поделом,
стандардизацијом, датим основним прописима и приказом инстутуција које са баве
савременим технологијама стиче се идентификација технологија. Сваки од видова има
својих предности и недостатака што указује на правце коришћења у савременим
технологијама.
У раду ће бити говора о појму, потребама и начину рационализације
транспортног процеса, као и утицају маркетинга на сам транспортни процес.
Објашњено је планирање и пројектовање транспортног процеса,као и његова
оперативна припрема. Након тога дат је приказ извршења транспортног процеса тј.
његово функционисање. У претпоследњем поглављу биће речи о мониторингу и
контроли одвијања транспортног процеса. На крају рада формулисан је
закључак ,листа коришћене литературе, и попис слика.
2. ТРАНСПОРТНИ ПРОЦЕС
Транспортни процес представља процес премештања – превожења путника и
робе и укључује све припремне и завршне операције: припрему робе, пријем, утовар,
превоз, истовар и предају робе, односно укрцавање, превоз и искрцавање путника. [9]
Структурни модел транспортног процеса садржи три специфична функционална
процеса, подпроцеса целокупног процеса (Слика1.):
процес припреме транспорта,
процес извођења (реализације) транспорта и
процес завршавања транспорта. [3]
Процес припреме, у функцији јединица терета (робе) у транспорту, обухвата
следеће групе активности:
припрема технолошких елемената за рад (возила, палета, контенера, простора,
рампи),
припрема транспортног процеса,
припрема организације транспорта и
припрема извођења транспорта.[3]
Процес извођења превоза, код комбинованог транспорта, обухвата три групе
активности и то:
утовар са пратећим активностима примо-предаје робе и/или теретне јединице,
ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТРАНСПОРТНОГ ПРОЦЕСА
4
Подпроцес пријема одвија се код корисника превоза (примаоца), и то:
припрема теретне јединице за истовар,
истовар теретне јединице са возила,
истовар робе из теретне јединице (носача),
складиштење робе и теретне јединице.[3]
Сваки од наведених подпроцеса може се графички приказати неком од
наведених метода, имајући у виду одговарајуће технологије превоза. Колико је значајан
процесни приступ у ТПС (Транспортно−Претоварно−Складишним
)
процесима, указује
само принцип хомогенизације робе. Улаз у робни терминал најчешће представљају
комадне (појединачне) пошиљке као јединице паковања или руковања, а из терминала
излазе као укрупљене − хомогенизоване палетне, контенерске или друге теретне
јединице вишег нивоа. То говори да се стање, односно облик теретне јединице често
мења у транспорту и узрокује различите начине организовања ТПС процеса.[3]
2.1. Потребе и начини рационализације транспортних процеса
Рационализација као део системске анализе и синтезе постаје неодвојиви
интерес како за кориснике тако и за организаторе превоза али и саме реализаторе
(превознике) на целом путу транспортовања робе, узимајући у обзир све фазе и
операције са теретном јединицом од места одправљања до места приспећа. У већини
земаља најзначајније мере у погледу рационализације предузимају железничке управе
тих земаља као основни носиоци развоја нових технологија.[7]
Основне потребе рационализације транспортних процеса огледају се у захтевима
савремене економије, а то су:
снижење укупних трошкова пословања, преко снижења трошкова укупне
дистрибуције, а тиме и транспортних трошкова,
скраћење времена испоруке робе,
смањење утицаја загађења човекове околине,
побољшање квалитета услуга у теретном саобраћају,
тржишно понашање превозника и организатора превоза и њихова већа
ефикасност и
повећање конкурентности између видова превоза и др.
Ради задовољавања основних потреба рационализације неопходно је донети и
реализовати више комплексних и парцијалних програма, мера и активности од
регулисања обавеза државе преко организација развоја реализатора, организатора и
преко оних предузећа из окружења у коме се налазимо. Проналажењем најповољнијих
односа у организацији и технологији превоза, применом савремених транспортних
средстава и механизације стварају се предуслови за рационализацију транспортних
процеса.[7]
На основу искуства већине развијених земаља, савремене технологије су једна
од мера рационализације у оквиру којих су посебно остварени основни захтеви ових
технологија преко:
хомогенизације и укрупњавања транспортних јединица,
ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТРАНСПОРТНОГ ПРОЦЕСА
5
унификације, типизације и стандардизације транспортних средстава,
механизације и опреме, носача теретних јединица и осталих пратећих
капацитета,
интеграције производних, индустријских и транспортних процеса,
реализације “непрекидности тока“ превоза теретних јединица,
упрошћавања технологије руковања теретним јединицама,
елиминисања манипулација јединицама терета малих маса “комад по комад“,
смањења оштећења робе у превозу и смањивања потребе за амбалажом и
кооперације и координације видова превоза и организатора превоза ради
реализације јединствене и ефикасне технологије.
Ови захтеви намећу потребу и начине рационализације транспортних процеса као
последицу општег развоја привреде и друштва.[7]
2.2. Маркетинг у транспортном процесу
Један од најзначајнијих задатака маркетинга у транспортном процесу
представља утврђивање карактеристика конкурената на тржишту транспортних услуга,
транспортних потреба и транспортних захтева. Наведене карактеистике се називају
квантитативни и квалитативни показатељи транспортних захтева. Дефинисање
квантитативних и квалитативних показатеља транспортних захтева, у првом кораку
подразумева детаљну сегментацију, анализу и истраживање тржишта транспортних
услуга. Тржиште транспортних услуга по својој природи, је веома сложено, и на њему
учествује више заинтересованих страна са читавим спектром хетерогених потреба,
жеља, мотива, заједно са њиховим интересима (циљевима, захтевима и ограничењима)
са различитим очекивањима, перцепцијом и природом понашања. Веома је тешко
задовољити читав спектар жеља свих учесника на тржишту, па је сам процес
сегментације тржишта веома сложена активност.[6]
Процес сегментације тржишта треба спроводити кроз три основне фазе:
Прва фаза обухвата анализу која подразумева разумевање тржишта и идеја
како да се тржиште најбоље искористи, као и стварање основне сегментне
структуре тржишта. У овој фази је веома важно сагледати поред сопствених
услуга и услуге које нуди конкуренција. Ова активност подразумева ближе
дефинисање перформанси главних конкурената како у погледу понуђених
капацитета, квалитета услуге, цена транспортне услуге и сл.
Друга фаза обухвата анализу која укључује истраживање и разумевање
понашања корисника. Ова фаза практично обухвата бихевијоралну анализу
корисника, са прецизним подацима о сврхама транспорта које у каснијој фази
служе за дефинисање својстава квалитета услуге.
Трећа фаза представља дефинисање карактеристичних група корисника
(структуре корисника) и истраживање њихових карактеристика у
посматраном периоду времена које представљају основ за даље пројектовање,
производњу и продају транспортне услуге.[6]
Дефинисање тржишта мора се базирати на скупу целог спектра услуга којима се
задовољава транспортна потреба, водећи при том рачуна да обухватност мора да се
односи у просторном и временском, као и видовном смислу на целину тржишта
транспортних услуга на посматраном подручју. Веома је важно поседовати
информацију о величини сваког сегменета тржишта транспортних услуга, а нарочито
информацију колико је то освојено тржиште транспортних услуга, чија величина
максимално може да буде једнака величини потенцијалног тржишта. Циљ ове анализе
